Тихоречки рејон
Тихоречки рејон (рус. Тихорецкий район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у североисточном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
| Тихоречки рејон Тихорецкий район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Тихорецк |
| Координате | 45° 55′ 00″ N 40° 07′ 00″ E / 45.91667° С; 40.11667° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 2. јун 1924. |
| Површина | 1.825,46 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 118.302 |
| — густина ст. | 64,81 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86196 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
Административни центар рејона је град Тихорецк.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 118.302 становника или у просеку око 64,81 ст/км². По броју становника налази се на седмом месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.825 км².
Географија
уредиТихоречки рејон се налази у североисточном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.825,46 км² и по том параметру налази се на 15. месту међу административним јединицама у Покрајини. Граничи се са Новопокровским рејоном на истоку и Павловским рејоном на северу и северозападу. На западу је Виселковски, а на југу Тбилишки и Кавкаски рејон.
Рејонска територија је доста доста компактна, а њеним рељефом доминирају ниске и доста једноличне степе Кубањско-приазовске низије. Просечне надморске висине крећу се од око 800 метара на развођима до око 40 метара у речним делинама. Најважнији водоток у рејону је река Челбас која протиче његовим западним делом у смеру југоисток-северозапад.
Историја
уредиТихоречки рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као једна од административних јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно је био подељен на 19 сеоских општина. Пре него што је 1937. ушао у састав Краснодарског краја, Тихоречки рејон је био делом, прво Севернокавкаског, а потом и Азовско-црноморског краја.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 59.106 становника (град Тихорецк се тада није налазио у саставу рејона),[1] док је према процени из 2017. ту живело 118.302 становника, или у просеку око 64,81 ст/км².[2] По броју становника Тихоречки рејон се налази на 7. месту у Покрајини са укупним уделом у покрајинској популацији од 2,12%.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 106.301 | 61.174 | 58.779 | 58.739[3] | 61.232[4] | 59.106[1] | 118.302* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 60 насељених места административно подељених на 13 другостепених општине (једну градску и 12 сеоских). Административни центар рејона, његово највеће и једно једино градско насеље је град Тихорецк у ком живи нешто мање од половине укупне рејонске популације. Највећа сеоска насеља су станице Архангељскаја (8.700), Новорождественскаја (6.500) и Фастовецкаја (8.500).
Саобраћај
уредиРејонску територију пресеца деоница националног аутопута „Кавказ” који повезује град Ростов на Дону са Бакуом у Азербејџану.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
