Miljenko Jergović (Sarajevo, 28. maja 1966) je bosanskohercegovački i hrvatski novinar i književnik. Pisac je priča, dramskih tekstova, pesama i novinskih članaka. Najpoznatiji je kao autor pripovetki tematski vezanih za Bosnu i Hercegovinu. Njegova dela prevedena su na dvadesetak jezika. Među najpopularnijim su naslovima savremenog regionalnog izdavaštva. Član je hrvatskog a članstvo je na sopstveni zahtjev iz bosanskohercegovačkog P.E.N. centra napustio 19. maja 2020.[1][2] zbog protestnog pisma Udruženja od 9. maja povodom održavanja komemorativne mise[3] povodom Slučaja Blajburg 1945. godine.[4]

Miljenko Jergović
Jergović u blizini hotela Moskva u Beogradu, decembar 2011. godine
Datum rođenja(1966-05-28)28. maj 1966.
Mesto rođenjaSarajevo
 SFRJ
Veb-sajtwww.jergovic.com

Biografija

уреди
 
Jergović u Gracu, novembar 2012. godine

Rođen je i odrastao u Sarajevu, gde je završio Prvu sarajevsku gimnaziju i diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Njegov književnički talent prepoznat je prvom pesničkom zbirkom „Opservatorija Varšava“ objavljenom 1988. godine, za koju je dobio Goranovu nagradu i Nagradu Mak Dizdar. Kasnije objavljuje još dve zbirke poezije. Godine 1992. počinje saradnju sa nedeljnikom Nedjeljna Dalmacija, kao novinar i urednik. Godine 1993. seli se u Zagreb.

Njegova prva, najpoznatija i najuspešnija, zbirka pripovedaka o haotičnoj svakodnevici života u zaraćenoj Bosni i HercegoviniSarajevski Marlboro“, objavljena 1994. godine, osigurava mu međunarodno priznanje. Delo je nagrađeno Nagradom za mir Erih Marija Remark i Nagradom Ksaver Šandor Gjalski.

Od tada objavljuje pripovetke, eseje i romane različite tematike, kao i kolumne i članke u brojnim izdanjima sa područja bivše Jugoslavije.

Bibliografija

уреди
  • Opservatorija Varšava, pesme, Zagreb (1988)
  • Uči li noćas neko u ovom gradu japanski?, pesme, Sarajevo (1990)
  • Himmel Comando, pesme, Sarajevo (1992)
  • Sarajevski Marlboro, priče, Zagreb (1994)
  • Karivani, priče, Zagreb (1995)
  • Preko zaleđenog mosta, pesme, Zagreb (1996)
  • Naci bonton, članci, ogledi, eseji, Zagreb (1998)
  • Mama Leone, priče, Zoro. . Sarajevo. 1999. ISBN 978-9958-589-43-0. 
  • Sarajevski Marlboro, Karivani i druge priče, izabrane priče, Durieux. . Zagreb. 1999. ISBN 978-953-188-104-9 неважећи ISBN. 
  • Kažeš anđeo, drama, Zagreb (2000)
  • Historijska čitanka 1, eseji, Zagreb/Sarajevo. 2001. ISBN 978-953-201-602-4.
  • Hauzmajstor Šulc, pesme, Zagreb (2001)
  • Buick Riviera, novela. . Zagreb. 2002. ISBN 978-86-83897-49-0. 
  • Dvori od oraha, roman. . Zagreb. 2003. ISBN 978-9958-717-64-2. 
  • Rabija i sedam meleka, izabrane priče. . Sarajevo. 2004. ISBN 978-9958-717-11-6. 
  • Historijska čitanka 2, eseji, Zagreb/Sarajevo. 2004. ISBN 978-953-201-892-9.
  • Inšallah, Madona, inšallah, priče. . Zagreb. 2004. ISBN 978-9958-717-33-8. 
  • Dunje 1983, izabrane i nove pesme, Zagreb (2005)
  • Glorija in excelsis, roman, Durieux. . Zagreb. 2005. ISBN 978-953-188-244-6. 
  • Žrtve sanjaju veliku ratnu pobjedu, članci, ogledi, eseji, Durieux. . Zagreb. 2006. ISBN 978-953-188-233-0. 
  • Ruta Tannenbaum, roman, Durieux. . Zagreb. 2006. ISBN 978-953-188-237-8. 
  • Drugi poljubac Gite Danon, izabrane priče, V. B. Z. . Zagreb. 2007. ISBN 978-953-201-662-8. 
  • Freelander, novela, Ajfelov most, Sarajevo/Zagreb. 2007. ISBN 978-995-857-101-3 неважећи ISBN.
  • Srda pjeva, u sumrak, na Duhove, roman; Rende. . Beograd. 2009. ISBN 978-86-83897-71-1. 
  • Transantlantic mail, mejl prepiska sa Semezdinom Mehmedinovićem 2008-9, V. B. Z. . Zagreb. 2009. ISBN 978-953-304-078-3. 
  • Volga, Volga, novela, Naklada Ljevak. . Zagreb. 2009. ISBN 978-953-303-086-9. 
  • Roman o Korini, pripovetka, Rende, Beograd (2010)
  • Otac, roman, Rende, Beograd (2010)
  • Zagrebačke kronike, novinarske hronike, kolumne, feljtoni, Biblioteka XX vek, Beograd (2010)
  • Bosna i Hercegovina, budućnost nezavršenog rata (zajedno sa Ivanom Lovrenovićem), esej, intervju, Zagreb (2010)
  • Pamti li svijet Oscara Schmidta, projekti, skice, nacrti, Zagreb (2010)
  • Psi na jezeru, roman, Zagreb (2010)
  • Tango bal i druge priče, izabrane priče, Cetinje (2010)
  • Muškat, limun i kurkuma, eseji, Zagreb (2011)
  • Izabrane pjesme Nane Mazutha, pesme, Cetinje (2011)
  • Mačka, čovjek, pas, priče, Rende, Beograd (2012)
  • Wilimowski - neobjavljeni roman; pročitan i emitovan na Trećem programu Radio Beograda od 4. do 21. juna 2012, čitala Koviljka Panić
  • Rod, Fraktura, Zaprešić (2013)
  • Tušta i tma, prepiska sa Svetislavom Basarom, Laguna, Beograd (2014)
  • Levijeva tkaonica svile, Fraktura, Zaprešić (2014)
  • Sarajevo, plan grada - knjiga prva, Fraktura, Zaprešić (2015)
  • Drugi krug, prepiska sa Svetislavom Basarom, Laguna, Beograd (2015)
  • Doboši noći, studija, Fraktura, Zaprešić (2015)
  • Rat, Fraktura (2024)[5]
 
Miljenko Jergović, Kulturhaus Grac, Austrija -23. 3. 2015

Prema knjizi Buick Riviera urađen je i film Buick Riviera (2009) u režiji Gorana Rušinovića, za koji su scenario zajedno radili Jergović i Rušinović.[6]

Zajedno sa srpskim piscem Markom Vidojkovićem 2009.godine proputovao je autoputem Bratstva i jedinstva vozeći Juga u dokumentarnom filmu Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest.[7]

P. E. N.

уреди

Miljenko Jergović je zajedno sa nekoliko bosanskohercegovačkih književnika bio jedan od suosnivača bosanskohercegovačkog P.E.N. centra u 31. oktobra 1992. godine u Sarajevu.[8][2] Nakon prosvjednog pisma Udruženja objavljenog 9. maja 2020, a povodom održavanja mise u Katedrali Srca Isusova u Sarajevu 16. maja 2020,[3] u spomen na žrtve Slučaja Blajburg 1945. godine, potpisanog od strane 42 člana[1] sa Ivicom Đikićem, Ivanom Lovrenovićom, Željkom Ivankovićem[9] u otvorenom pismu objavljenom na Lovrenovićevoj veb-stranici,[2] izjavio da se ne smatra članom ovog udruženja, a kao jedan od razloga navedeno je tolerisanje nacionalizma i fašizma od sarajevske uprave, kao i bosanskohercegovačkog PEN-a, koja dozvoljava veličanje ustaškog pokreta davanjem imena ulica simpatizerima i pripadnicima ustaškog pokreta.[10]

  • Nagrada Društva pisaca BiH
  • „Nagrada Mak Dizdar“ za poeziju
  • „Goranova nagrada“ za poeziju
  • „Nagrada Veselko Tenžera“(1990) za novinarstvo
  • „Nagrada "Ksaver Šandor Gjalski“ (1994)
  • „Posebna mirovna nagrada Erich-Maria Remarque“ grada Osnabrücka (1995)
  • Italijanska književna nagrada „Premio Grinzane Cavour“ za knjigu „Mama Leone“ (2003)
  • Godišnja Nagrada Matice hrvatske za književnost i umjetnost „August Šenoa“ za knjigu „Buick Rivera“ (2002)
  • Nagrada Meša Selimović za roman Ruta Tannenbaum (2007)[11]
  • Nagrada Angelus (2012)[12]
  • Nagrada Internacionalnog literaturnog festivala PRO-ZA Balkan - „Prozart" (Skoplje, 2017)
  • Nagrada „Milovan Vidaković” (2018)[13]

Reference

уреди

Spoljašnje veze

уреди