Пискавица (Бања Лука)

насељено мјесто у Бањој Луци, Република Српска, БиХ

Пискавица је насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ.

Пискавица
Храм Свете Тројице
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.Пад 2.673
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 05″ С; 16° 58′ 28″ И / 44.86807° С; 16.97456° И / 44.86807; 16.97456
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Пискавица на карти Босне и Херцеговине
Пискавица
Пискавица
Пискавица на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број051

Овде се налазе Црква Вазнесења Господњег у Горњој Пискавици и Црква Свете Тројице у Доњој Пискавици.

Географски положај

уреди

Пискавица је удаљена око 30 km западно од Бање Луке према Приједору.[1] Налази се у Поткозарју.[1] Подијељена је на двије мјесне заједнице:

  • МЗ Пискавица (поред дијела Пискавице, обухвата и насељено мјесто Радосавска) и
  • МЗ Горња Пискавица.
 
Насељено мјесто Пискавица

Историја

уреди

Други свјетски рат

уреди

У селу Пискавици, срез Бања Лука, усташе су на дан Св. три Јерарха 1942. године побили 126 лица. Долазећи од Бање Луке возом, усташе су напустиле воз код железничке станице Ивањска, распоредиле се и пошле у село, убијајући свакога на кога су наишли на путу или кућама.[2]

Култура и образовање

уреди

У Пискавици се налазе деветогодишња Основна школа „Свети Ћирило и Методије“, Дом културе, КУД Пискавица као и трећелигашки фудбалски клуб Слобода. У организацији КУД Пискавица и Туристичке организације града Бање Луке сваке године у љето одржава се Међународни фестивал фолклора „Козарски етно“ којим се промовише културно насљеђе Козаре и Поткозарја.[3] Осми по реду „Козарски етно“ одржан је 2012.[3]

Споменик

уреди

Споменик је посвећен генералу Војске Републике Српске Момиру Талићу (1942—2003).[4] Налази се на мјесту гдје је сахрањен.[4]

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Пискавица
2013.[5]1991.[6]1981.[7]1971.[8]
Укупно2 673 (100,0%)3 798 (100,0%)4 393 (100,0%)4 905 (100,0%)
Срби2 661 (99,55%)3 729 (98,18%)4 222 (96,11%)4 863 (99,14%)
Хрвати8 (0,299%)15 (0,395%)9 (0,205%)16 (0,326%)
Украјинци1 (0,037%)
Босанци1 (0,037%)
Неизјашњени1 (0,037%)
Непознато1 (0,037%)
Југословени27 (0,711%)134 (3,050%)17 (0,347%)
Остали26 (0,685%)22 (0,501%)8 (0,163%)
Бошњаци1 (0,026%)12 (0,046%)1
Црногорци3 (0,068%)1 (0,020%)
Словенци1 (0,023%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

МЗ Пискавица:

Националност[9] 1991.
Срби 2.630
Југословени 23
Хрвати 18
Муслимани 1
остали и непознато 30
Укупно 2.702

МЗ Горња Пискавица:

Националност[9] 1991.
Срби 1.266
Југословени 9
остали и непознато 5
Укупно 1.280
Демографија[9]
Година Становника
1948. 3.613
1953. 4.093
1961. 4.760
1971. 4.905
1981. 4.393
1991. 3.810
2013. 2.673

Знамените личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „КУД Пискавица”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 4. 2012. Приступљено 26. 4. 2012. 
  2. ^ Највећи злочини садашњице: (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 252.
  3. ^ а б „КОЗАРСКИ ЕТНО 2012.”. Радио-телевизија Републике Српске. 06. 07. 2012. Приступљено 06. 07. 2012. 
  4. ^ а б „Сјећања на генерала Талића”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 5. 2012. Приступљено 30. 5. 2012. 
  5. ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 25. 11. 2015. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 25. 11. 2015. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 25. 11. 2015. 
  9. ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Савезни завод за статистику СФРЈ.

Спољашње везе

уреди