Општина Зубин Поток

Општина Зубин Поток
Општина Зубин Поток;
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Косовскомитровачки округ
Становништво
—	15.200
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	335 km2
Остали подаци
Председник општине	Стеван Вуловић (СЛС)
Веб-сајт	www.zubin-potok.org.rs

Општина Зубин Поток је најзападнија од три општине са већинским српским становништвом на северу Косова и Метохије. Површина јој је 335 km² и обухвата 64 села, од којих су нека далеко у планини и тешко приступачна зими. Број катастарских општина је 28, а проценат пољопривредне површине је 30,3. Река Ибар протиче средином општине од запада ка истоку, и на њој се налази и вештачко језеро Газиводе^[1], дуго 35 километара. Ова општина је формирана 1987. године издвајањем насеља из тадашње општине Титова Митровица (Сл. лист САП Косова; 09/87), мада је та општина постојала све до 1965. године у данашњим границама, када је укинута и припојена општини Косовска Митровица.

Религија

Преко 90% становништва је Српске православне вере. Религиозна осећања су јака јер вера држи на окупу заједницу Колашинаца. Главно религијско место је манастир Дубоки Поток. Део становништва је муслиманске вере у селу Чабра за које долази имам из суседног села Кошутова. У општини постоји 16 српских православних цркава, од којих су 6 из XIV и XV века. Списак храмова Српске православне цркве:

Манастир Брњак, из 13. века у селу Брњак
Храм Св. Лазара, из 14. века у селу Бање
Храм Св. Недеље, из 13. века (уништен 1941) у селу Брњак
Храм Св. Параскеве, из 15. века (обновљен у 17. веку) у селу Црепуља
Манастир Дубоки Поток, из 14. века
Храм у Јабуци, из 1455. године (обновљен 1777. године) у селу Јабука
Храм Девице Марије, из 14. века, уништен у 16. веку, недавно обновљен, у селу Јагњеница
2 Православне цркве у Лучкој Реци, обе из 1762. године.
Храм Јована Крститеља, из 14. века уништен у 17. веку, обновљен 1912. године у селу Горње Вараге
Храм Св. Тројства, у граду Зубином Потоку (новоизграђен храм)
Православна црква, из 1990. године у селу Зупче
Православна црква Св. Јован Крститеља у селу Доње Вараге

Демографија

Већину становништва у општини чине Срби, познати као Колашинци. Други велики етнос у општини чине Албанци и живе само у једном селу у општини Чабри. Ово село је повезано са осталим албанским местима магистралним путем који иде ка Косовској Митровици, мада део тог пута пролази кроз српско село Зупче. Попис становништва на Косову и Метохији који је последњи обављен био је 1991. године, а и он није потпун због бојкота од стране Албанаца, па је број Албанаца процењен. Тада је у општини Зубин Поток званично пописано 8.479 становника од којих је 6.282 (74.1%) Срба и 2.079 (24.5%) Албанаца. Популација општине је процењена 1999. године на 12.000 становника. У бомбардовању Србије становништво албанског села Чабре је избегло, али се касније око 700 становника вратило. Сада је регистровано око 1.500 становника у том селу, међутим у тај број су урачуната и лица која не живе у селу већ су и даље настањени у Косовској Митровици. Око 3.000 интерно расељених лица који су већином Срби се доселило у општину после пролећа 1999. године. Већи број тог становништва живи у приватном смештају, али у општини постоје и три колективна смештаја у којима живи 220 избеглица од којих су неки и избеглице из Хрватске.

Број становника по пописима
Насеље	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.
Бабиће	86	92	88	96	34	21
Бабудовица	66	80	81	51	37	30
Бања	102	166	197	177	124	85
Бојновиће	33	59	65	59	28	24
Брњак	531	560	550	472	272	207
Бубе	191	209	226	190	109	68
Бурлате	81	92	89	85	97	75
Велика Калудра	117	135	151	85	66	38
Вељи Брег	336	302	300	240	425	462
Витаково	118	63	60	61	55	31
Војмислиће	217	252	264	224	134	62
Врба	74	73	67	41	28	55
Вукојевиће	83	91	89	79	44	47
Вукосављевиће	91	99	117	102	53	19
Газиводе	112	119	111	99	136	142
Горње Вараге	95	86	78	69	45	30
Горњи Јасеновик	81	93	86	99	71	55
Горњи Стрмац	192	209	222	193	127	79
Доброшевина	109	112	133	108	84	85
Доње Вараге	271	282	293	274	312	267
Доњи Јасеновик	258	260	253	197	300	378
Драгалица	78	81	97	97	84	81
Драиновиће	28	26	10	18	11	0
Дрен	336	386	384	307	198	135
Жареви	47	40	45	45	36	21
Заграђе	23	27	26	25	28	16
Загуље	105	118	125	90	54	42
Зечевиће	87	132	134	112	57	35
Зубин Поток	160	174	239	393	791	2.033
Зупче	437	500	518	507	542	532
Јабука	190	199	230	207	130	88
Јагњеница	193	230	232	183	134	87
Јунаке	135	152	117	86	26	17
Кијевце	23	35	35	30	15	0
Клечке	40	64	77	68	48	30
Кобиља Глава	88	80	80	72	38	27
Коваче	65	84	118	143	41	37
Козарево	115	115	108	76	37	16
Копиловиће	...	...	...	...	...	61
Крлигате	142	140	121	75	33	11
Леденик	27	32	34	25	16	17
Лучка Река	465	377	406	368	251	151
Мала Калудра	48	57	51	32	24	22
Међеђи Поток	103	166	168	178	162	78
Оклаце	410	429	449	418	264	166
Падине	179	179	176	89	48	41
Паруци	61	59	68	45	17	9
Превлак	155	158	139	123	94	79
Прелез	85	105	119	111	107	102
Пресека	97	110	123	133	102	65
Придворица	229	266	257	222	176	148
Ранчиће	38	47	32	23	23	18
Резала	171	256	292	264	49	22
Рујиште	179	199	209	138	88	62
Тушиће	224	259	251	181	136	49
Угљаре	224	252	239	265	287	312
Црепуља	237	256	223	192	141	106
Чабра	450	520	536	650	775	1.187
Чечево	254	273	267	210	186	117
Чешановиће	106	128	130	98	63	34
Читлук	117	130	144	131	121	132
Шипово	82	105	91	67	36	15
Штуоце	25	23	22	18	31	18
УКУПНО	9.502	10.403	10.642	9.516	8.081	8.479

Према проценама Владе Косова за 2011. годину, Зубин Поток је имао 1.698 домаћинстава и 6.616 становника.^[2] У извештају ОЕБС-а за 2015. годину Зубин Поток је имао 15.200 становника.^[3]

Етнички састав општине Зубин Поток, укључујући и интерно расељена лица:^[3]^[4]

Година пописа	Срби	%	Албанци	%	Укупно
Демографија
1991.	7.750	89	850	9,8	8.700
1999.	11.000	91,7	850	7,1	12.000
2015.	13.900	91,4	1.300	8,5	15.200

Политика и привреда

Општински парламент има 31 одборника. Најјаче политичке странке су Демократска странка Србије са 19 одборника, Социјалистичка партија Србије са 9 одборника и Српска радикална Странка са 3 одборника (локални избори 11. маја 2008. године).

Општина Зубин Поток је одувек била пољопривредно подручје, са врло мало индустријских постројења. Већа постројења су Симпо, фабрика Иво Лола Рибар, Колашин Превоз, Јавор, Граде...

Главна саобраћајна веза је правац М-20 као део Јадранске Магистрале и пролази средином општине паралелно са језером и реком Ибар. У телекомуникацијама се користе мобилне мреже Србије које врло добро повезују удаљена села и око 90% површине општине је прекривено сигналом мреже, као и фиксна телефонија.

У општини постоји Дом Здравља и 7 амбуланта које се налазе у селима (једна је у Албанском селу Чабра).

Постоје 4 основне школе, 3 на српском језику и једна на албанском језику у селу Чабра. Постоји и једна средња школа и обданиште. Од јуна 2006. године је седиште Пољопривредног факултета Универзитета у Приштини пребачено у Зубин Поток.

Референце

^ „Приступљено 02.06.2014.”. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2014.
^ „ESTIMATION of Kosovo population 2011” (PDF). ask.rks-gov.net. Влада Републике Косово. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2017. г. Приступљено 13. април 2018.
^ ^а ^б „Zubin Potok”. osce.org. OSCE. Приступљено 13. 4. 2018.
^ „Documents Library” (PDF). osce.org. Organization for Security and Co-operation in Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2018.

Спољашње везе

Званична страница Скупштине општине Зубин Поток Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2012)

[1] „Приступљено 02.06.2014.”. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2014.

[2] „ESTIMATION of Kosovo population 2011” (PDF). ask.rks-gov.net. Влада Републике Косово. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2017. г. Приступљено 13. април 2018.

[est2105osce-3] а ^б „Zubin Potok”. osce.org. OSCE. Приступљено 13. 4. 2018.

[4] „Documents Library” (PDF). osce.org. Organization for Security and Co-operation in Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]