Украјински језик
Украјински језик (укр. українська мова) је словенски језик из групе источнословенских језика. У прошлости се још називао малоруски и рутенски. Украјински је после руског и пољског трећи највећи словенски језик. То је званични језик Украјине где га говори 35 милиона људи као матерњи. Говори се још у: Русији, Пољској, Белорусији, Румунији, Молдавији, Придњестровљу, Банату, Канади и САД.
украјински | |
---|---|
українська мова | |
Изговор | [ukrɑˈjinʲsʲkɑ ˈmɔwɑ] |
Говори се у | Украјина |
Број говорника | од око 42[1][2] до 47[3] милиона (недостаје датум) |
ћирилица (украјинска ћирилица) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Украјина Пољска (признат) Румунија (признат) Република Крим Севастопољ Придњестровље[4] |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Национална академија наука Украјине (Національна академія наук України) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | uk |
ISO 639-2 | ukr |
ISO 639-3 | ukr |
Украјински језик у свету (црвено - неколико милиона говорника, розе - неколико хиљада говорника) | |
Регије у којима је украјински већински језик
Регије у којима је украјински мањински језик |
Украјински језик се служи ћириличким писмом које се у појединим словима разликује од руске верзије.
Украјински језик се развио из прото-источнословенског језика који се говорио у Кијевској Русији (10—13. век).[11] Овај језик је био забрањен у школама Руске Империје од 1804. до Октобарске револуције.[12] Украјински је имао сталну довољну базу у западној Украјини где никада није био забрањен[13].
Особине
уредиУ примерима је прво наведена руска верзија, затим украјинска (масна слова), па српска:
- итавизам: самогласници e и o су у затвореним слоговима постали i
пример: Львов – Львів – Лавов, кошка – кішка – мачка - икавизам: стари глас јат је постао i
пример: месяц – місяць – месец, медь – мідь – бакар/мед - тврди сугласници испред e
пример: весна (изг: вјеснá) – весна – пролеће, перед (изг: пјерјед) – перед – испред - фузија старословенских гласова i и ы у и
пример: пиво – пиво (изг: п[ɪ]во) – пиво - претварање г у глас х
пример: голова (изг: галавá) – голова (изг: холова) – глава, горло (изг: гóрло) – горло (изг: хорло) – грло - вокализација гласа л, који прелази у в
пример: пил – пив – пио је, брал – взяв – узео је, волк – вовк – вук.
Речник
уредиУкрајински речник је у основи словенски и сличан је речнику белоруског, пољског и руског језика.
украјински | белоруски | пољски | руски | српски |
---|---|---|---|---|
говорити/мовити/казати | гаварыць/казаць | mówić | говорить | говорити |
гармата/канона | гармата | armata | пушка | топ |
кохати/любити | кахаць/любіць | kochać/lubić | любить | волети |
дякую/спасибі | дзякуй | dziękuję | спасибо | хвала |
маєте рацію | маете рацыю | macie rację | вы правы | у праву сте |
У исто време у језику постоји мноштво речи, које се разликују како од руског и пољског, тако и од других словенских језика (али су често сличне белоруским речима).
украјински | белоруски | пољски | руски | српски |
---|---|---|---|---|
мова | мова | język | язык | језик |
лаштунки/куліси | кулісы | kulisy | кулисы | кулиса |
людина | чалавек | człowiek | человек | човек |
батько | бацька | ojciec | отец | отац |
дружина | жонка | żona | жена | супруга/жена |
жінка | жанчына | kobieta | женщина | жена |
чоловік | мужчына | mężczyzna | мужчина | мушкарац |
Писмо
уредиУ поређењу са српском ћириличном азбуком у украјинској се не користе шест слова: ђ, ј, љ, њ, ћ, џ. У поређењу са руском — четири: ъ, ы, э и ё. Слово г се изговара како чешке h, а не као g. Украјински има и себи својствена 4 слова: є (је), і (и), ї (ји) и ґ (г). Слово и се изговара као [ɪ], а не као [i] у српском. Вокали се изговарају увек јасно као у српском (на пример, неакцентовано о се не изговара као а, што је случај у руском). У украјинском језику постоји правило да се речи читају онако како су написане, и пишу онако како се изговарају.
А а | Б б | В в | Г г | Ґ ґ | Д д | Е е | Є є |
Ж ж | З з | И и | І і | Ї ї | Й й | К к | Л л |
М м | Н н | О о | П п | Р р | С с | Т т | У у |
Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч | Ш ш | Щ щ | Ь ь | Ю ю |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Ukraine census”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2007. г. Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Ukraine census”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ List of languages by number of native speakers
- ^ (језик: руски) Устав Придњестровља
- ^ а б в г д ђ „List of declarations made with respect to treaty No. 148 (Status as of: 21/9/2011)”. Council of Europe. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 2012-05-22.
- ^ „National Minorities Policy of the Government of the Czech Republic”. Vlada.cz. Приступљено 2012-05-22.
- ^ „Implementation of the Charter in Hungary”. Database for the European Charter for Regional or Minority Languages. Public Foundation for European Comparative Minority Research. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 16. 6. 2014.
- ^ „Игорь Додон // Русский язык должен вернуться в Молдову”. deschide.md. Deschide. Приступљено 18. 8. 2017.
- ^ „Додон готов изменить статус русского языка в Молдавии в случае воссоединения с Приднестровьем”. rosbalt.ru. Rosbalt. Приступљено 18. 8. 2017.
- ^ „Русский союз Латвии будет сотрудничать с партией Социалистов Молдовы”. Rusojuz.lv. Latvian Russian Union. Архивирано из оригинала 18. 8. 2017. г. Приступљено 18. 8. 2017.
- ^ Ukrainian language, Encyclopædia Britannica
- ^ Steele, Jonathan (1988). Eternal Russia: Yeltsin, Gorbachev, and the Mirage of Democracy. Harvard University Press. стр. 217. ISBN 978-0-674-26837-1.
- ^ Wexler, Paul (1974). Purism and Language: A Study in Modern Ukrainian and Belorussian Nationalism (1840-1967). Indiana University Press. стр. 309. ISBN 978-087750-175-6.
Литература
уреди- Wexler, Paul (1974). Purism and Language: A Study in Modern Ukrainian and Belorussian Nationalism (1840-1967). Indiana University Press. стр. 309. ISBN 978-087750-175-6.
- Steele, Jonathan (1988). Eternal Russia: Yeltsin, Gorbachev, and the Mirage of Democracy. Harvard University Press. стр. 217. ISBN 978-0-674-26837-1.
- Korunets', Ilko V. (2003). Contrastive Topology of the English and Ukrainian Languages. Vinnytsia: Nova Knyha Publishers. ISBN 966-7890-27-9.
- Lesyuk, Mykola "Різнотрактування історії української мови".
- Luckyj, George S. N. (1990) [1956]. Literary Politics in the Soviet Ukraine, 1917–1934. Durham and London: Duke University Press. ISBN 0-8223-1099-6. (revised and updated edition)
- Nimchuk, Vasyl'. Періодизація як напрямок дослідження генези та історії української мови. Мовознавство. 1997.- Ч.6.-С.3–14; 1998.
- Magocsi, Paul Robert (1996). A History of Ukraine. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-0830-5.
- Pivtorak, Hryhoriy Petrovych (1998). Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов [The origin of Ukrainians, Belarusians, Russians and their languages] (на језику: украјински). Kyiv: Akademia. ISBN 966-580-082-5.Litopys.kiev.ua
- Shevelov, George Y. (1979). A Historical Phonology of the Ukrainian Language. Heidelberg: Carl Winter Verlag. ISBN 3-533-02787-2.. Ukrainian translation is partially available online.
- Subtelny, Orest (1988). Ukraine: A History. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-5808-6.
- "What language is spoken in Ukraine", in Welcome to Ukraine, 2003, 1., wumag.kiev.ua
- All-Ukrainian population census 2001, ukrcensus.gov.ua
- Конституція України (Constitution of Ukraine), 1996, rada.kiev.ua English translation (excerpts), rada.kiev.ua.
- 1897 census, demoscope.ru
Спољашње везе
уреди- Dialects of Ukrainian Language / Narzecza Języka Ukraińskiego by Wł. Kuraszkiewicz Архивирано 14 фебруар 2010 на сајту Wayback Machine
- Hammond's Racial map of Europe, 1919 "National Alumni" 1920, vol.7, anesi.com
- Ethnographic map of Europe 1914, cla.calpoly.edu
- Internet Encyclopedia of Ukraine: Ukrainian language
- The official Ukrainian Orthography (2012), published by the National Academy of Sciences of Ukraine
- 101languages.net – Ukrainian 101