Преспанска архиепископија

Преспанска архиепископија је историографски назив за средњовековну православну помесну цркву, која је постојала крајем 10. и почетком 11. века у јужнословенској држави цара Самуила и његових наследника (976—1018).[1]

Преспанска архиепископија
Основни подаци
Оснивањенакон 976. године
Предстојатељпреспански, а потом охридски архиепископ
СједиштеПреспа, а потом Охрид
Канонска јурисдикцијатериторија Самуиловог царства
Статистика
Епархија18 (према преспанском натпису)

Седиште архиепископа, који се називао и патријархом, првобитно се налазило у Преспи, на острву Светог Ахилија, а касније је пренето у оближњи Охрид. Стога се у историографији употребљава и двојни назив: Преспанско-охридска архиепископија,[2][3] односно Преспанско-охридска патријаршија или само Преспанска патријаршија.[4]

Обухватала је бројне епархије, на подручјима данашње Северне Македоније и делимично Грчке, Бугарске, Србије и Албаније. Након византијског освајања (1018), трансформисана је у нову Охридску архиепископију (1019).[5]

Историја

уреди
 
Остаци Самуилове безилике, на преспанском острву Светог Ахилија
 
Тлоцрт Самуилове безилике на преспанском острву Светог Ахилија

Упоредо са изградњом државе, која је створена након успешног устанка Кометопула (976), цар Самуило је приступио преуређењу црквених односа на ослобођеним подручјима. Поред бројних епископија које су раније припадале старој Бугарској патријаршији из времена царева Симеона и Петра, нова Самуилова држава је постепеним ширењем обухватила и неке епархије које су припадале суседним византијским митрополијама, као што су Драчка или Солунска.[6][7]

Након разних промена и премештања црквеног средишта (из бугарског Доростола преко Сердике у Воден и Моглен), Самуило је крајем 10. века ради стварања обједињене црквене власти уредио ново црквено средиште у Преспи, где је на острву Светог Ахилија подигао велики саборни (катедрални) храм, који је постао седиште преспанског архиепископа.[6][8][9]

Делимично сачувани натпис из поменутог храма сваедочи да је Преспанска архиепископија у то време (око 1000. године) обухватала чак осамнаест епархија, од којих се у поменутом натпису данас распознају називи само девет: Видин, Главиница, Бер, Битољ, Велбужд, Селасфор (Девол), Скопље, Сердика и Едеса (Воден).[10][11]

Током познијих година Самуилове владавине, када је порастао значај Охрида као главног центра политичке власти, у тај град је из Преспе пренето и седиште архиепископије, која је такође сматрана патријаршијом, а такво уређење је задржано и за време владавине Самуилових наследника, Гаврила Радомира и Јована Владислава.[6][12][13]

Упоредо са византијским напредовањем након битке на Беласици (1014), постепено је сужаван и опсег државе Самуилових наследника, а самим тим и опсег њихове архиепископије, односно патријаршије, која је након коначног византијског освајања (1018) укинута и замењена новом (византијском) Охридском архиепископијом (1019).[9]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Зајковски 2018, стр. 167.
  2. ^ Ѓоргиев-Ликин 2015, стр. 61-62.
  3. ^ Белчовски 2015, стр. 107-108.
  4. ^ Грујић 1920, стр. 9.
  5. ^ Зајковски 2018, стр. 165—172.
  6. ^ а б в Љубинковић 1969, стр. 125-139.
  7. ^ Коматина 2016, стр. 80-87.
  8. ^ Пириватрић 1997, стр. 154.
  9. ^ а б Коматина 2016, стр. 86-87.
  10. ^ Пириватрић 1997, стр. 155.
  11. ^ Коматина 2016, стр. 84.
  12. ^ Ангеличин-Жура 2008, стр. 9-18.
  13. ^ Коматина 2016, стр. 87.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди