Јохан Бес
Јохан Бес (нем. Johann Böss, 1822. Пешта — 1887) био је бечки сликар портретиста и цртач који је од 1846. радио у Србији многобројне портрете познатих личности, углавном као сарадник Анастаса Јовановића. Портретисао је Обреновиће, Карађорђевиће као и породицу Анастаса Јовановића.
Јохан Бес | |
|---|---|
 Јохан Бес око 1850. на талботипији Анастаса Јовановића | |
| Друга имена | Johann Böss |
| Датум рођења | 1822 |
| Место рођења | Пешта |
| Датум смрти | 1887 |
| Пребивалиште | Беч, Аустрија |
| Образовање | Академија у Бечу |
| Занимање | сликар |
Живот и дело
уредиСтудије сликарства завршио је на Академији у Бечу, где је тада такође био и Анастас Јовановић одакле потиче њихово познанство и сарадња. На академији је студирао је од 1839. до 1843.
Године 1845. Анастас је дошао на идеју да изда "Споменике Сербске", којима би од заборава сачувао најзначајније личности и догађаје из српске историје од најстаријих времена. 1850. Анастас је у Бечу имао своју радионицу, и како је све литографије израђивао по својим фотографијама или уљаним сликама других сликара, Јохан Бес је био сарадник који је ишао у Србију да портретише тражене личности.[1]
Јовановићева кћерка Катарина наводи да њен отац није сам радио портрете, већ је за то "имао вештог портретисту Јохана Беза; њега је више пута слао и у Србију кад му беше потребан лик неке личности ван домашаја његовог фотографског објектива."[2]
Од 1846. почиње са радом портрета и копијама слика у Србији.
Године 1861, постаје члан "Wiener Künstlerhaus".[3]
Изабрани радови
уредиМноги његови радови су изгубљени али су остали сачувани њихови називи:[3]
- два портрета проте Матије Ненадовића из 1846. (први нестао у Првом светском рату, а други заведен као рад непознатог сликара - налази се у Универзитетској библиотеци у Београду)
- Карађорђе (урађен према копији В. М. Боровиковског)
- кнез Милош (према делу аустријског сликара Ајнзела)
- кнегиња Љубица (према слици Павела Ђурковића)
- портрет кнегиње Јулије
Радио је и портрет Анастаса Јовановића 1858. (једини потписан од стране сликара са J. Böss 858) и целе његове породице који су стајали у Анастасовој кући у Косовској 25, а данас се сви налазе у Музеју града Београда):[1]
- портрет мајке Марије Јовановић око 1845-1855. изложен на спрату у конаку кнегиње Љубице у Београду.
- портрет сестре Катарине Хаџи-Поповић, око 1850. Катарина је била удата за касационог судију Великог суда Николу Хаџи-Поповића по коме се крај Београда зове Хаџипоповац
- портрет сина Константина Јовановића као дечака, око 1852-1855
За Анастаса је урадио и велики репрезентативни портрет кнеза Михаила Обреновића (око 1860) који је такође стајао у салону Анастасове куће. Данас је у власништву Музеја града Београда, изложен на спрату у конаку кнегиње Љубице.[1]
Неки његови радови настали су по фотографијама Анастаса Јовановића, као што су:[3]
Остали значајни портрети су:
Галерија
уреди-
Кнез Михаило Обреновић, око 1860. -
Кнез Михаило Обреновић, 1856. -
Петар II Петровић Његош, 1847. -
Перо Томов Петровић-Његош, 1847. -
-
цар Николај I, око 1850. -
"Свирач лауте", 1856.
Референце
уреди- ^ а б в Банковић, Ангелина (2011). „Портрет кнеза Михаила из Музеја града Београда”. Годишњак града Београда. LVIII.
- ^ Јовановић, Катарина (1924). О животу и раду Анастаса Јовановића. Београд: СКГ XIII/8.
- ^ а б в Српска породична енциклопедија том 3, Ба-Би. Београд: Народна књига. 2006.
- ^ „Портрет Николаја Првог у продаји Бечке галерије”. www.altekunst-vienna.com. Приступљено 2. 9. 2018.
Литература
уреди- "Српска породична енциклопедија том 3, Ба-Би", Народна књига, 2006. Београд
- "Портрет кнеза Михаила из Музеја града Београда". Ангелина Ж. Банковић, Годишњак града Београда Књ. LVIII, 2011.
- "О животу и раду Анастаса Јовановића". Катарина Јовановић, СКГ VIII/8, 1926. Београд
- "Анастас Јовановић, талботипије и фотографије". Радмила Антић, Музеј града Београда, 1986. Београд
- "Живот и дело Анастаса Јовановића, првог српског литографа." Павле Васић, Народна књига, 1962. Београд
