Степа

Степа (од рус. степь) је, у физичкој географији, област обрасла ниском травом, без много дрвећа, изузев оних у близини река и језера. Веома су плодне (њихово земљиште је чернозем) и преношењем у оранице употребљавају се за узгој аграрних биљака. Назив степа је настао у Русији за травнате области, док се за травнате формације у тропским и суптропским областима користи израз савана. Овај термин се исто тако користи за означавање климе која се среће у областима које су сувише суве да би подржале шуме, али не довољно суве да би биле пустиње.

Степе су распрострањене у областима ниже надморске висине. Највећим делом се налазе у Русији, од Валајског побрђа до Црног мора. Њихова аналогија у другим деловима света су прерије (Северна Америка), пампаси (Јужна Америка) и пусте (Панонска низија). У јужној Африци, оне се називају велд. Ове травне формације су са доста густим травама, у зависности од сезоне и латитуде. Идући ка пустињама или полупустињама оне се разређују.

Степе су обично карактерисане са полупустињском или континенталном климом. Температурни екстреми се могу забележити лети до 45 °C (113 °F) и зими, −55 °C (−67 °F). Осим ове огромне разлике између лета и зиме, разлике између дана и ноћи су исто тако велике. На висоравнима Монголије и северне Неваде, температура од 30 °C (86 °F) може се постићи током дана, а пасти испод 0 °C (испод 32 °F) током ноћи.

Два типа

Јужне Сибирске степе: ветробранско дрвеће током зиме

Могу се препознати две врсте степа:^[2]

Умерене степе: „праве” степе, присутне у континенталним областима света; оне се могу даље рашчланити у категорије попут степа Стеновитих планина.^[2]
Суптропске степе: слична асоцијација биљака које се могу наћи у најсушнијим подручјима са климом попут медитеранске; оне обично имају краткотрајни влажни период.^[3]

Особене типове степа представљају грмасте степе^[4]^[5]^[6] и алпске степе.^[7]^[8]^[9]

Евроазијске травнате степе са пашњацима, саванама и грмастим пределима умереног подручја^[10] су допринеле ширењу употребе коња и точка, као и индоевропских језика.^[11] Ендоевропска експанзија и разне инвазије коњаничко стрелачких цивилизација степа коначно су довеле до на пример успона микенске Грче путем амалгамације Индоевропљана са аутохтоним прегрчким становништвом, као до њеног уништавања услед Дорске најезде током колапса бронзаног доба, чему је следила пропаст Ахајаца, ширење народа са мора, и коначно успон архајске и ултиматно класичне Грчке.

Општи изглед, клима

Степа у западном Казахстану

Степа у Монголији

Степа у Русији

Степу чини ниска зељаста вегетација, са ксерофитним и микротермним зељастим биљкама (што значи прилагођеним суши и мразу), већином из фамилије трава.

Степе припадају зоналном типу вегетације и заузимају велике области у умереној зони евроазијског и северноамеричког континента, као и у Јужној Америци, Африци и Аустралији, и то у оним подручјима у којима влада континентална клима, са релативно малим количинама воденог талога за време лета. Тако степску климу одликују хладна зима и доста сув вегетациони период (пролеће-лето-јесен), у коме се истиче жарко лето. Степска вегетација се развија за време лета, док за време зиме настаје прекид у вегетацији.

Степе су распрострањене на чернозему, типичном степском земљишту, које се одликује великом плодношћу. Зато су степе узораване и претваране у пољопривредне површине, па је недирнута степска вегетација данас ограничена само на мање површине.

Изглед степе у Анадолији

Изглед америчких прерија, Алберта, Канада

Живи свет

Флора

За степску вегетацију врло је карактеристична изванредна динамичност фенолошких промена, која се огледа у брзом смењивању великог броја различитих аспеката у току вегетационог периода, тј. смени различитих врста. Степску вегетацију сачињавају углавном ксерофитне зељасте биљке, прилагођене сушном лету континенталне климе, и то пре свега биљке из фамилије Graminae, нарочито бусенасте траве са уским листовима. Од њих су најкарактеристичније врсте из родова Stipa, Festuca, Agropyrum, Poa, Koeleria. Значајно је да је род Stipa (ковиље) заступљен, наравно са различитим врстама, у свим степама, без обзира на коме се континенту налазе.

За природне степе је посебно карактеристично изванредно богатство врстама, тако да у неким северноруским степама на 1 м² има и до 80 различитих врста биљака.

Од животних форми за степе су нарочито карактеристичне хамефите (укључујући и бусенасте траве), а у неким и хемикриптофите. Највећи број степских биљака припада ксерофитама, врло различитим по својим морфолошким и физиолошким особинама. Бусенасте траве су посебно карактеристичне, јер се осим бусенастог гранања одликују нарочито и уским листовима који се за време суше увијају у цев (тип стипаксерофита).

Насупрот ксерофитним биљкама, којима ксероморфне особине омогућавају да издрже летњу сушу, и да се на тај начин развијају током читавог вегетационог периода, налазе се ефемере (пролећнице) и ефемероиде једногодишње и вишегодишње биљке које су више мезоморфне и које се брзо и до краја развијају још за време кратког влажног периода, обично у пролеће, избегавајући тиме сушни период.

За степе је такође врло карактеристична животна форма биљака „котрљана“, више или мање лоптастих биљака које се после сазревања семена одвајају од земље и ношене ветром котрљају по степи постепено расипајући успут своје семе.

Као специфичну животну форму треба навести и степске жбунове и полужбунове (Prunus spinosa, Laburnum anagyroides, Thymus serpyllum и др.). Најзад треба поменути маховине, лишајеве и алге који понекад у степама стварају посебан, приземан, најнижи спрат.

Степска вегетација распрострањена је, као зонална вегетација, на огромним просторима у умереним и континенталним областима Европе, Азије, Северне и Јужне Америке, Африке и Аустралије (у Северној Америци то су прерије, а у Јужној пампе). У Европи и Азији степе се у виду појаса пружају од запада према истоку, почињући од Панонске низије где су развијене фрагментално, све до североисточне Кине где заузимају простране области. Дуж своје северне границе степе се граниче шумама (листопадним или четинарским), а на југу пустињама. Граница између степе и ових суседних вегетација није оштра, већ постоји читав низ прелаза и мешовитих заједница: на северу је подзона шумостепе, а на југу подзона полупустиња.

Фауна

Степа има своју карактеристичну фауну. Најтипичније животиње јесу текуница (Spermophilus citellus), степски твор (Mustela eversmannii), бабак (Marmota bobak) и скочимиш (Allactaga major), а од птица степски соко (Falco cherrug), дропља (Otis tarda) и степски орао (Aquila nipalensis).

Референце

^ Chibilyov, Alexander (2002). „Steppe and Forest-steppe”. Ур.: Shahgedanova, Maria. The Physical Geography of Northern Eurasia. Oxford regional environments. 3 (reprint изд.). Oxford: Oxford University Press (објављено 2003). стр. 248. ISBN 9780198233848. Приступљено 30. 1. 2020. „There are many definitions of steppes. For example, Allan (1946) provides fifty-four definitions of this term. Stamp and Clark (1979) define steppes as 'mid-latitude areas dominated by herbaceous vegetation and termed locally steppes, prairies, pampas, high veldts, downland, etc.”
^ ^а ^б „Ecoregions of the United States-Ecological Subregions of the United States”. fs.fed.us. U.S. Forest Service, U.S. Department of Agriculture. Приступљено 25. 10. 2016.
^ „Hellinikon”. HNMS.gr. Greece: Hellenic National Meteorological Service. Архивирано из оригинала 12. 03. 2007. г. Приступљено 08. 09. 2013.
^ „Shrub-Steppe Ecosystem”. Ecosystems. Washington Native Plant Society.
^ „Shrubsteppe Ecology”. Washington Department of Fish and Wildlife.
^ „Threats to the Shrub-Steppe”. Washington Native Plant Society.
^ Lu, X., Yan, Y., Sun, J., Zhang, X., Chen, Y., Wang, X., & Cheng, G. (2015). „Carbon, nitrogen, and phosphorus storage in alpine grassland ecosystems of Tibet: effects of grazing exclusion. Ecology and Evolution”. Ecology and Evolution. 5 (19): 4492—4504. PMC 4667823  . PMID 26664694. doi:10.1002/ece3.1732.
^ Wu, J.; Yang, P.; Zhang, X.; Shen, Z.; Yu, C. (2015). „Spatial and climatic patterns of the relative abundance of poisonous vs. Non-poisonous plants across the Northern Tibetan Plateau”. Environmental Monitoring and Assessment. 187 (8): 491—510. PMID 26148691. doi:10.1007/s10661-015-4707-z.
^ Wei, Da; - Ri, Xu; Wang, Yinghong; Wang, Yuesi; Liu, Yongwen; Yao, Tandong (2012). „Responses of CO2, CH4 and N2O fluxes to livestock exclosure in an alpine steppe on the Tibetan Plateau, China”. Plant and Soil. 359 (1–2): 45—55. S2CID 254948456. doi:10.1007/s11104-011-1105-3.
^ Шаблон:CC-notice World Wide Fund for Nature. „Temperate Grasslands, Savannas and Shrubland Ecoregions”. Архивирано из оригинала 2011-04-01. г. Приступљено 2021-04-24.
^ Anthony, David W. (15. 8. 2010). The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World (reprint изд.). Princeton: Princeton University Press (објављено 2010). стр. 240. ISBN 9780691148182. Приступљено 12. 6. 2022. „[...] the critical era when innovative Proto-Indo-European dialects began to spread across the steppes.”

Литература

Ситарица Рада, Тадић Милутин, Географија 6, за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике Београд, 2008.
Јанковић М. 1973. Степе. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр.567-568]
Ecology and Conservation of Steppe-land Birds by Manuel B.Morales, Santi Mañosa, Jordi Camprodón, Gerard Bota. International Symposium on Ecology and Conservation of steppe-land birds. Lleida, Spain. December. Bota, Gerard (2004). Ecology and Conservation of Steppe-land Birds. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-99-3.
Zeng, Chaoxu; Wu, Jianshuang; Zhang, Xianzhou (2015). „Effects of Grazing on Above- vs. Below-Ground Biomass Allocation of Alpine Grasslands on the Northern Tibetan Plateau”. PLOS ONE. 10 (8): e0135173. Bibcode:2015PLoSO..1035173Z. PMC 4540449  . PMID 26284515. doi:10.1371/journal.pone.0135173  .
Hong, J., Wang, X., Wu, J. (2015). „Effects of soil fertility on the N:P stoichiometry of herbaceous plants on nutrient-limited alpine steppe on the northern Tibetan Plateau”. Plant and Soil. 391 (1–2): 179—184. doi:10.1007/s11104-015-2416-6. .
Lu, X., Yan, Y., Fan, J., Cao, Y., & Wang, X. (2011). „Dynamics of above- and below-ground biomass and C, N, P accumulation in the alpine steppe of Northern Tibet”. Journal of Mountain Science. 8 (6): 838—844. doi:10.1007/s11629-011-2182-8. .
Alberta Encyclopedia Online (2005)
Archer, John H (1980). Saskatchewan: A History.
Barnhart, Gordon L., ed. (2004). Saskatchewan Premiers of the Twentieth Century. . 418 pp.
Bennett, John W. and Seena B. Kohl (1995). Settling the Canadian-American West, 1890–1915: Pioneer Adaptation and Community Building. An Anthropological History. U of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-1254-1. . 311 pp. „Settling the Canadian-American West, 1890-1915: Pioneer Adaptation and Community Building : An Anthropological History Online Book at Questia Online Library”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2011. г.
Danysk, Cecilia. (2014). Hired Hands: Labour and the Development of Prairie Agriculture, 1880–1930. University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-5990-2. . (1995). 231 pp.
Emery, George. (2001). The Methodist Church on the Prairies, 1896–1914. . McGill-Queen's U. Press, 2001. 259 pp.
„The Encyclopedia of Saskatchewan: A Living Legacy. U. of Regina Canadian Plains Research Center, 2005. online”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2017. г. 1071 pp in print edition
Fairbanks, C. and S.B. Sundberg. (1983). Farm Women on the Prairie Frontier. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-1625-1. . (1983)
Friesen, Gerald (1987), The Canadian prairies: a history, University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-6648-0
Hodgson, Heather, ed (2004). Saskatchewan Writers: Lives Past and Present. Regina: Canadian Plains Research Center. . 247 pp.
Jones, David C (1987). Empire of Dust: Settling and Abandoning the Prairie Dry Belt. .
Keahey, Deborah (1998). Making It Home: Place in Canadian Prairie Literature. .
„Kononenko, Natalie "Vernacular religion on the prairies: negotiating a place for the unquiet dead,"”. doi:10.1080/00085006.2018.1446242. Canadian Slavonic Papers 60, no. 1-2 (2018)
Langford, N (1995). „Childbirth on the Canadian Prairies 1880-1930.”. Journal of Historical Sociology. 8 (3): 278—302. doi:10.1111/j.1467-6443.1995.tb00090.x. .
Langford, Nanci Louise (1995). „First Generation and Lasting Impressions: The Gendered Identities of Prairie Homestead Women.”. DAI. 56 (4): 1544—. PhD dissertation U. of Alberta 1994. 229 pp. A. DANN95214 Fulltext: ProQuest Dissertations & Theses
Laycock, David (1990). Populism and Democratic Thought in the Canadian Prairies, 1910 to 1945. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-6681-7. .
Lorenz, Stacy L. (2000). „'A Lively Interest on the Prairies': Western Canada, the Mass Media, and a 'World of Sport' 1870-1939.”. Journal of Sport History. 27 (2): 195—227. JSTOR 43609563.
Melnyk, George. The Literary History of Alberta, Vol. 1: From Writing-on-Stone to World War Two. . U. of Alberta Press, 1998. 240 pp.
Morton, Arthur S. and Chester Martin (1938). History of prairie settlement. 511pp
Morton, W. L (1957). Manitoba, a History. University of Toronto Press. . „Manitoba, a History”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2009. г.
Norrie, K. H. (1975). „The Rate of Settlement of the Canadian Prairies, 1870-1911”. The Journal of Economic History. 35 (2): 410—427. JSTOR 2119414. S2CID 154637748. doi:10.1017/S0022050700075112.
Palmer, Howard (1977). The Settlement of the West. .
Pitsula, James M (2005). „Disparate Duo”. Beaver. 85 (4): 14—24. , a comparison of Saskatchewan and Alberta, Fulltext in EBSCO
Rollings-Magnusson, Sandra (2000). „Canada's Most Wanted: Pioneer Women on the Western Prairies”. Canadian Review of Sociology and Anthropology. 37 (2): 223—238. ISSN 0008-4948. Fulltext: Ebsco
Swyripa, Frances (2010). Storied Landscapes: Ethno-Religious Identity and the Canadian Prairies. University of Manitoba Press. ISBN 978-0-88755-720-0. . 296 pp. .
Thompson, John Herd (1998). Forging the Prairie West. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-541049-5. .
Wardhaugh, Robert A (2000). Mackenzie King and the Prairie West. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-4733-5. . 328 pp.
Waiser, Bill, and John Perret (2005). Saskatchewan: A New History. .
Francis, R. Douglas (1989). „In search of a prairie myth: A survey of the intellectual and cultural historiography of prairie Canada.”. Journal of Canadian Studies. 24 (3): 44—69. doi:10.3138/jcs.24.3.44. : 44+ online
Ingles, Ernie B (2009), Peel's Bibliography of the Canadian Prairies to 1953, University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-4825-7
Wardhaugh, Robert A., ed. (2001). Toward Defining the Prairies: Region, Culture, and History. . 234 pp.
Wardhaugh, Robert; Calder, Alison (2005), History, literature, and the writing of the Canadian Prairies, University of Manitoba Press, ISBN 978-0-88755-682-1

Спољашње везе

„The Steppes”. barramedasoft.com.ar. 1998. Приступљено 4. 4. 2008.
„U.S. Government article: "Shrub-steppes"”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2006. г.
„Bioimages.vanderbilt.edu: Index to Deserts & Xeric Shrublands”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2012. г.
Washington Dept. of Fish and Game- Species & Ecosystem Science, Shrubsteppe Ecology^{[мртва веза]}

[1] Chibilyov, Alexander (2002). „Steppe and Forest-steppe”. Ур.: Shahgedanova, Maria. The Physical Geography of Northern Eurasia. Oxford regional environments. 3 (reprint изд.). Oxford: Oxford University Press (објављено 2003). стр. 248. ISBN 9780198233848. Приступљено 30. 1. 2020. „There are many definitions of steppes. For example, Allan (1946) provides fifty-four definitions of this term. Stamp and Clark (1979) define steppes as 'mid-latitude areas dominated by herbaceous vegetation and termed locally steppes, prairies, pampas, high veldts, downland, etc.”

[ecoregions-2] а ^б „Ecoregions of the United States-Ecological Subregions of the United States”. fs.fed.us. U.S. Forest Service, U.S. Department of Agriculture. Приступљено 25. 10. 2016.

[3] „Hellinikon”. HNMS.gr. Greece: Hellenic National Meteorological Service. Архивирано из оригинала 12. 03. 2007. г. Приступљено 08. 09. 2013.

[4] „Shrub-Steppe Ecosystem”. Ecosystems. Washington Native Plant Society.

[5] „Shrubsteppe Ecology”. Washington Department of Fish and Wildlife.

[6] „Threats to the Shrub-Steppe”. Washington Native Plant Society.

[Steph1-7] Lu, X., Yan, Y., Sun, J., Zhang, X., Chen, Y., Wang, X., & Cheng, G. (2015). „Carbon, nitrogen, and phosphorus storage in alpine grassland ecosystems of Tibet: effects of grazing exclusion. Ecology and Evolution”. Ecology and Evolution. 5 (19): 4492—4504. PMC 4667823  . PMID 26664694. doi:10.1002/ece3.1732.

[Steph2-8] Wu, J.; Yang, P.; Zhang, X.; Shen, Z.; Yu, C. (2015). „Spatial and climatic patterns of the relative abundance of poisonous vs. Non-poisonous plants across the Northern Tibetan Plateau”. Environmental Monitoring and Assessment. 187 (8): 491—510. PMID 26148691. doi:10.1007/s10661-015-4707-z.

[Steph3-9] Wei, Da; - Ri, Xu; Wang, Yinghong; Wang, Yuesi; Liu, Yongwen; Yao, Tandong (2012). „Responses of CO2, CH4 and N2O fluxes to livestock exclosure in an alpine steppe on the Tibetan Plateau, China”. Plant and Soil. 359 (1–2): 45—55. S2CID 254948456. doi:10.1007/s11104-011-1105-3.

[wwf-10] Шаблон:CC-notice World Wide Fund for Nature. „Temperate Grasslands, Savannas and Shrubland Ecoregions”. Архивирано из оригинала 2011-04-01. г. Приступљено 2021-04-24.

[11] Anthony, David W. (15. 8. 2010). The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World (reprint изд.). Princeton: Princeton University Press (објављено 2010). стр. 240. ISBN 9780691148182. Приступљено 12. 6. 2022. „[...] the critical era when innovative Proto-Indo-European dialects began to spread across the steppes.”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]