Црква Свете Варваре

објекат и непокретно културно добро у Косовскопоморавском управном округу, Србија

Црква Светe Варваре је манастирска црква некадашњег православног манастира Кметовце, у истоименом селу, на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији. Рушевине цркве представљају непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1]

Црква Светe Варваре
Опште информације
МестоКметовце
ОпштинаГњилане
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраспоменик културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије

Положај

уреди

Остаци цркве се налазе један километар југоисточно од истоменог села.

Историја

уреди

У селу Кметовце налазе се Остаци некадашњег манастира са црквом Свог Димитрија, односно Свете Варваре и манастир у селу Кметовце први пут се не помиње у писаним изворима али усмена традиција везује његов настанак за време цара Душана.

Манастир се нашао на удару Османлија после Косовске битке 1389. године, а дефинитивно је разорен у XVIII веку. Тесаници са њених зидова употребљени су за грађење мостова на речицама Бањи и Добруши.

У периоду између 1966. и 1968. године, над остацима су изведени конзерваторски радови.

Архитектура

уреди

Манастирска црква, посвећена прво светом Димитрију, а потом светој Варвари, по својој основи је слична са нешто старијом црквом светог Николе у Душановој задужбини Светим Архангелима, о чему говори овај цитат:

Црква има основу прелазне форме уписаног крста[а], са нартексом, куполом над централним травејем и споља тространом олтарском апсидом, одакле и произлазе сличности са храмом Светог Николе у манастиру Светих Арханђела код Призрена.

Од олтарског простора очувала се споља тространа апсида, као и ниша која је означавала проскомидију. На фасади су се налазили широки плитки пиластри. Црква је зидана каменом, а у знатно мањој мери опеком. Зидови су на унутрашњој страни рађени од притесаног камена, а споља од крупнијих, прилично добро тесаних камених квадера, који су сложени у хоризонталне редове. Понегде су између квадера уграђене опеке. У комбиновању камена и опеке није постојао одређен систем.[3]

Живопис

уреди

Остаци живописа, сачувани су у североисточном углу цркве, у коме су видљиви делови орнамената и попрсја светаца на позадини црвене боје.

Напомена

уреди
  1. ^ Код развијене форме уписаног крста, купола почива на слободним стубовима, док код сажете она стоји на стубовима везаним за зидове цркве. Код манастирске цркве у Кметовцу, источни крај куполе почива на два слободна ступца, док је западни ослоњен на зид између наоса и нартекса.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ а б в Остаци цркве Св. Варваре (Св. Димитрија) — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Кметовце, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  2. ^ Бранка Гугољ: Архитектура задужбина Српске властеле у доба Немањића на Косову и Метохији У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, УДК 726(497.115)”04/14”
  3. ^ Кораћ, Војислав, „Црква Св. Варваре (Св. Димитрија) у селу Кметовци код Гњилана“, Старине Косова и Метохије II–III 1963: 91–97

Литература

уреди
  • Кораћ В. (1963). Црква св. Варваре (св. Димитрија) у селу Кметовци код Гњилана, Старине Косова и Метохије, 5 (Приштина 1963) 91-97;
  • Ивановић М. (1987). Црквени споменици XIII-ХХ века. Задужбине Косова. Призрен-Београд, 458-459.

Спољашње везе

уреди