Јабланица (Чајетина)
Јабланица је сеоско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 709 становника.
Јабланица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Чајетина |
Становништво | |
— 2011. | 709 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 39′ 06″ С; 19° 35′ 12″ И / 43.651542° С; 19.586583° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 445 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | UE |
У Јабланици се сваке године организује Сеоски вишебој, као такмичење у традиционалним занатима, вештинама и спортовима.
Географија
уредиЈабланица се налази југозападно од Чајетине и туристичког насеља Златибор у Србији. Простире се долином истоимене реке. Река Јабланица извире испод Торника, највишег врха Златибора (1496 m), а улива се у Црни Рзав који са Белим Рзавом који долази са Таре, отиче у Дрину код Вишеграда. Село је гранично према Босни и Херцеговини. Од Златибора преко Рибнице и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга Београд-Бар. Овде се налази Железничка станица Јабланица.
Мада је Јабланица једно целовито село, Јабланичани и Златиборци разликују Горњу и Доњу Јабланицу.
Историја
уредиОво село помиње и Евлија Челебија у свом познатом путопису када је 1664. године посетио ове крајеве.
После Другог српског устанка граница између Србије и Турске ишла је од Шаргана преко Златибора, тј. Торника и Муртенице и даље, тако да су од садашњих села општине Чајетина, ван граница Србије, тј. у Турској, остала села Семегњево, Јабланица и Доброселица. Тек постављањем граничне линије 1834. године ова су села ушла у састав Капетаније Рујно а тиме и у састав Србије.
У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, црква брвнара. Саграђена је 1838. године. Олтар је заокругљен а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе собрашице (софрашице, собре, софре, шатре, чардак, чардачић). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства.
Основна школа је изграђена 1919. године. Као и црквица брвнара и ова школска зграда била је дрвена. Тек 1934. године Јабланичани су подигли зидану планску школу са свим потребним просторијама. Сада у селу постоји потпуна основна школа.
Овде живи самоука песникиња Милојка Ђуровић.[1]
Демографија
уредиУ насељу Јабланица живи 796 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,1 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
По најпотпунијем попису у 19. веку, који је обављен 1863. године, Јабланица је била међу најмањим општинама у срезу и тада је имала у 84 домаћинстава и 667 становника. Број становника се од тада стално значајно повећавао (уз познато успорење у току балканских и Првог светског рата) све до друге половине двадесетог века када је почело опадање, тако да је 1971. године забележено 1864. а пописом 2002. године свега 924 становника, тј. дошло је до смањења за 50,4%. За разлику од пописа од пре 140 година, Јабланица по најновијем попису из 2002. спада међу највећа села у општини и заузима по величини друго место (садашња општина се у приличној мери, али не потпуно, поклапа са ондашњим срезом, а село са ондашњом општином). И у овом селу је изражен проблем старења становништва. Старијих од 65 година је једна четвртина становника (26,1%) а предшколске деце 4,1%.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 3 | ||
80+ | 11 | 18 | ||
75—79 | 22 | 32 | ||
70—74 | 32 | 46 | ||
65—69 | 36 | 44 | ||
60—64 | 41 | 43 | ||
55—59 | 28 | 27 | ||
50—54 | 28 | 29 | ||
45—49 | 49 | 29 | ||
40—44 | 33 | 27 | ||
35—39 | 29 | 17 | ||
30—34 | 24 | 20 | ||
25—29 | 25 | 16 | ||
20—24 | 36 | 22 | ||
15—19 | 26 | 33 | ||
10—14 | 20 | 17 | ||
5—9 | 14 | 16 | ||
0—4 | 11 | 17 | ||
Просек : | 45,1 | 48,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 423 | 152 | 239 | 23 | 8 | 1 |
Женски | 406 | 70 | 245 | 85 | 6 | 0 |
УКУПНО | 829 | 222 | 484 | 108 | 14 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 204 | 64 | 0 | 3 | 70 |
Женски | 121 | 92 | 0 | 0 | 8 |
УКУПНО | 325 | 156 | 0 | 3 | 78 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 7 | 7 | 2 | 6 | 38 |
Женски | 0 | 0 | 5 | 4 | 1 |
УКУПНО | 7 | 7 | 7 | 10 | 39 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 2 | 6 |
УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 4 | 7 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 |
Референце
уреди- ^ „Баба Милојка има само шест разреда основне школе, а стихове сипа као из рукава”. Б92. 15. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.