Јелена Ангеловски
Јелена Ангеловски (Панчево, 1980) је професор, доктор наука, наставник Српске допунске школе у кантону Цирих, блогерка која објављује краће прозне белешке о својим имигрантским искуствима и покретач серијала „Читам, слушам и разумем”.[1]
Јелена Ангеловски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1980. |
| Место рођења | Панчево, СР Србија, СФР Југославија |
Биографија уреди
Рођена је 1980. у Панчеву.[1] У Београду је завршила Филолошки факултет Универзитета у Београду, на Катедри за српску књижевност. Године 2009. је магистрирала са тезом „Модели приповедања у тетралогији Утопија Павла Угринова” и докторирала дисертацијом „Прозни опус Александра Тишме” коју је одбранила 2014.[2] Радила је као библиотекар у Градској библиотеци Панчево, а од 2006. до 2018. као наставник српског језика у Основној школи „Јован Јовановић Змај”. Била је ментор и наставник у групи за креативно писање и српски језик Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин” од 2008. до 2018. године.[2]
Објавила је две заједничке књиге у оквиру групе за Креативно писање Центра за стваралаштво младих, Задаци из марљивости (2000) и Дневник 2000 (2001).[2] Учествовала је у приређивању Сабраних песама Душана Вукајловића. Више година је уређивала Зборник поезије и прозе младих са простора бивше Југославије „Рукописи”. Учествовала је у изради три уџбеника за српски језик у издању „Едуке” из Београда.[2] Писала је поговор за зборник Рестарт: панорама нове поезије у Србији. Објављивала је есеје, приказе и критике у књижевним часописима.
Од 2018. године живи у Швајцарској, у близини Цириха, са супругом и троје деце, где предаје матерњи језик и културу деци српског порекла.[2] Добитница је награде „Раде Обреновић” 2022. од Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре,[3] награде града Ниша за књижевност за децу и младе „Малени цвет”[4][5] и награде „Мали принц” 2023. године за књигу „Мика”.[6]
Српска допунска школа уреди
Ради у Српској допунској школи у кантону Цирих, има осам група са преко 130 ђака.[1] Свакога дана је у другом месту, држи блок часове, тако да свака група има једном недељно наставу. Ученици се упознају са језиком и културом кроз предмет Српски језик и књижевност.[7] У оквиру предмета Моја отаџбина Србија упознају основе појмове природе и друштва у млађим разредима и основе националне историје и географије у старијим.[8] Кроз предмет Основи културе српског народа упознају музику, покрет, визуелну уметност и српску културу.[1] Часове држи и ученицима рођеним у Швајцарској.[7]
У оквиру програма сама креира план, па је за 2019. годину као тему изабрала уметност, где је са ученицима током јесени снимала филмове, током зиме правила луткарско позориште, у рано пролеће се посветила ликовној уметности (вајању фигура на узору из Лепенског Вира, слике Уроша Предића, Саве Шумановића, Надежде Петровић) затим књижевности и на крају школске године музици и прављењу радио драме.[1] Ученици су потпуно самостално снимили укупно деветнаест кратких филмова, играних и анимираних.[7]
Читам, слушам и разумем уреди
Године 2020. је покренула серијал „Читам, слушам и разумем” који је намењен ученицима Српске допунске школе, али га прате и ученици, наставници и родитељи ученика свих узраста не само у расејању, већ и у Србији.[9] Прве снимљене приче су били текстови Владиславе Војновић и Дејана Алексића. Серијал је посветила ауторима који су у Србији често део школске књижевности коју сматра да би сваки говорник српског језика требало да познаје. Циљ јој је да изабере њихове мање познате текстове, који се често не налазе у читанкама.[9]
Приче су подељене према узрасту, неке су намењене млађем, предшколском узрасту, неке средњем (основна школа), док има неколико прича за младе, старије од дванаест година. Серијалом се укључила у програм Бијенала уметничког дечијег израза 2021. године кроз три емисије у којима је читала текстове италијанских аутора који су преведени на српски језик: Анђеле Нанети „Мој дека је био трешња”, „Телефонске приче” Ђанија Родарија и одломак Силвије Ронкаље „Принцеза Нећу и принц Хоћу”.[10] Први пут је учествовала на фестивалу 2019. године.[11]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д „Jelena Angelovski omiljeni nastavnik Srpske dopunske škole u kantonu Cirih”. Pančevo.city (на језику: српски). 2020-11-24. Приступљено 2021-09-15.
- ^ а б в г д „Jelena Angelovski”. čovjek-časopis (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-15.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Jeleni Angelovski za knjigu "Mika" nagrada "Rade Obrenović"”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2022-12-02.
- ^ „Jelena Angelovski laureatkinja Nagrade „Maleni cvet“ za knjigu „Mika“”. Pančevo 013 info (на језику: српски). 2023-03-30. Приступљено 2023-04-10.
- ^ „Награда „Малени цвет“ за књигу МИКА | Службени гласник”. www.slglasnik.com. Приступљено 2023-10-17.
- ^ „Nagrada Mali princ za roman "Mika" pančevačke autorke Jelene Angelovski”. Pančevo 013 info (на језику: српски). 2023-10-15. Приступљено 2023-10-17.
- ^ а б в „Pančevka Jelena Angelovski, omiljeni nastavnik Srpske dopunske škole u kantonu Cirih”. Pančevo 013 info (на језику: српски). 2020-11-20. Приступљено 2021-09-15.
- ^ Katarina. „Jelena Angelovski omiljeni nastavnik Srpske dopunske škole u kantonu Cirih”. RASEJANJE.info (на језику: српски). Приступљено 2021-09-15.
- ^ а б „Serijal „Čitam, slušam i razumem“ nastavnice Jelene Angelovski sve popularniji”. RASEJANJE.info (на језику: српски). Приступљено 2021-09-15.
- ^ Katarina. „Nastavnica Jelena Angelovski predstavila tri dečija dela na festivalu BUDI u Pančevu”. RASEJANJE.info (на језику: српски). Приступљено 2021-09-15.
- ^ Urednik (2021-06-03). „Nastavnica Jelena Angelovski predstavila tri dečija dela na festivalu BUDI u Pančevu”. Srpska dijaspora | Vesti iz dijaspore i o dijaspori (на језику: српски). Приступљено 2021-09-15.
