Алма Карлин

Алма Ида Вилибалда Максимилиана Карлин словен. Alma Ida Wilibalda Maximiliana Karlin (Цеље, 12. октобар 1889Цеље, 14. јануар 1950) била је словеначка песникиња, етнограф, колекционарка, писац, путописац и теозоф[1] .

Алма Максимиљана Карлин
Alma Karlin 1920s.jpg
Датум рођења(1889-10-12)12. октобар 1889.
Место рођењаЦеље
  Аустроугарска
Датум смрти14. јануар 1950.(1950-01-14) (60 год.)
Место смртиЦеље
  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Занимањеписац, песникиња и колекциониарка

БиографијаУреди

 
Алма Карлин са својим вереником и његовом мајком

Рођена је 12. октобра 1889. године у Цељу, од оца словенца, Јакоба Карлина, мајора у аустроугрској војсци и мајке Вилибалди Карлин, учитељице у женској школи у Цељу. Отац јој је преминуо 1898. године од рака јетре, од које је боловао осам година.

Као и већина људи из Цеља, Алма је у то време говорила и писала немачким језиком, који је био главни језик Аустругарске, док се словеначким језиком слабо користила[1]. Од малиих ногу показала је занимање за музику, цртање и за учење страних језика[2].

ОбразовањеУреди

Након завршетка основне школе у Цељу, средње образовање завршила је у Грацу, а одатле отишла у Лондон где је 1913. године студирала енглески, француски, латински, француски, италијански, норвешки, дански, руски и шпански језик[1].

Путовање светомУреди

На почетку Првог светског рата морала је да одлази у Шведску и Норвешку јер је била непожељна као грађанка Аустроугарске у Лондону. Године 1918. након завршетка рата, вратила се у Цеље, где је основала школу страних језика, а након тога одлучила да путује широм света. Пре сваког путовања, изучавала је земљу коју ће обићи, а највише културу, географију и историју тих земаља. 24. новембра 1919. године почело је њено путовање светом, у родно Цеље вратила се тек 1928. године, а након тога добила визу за путовање у Јапан, коју је дуго чекала. Након тога путовала је по Јужној и Северној Америци, на Далеки исток, острва Пацифика, у Аустралију и Азију[3]. О својим путовањима и доживљајима писала је у часописима и ревијама, укључујући и цељанске новине, као и за велики број немачких часописа.

Била је дугогодишњи етнограф и колекционар. Већину предмета коју је прикупила на својим путовањима слала је кући, а они се данас чувају у Покрајинском музеју у Цељу[2].

Њено последе велико путовање било је у Индију, из које се у Цеље вратила у јануару 1928. године[4].

Други светски ратУреди

Након окупације Југославије 1941. године, ухапшена је и требало је да буде протерана у Србију, али је пуштена након интервенције утицајних немачких пријатеља. Као чувени противник нацизма, придружила се партизанима у страху од Гестапоа у августу 1944. године[1], а надала се да ће преко њих стићи до Енглеске, где је планирала да побегне у јеку рата. Ипак, са партизанима је стигла само до Далмације, одакле се након рата вратила у Цеље[4].

ДелаУреди

 
Алма Карлин током сликања у јапанској ношњи
 
Алкма Карлин током рада

Према досадашњим сазнањима, Алма Карлин је објавила двадесет и четири књиге, више од четврдесет прозних романа, велики број чланака, песама, бележака и цртежа. Своја дела углавном је писала на енглеском и немачком језику.

Највећи и најзначајнији број радова - путописних књига, романа, етнолошких и теозофских радова, објавила је у периоду од 1928. до 1938. године, а 22 књиге објавила је у периоду од 1921. до 1927. године у различитим издавачким кућама, у Немачкој, Енглеској, Финској и Швајцарској. Неке од ових књига су штампане и у преко 80.000 примерака, а преведене су на енглески, француски и фински језик.

Њени радови су били изузетно цењени у Средној Европи, а многа њена предавања била су изузетно посећена. Неке од њених књига илустровао је сликар из Цеља, Август Фридерик.

Од великог броја њених записа издате су три текста : Der Transport, Der Kampf mit dem Ortsgruppenführer Ewald Wrentschur in Bei den Partisanen, која су у једној целини објављена 2007. године и преведена на словеначки језик, под насловом Моје изгубљене тополе [1].

Године 2009. снимљен је документарни филм о њеном животу који се зове Алма М. Карлин: Усамљено путовање. Алму је играла глумица Вероника Дролц, а филм је режирала Марта Фрелих.

По сценарију Маријана Пушавца, 2015. године, Јакоб Клеменчић је одрадио стрип Alma M. Karlin: Svetovljanka iz province: Življenjepis v stripu[4].

БиблиографијаУреди

 
Путовања Алме Карлин

Романи :

  • Malik, 1932
  • Samotno potovanje, 1969
  • Roman o potopu celine, 1936
  • Moj mali Kitajec: roman iz Kitajske, 1921
  • Mistika Južnega morja]], 1931
  • Nabobova stranska žena, 1937

Новеле :

  • Mala Siamka, 1937
  • Najmlajši vnuk častitljivega I Čaa: novela iz Kitajske, 1948
  • O Joni San: Japonske novele, 2006

Приче :

  • Kupa pozabljenja: dve zgodbi, 1938
  • Zmaji in duhovi, 1996
  • Mala pomlad: tri zgodbe, 1937
  • Mesečeve solze: zgodba iz Peruja, 1935
  • Štiri dekleta v vetru usode: Zgodba z Južnega morja, 1936, 1939, 1943
  • Svetlikanje v mraku, 1999

Путописи :

  • Doživeti svet, 2006

Драмска дела :

  • Kringhäuslerjevi: drama v treh dejanjih, 1918

Остала дела :

  • Kot ujetnica pri lovcih na glavo na Novi Gvineji, 1960
  • Modri mesec, 1997
  • Smrtonosni trn, 2006
  • Angel na zemlji, 1998
  • Doživeti svet, 2006
  • Urok Južnega morja: tragedija neke žene , 1930, 1996 COBISS.SR 62001664
  • Into-Yo-Intec, 1934
  • Popotne skice, 1997
  • Pod košatim očesom, 938
  • Moji zgubljeni topoli, 2007

СмртУреди

Преминула је 14. јануара 1950. године у 60. години живота од рака дојке и последица туберкулозе, у родном Цељу. По њеној жељи, сахрањена је у Штору на гробљу у насељу Светина[4].

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Alma Ida Wilibalda Maximiliana 1889-1950”. almakarlin.si. Приступљено 1. 7. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „Zbirka Alme Karin - Kulturni in naravni spomeniki Slovenije”. teozofija.info. Приступљено 1. 7. 2018. 
  3. ^ Krapež, Klara (април 2005). „Exhibition on Alma Karlin in the National and University Library in Ljubljana” (PDF). Sinfo. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 03. 2012. Приступљено 13. 1. 2010. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Alma M. Karlin: "Nenavadna ženska" kot Kolumbova hči” (на језику: Slovenian). MMC RTV Slovenia. 12. 1. 2011. 

ЛитератураУреди

  • Šelih, Alenka. Pozabljena polovica: Portreti žensk 19. in 20. stoletja na Slovenskem. Љубљана , 2007.
  • Jakob Klemenčič in Marijan Pušavec. Alma M. Karlin: Svetovljanka iz province: Življenjepis v stripu. Љубљана, 2015.
  • Barbara Trnovec. Kolumbova hči: Življenje in delo Alme M. Karlin. Цеље: Покрајински музеј, 2015, претходна издања 2006, 2009, 2011.