Отворите главни мени

Аћим Бабић правим именом Аћим Радуловић (Кусаче, код Хан Пијеска, 1894Тузла, 1944) био је трговац, четник из балканских ратова, солунски добровољац, један од вођа устаника источне Босне 1941. године и четнички војвода.

Аћим Радуловић
Aćim Babić.jpg
Аћим Бабић
НадимакАћим Бабић
Датум рођења1894.
Место рођењаКусаче, код Хан Пијеска
Аустроугарска
Датум смрти1944.
Место смртиТузла
ВојскаЧетници
Југословенска војска у отаџбини
ЧинЧетнички војвода
Битке/ратовиБалкански ратови
Први светски рат
Други светски рат

БиографијаУреди

Први свјетски ратУреди

На Видовдан 28. јуна 1914. године био је народни збор у Хан Пијеску. Тога дана извршен је атентат на Фрању Фердинанда, аустријског престолонаследника. Сазнавши за атентат, жандарми су одмах дошли на збор народа. Видјели су да коло води Аћим Бабић. Жандарми су дошли до Аћима и повикали: „Прекидај коло Аћиме погинуо је престолонасљедник Фердинанд у Сарајеву.“

Аћим је лаконски одговорио: „Пас био па погинуо.“

Потом је Аћим наставио да игра, а свирачи тик уз њега. Жандарми су покушали да га ухапсе, али нису успјели, Аћим се после тога скрива у шуми Батури. У међувремену почиње Први свјетски рат. Аћим из босанских шума бјежи у Србију. Како жандарми нису успјели да ухвате Аћима, долазе у Кусаче да покупе све Бабиће, жене, дјецу, старце. Дотјерали су их у жандармеријску касарну у Пијеску и затворили их у подрум. Дали су породици Бабића рок да поруче Аћиму до када се мора предати жандармима. Уколико се у том року не преда, све ће затворене Бабиће стријељати, укључујући жене и дјецу.

Аћим се тада налазио око Бајине Баште у Србији. Сазнао је о одлуци власти и ултиматуму који су поставили фамилији. Скупио је своју војну групу и у току ноћи пребаце се у Босну и преко планине Батуре привуку Хан Пијеску. Задњег дана ултиматума, Аћимова група упада у Хан Пијесак, изненади жандарме и све затворене Србе ослободи из затвора.[1]

После Првог свјетског рата враћа се у Хан Пијесак. Проширује своје пословање започиње рад око промета шуме са трговцима из Србије. Стицао је богатство од шума и пилана, те кафана које се налазиле у Хан Краму, Хан Пијеску, Романији. [1]

Други свјетски ратУреди

Мјесеца јула 1941. године Аћим Бабић вођа устаника источне Босне , спрема прве курире и од пуковника Михајловића добива упуста за вођење устанка у циљу сарадње и сагласности са устанком у Србији.[2]

У ноћи 8.августа Бабић 1941. године напада Хан Пијесак и ослобађа га. Заробио је двије сатније 4. Домобранске бојне војне крајине, двије потпуно очуване композиције путничких возова и двије локомотиве. Тако су устаници у источној Босни можда једини имали своју жељезницу. Воз су се саобраћали на линији Хан Пијесак-Пјеновац-Жеравице-Оловске Луке. После ослобађања Пијеска устаници су дошли до веће количине оружја, Аћим подпомогнут браћом Челоње напада Власеницу , пробија усташки обруч и одбрану, те 11.августа ослобађа Власеницу. По успостављању власти, по узору на жандармерију од пријре рата, устаници се помјерају , прикупљају и избијају на положаје у висини Зворника, Тузле, Кладња, Олова, Вареша и Клежане. На тим положајима организују одбрану.[3] Аћим и Челоње тада смјештају штаб у Дервенти код Милића.

Аћим је тада именовао Рајка Вуковића Челоњу за команданта батаљона.У борби на Полому четници су извојевали битку и при томе заплјенили усташке топове и већу количину граната. Топови нису имали нишане јер су били поскидани, те су упућени према Хан-Пијесаку. Усташе су побјегле у Зворник. Сутрадан се окупила пред штабом и новоформирана Милићка чета која је стављена под команду Рајка Вуковића Челоње. Војска је тада под командом Љеља Петковића, 15. августа 1941. године ослободила Дрињачу, затим 17. августа под командом Дангића Сребреницу;19. августа Братунац. [4]

Доласком из Србије мајора Јездимира Дангића, заузећем Сребренице, Дангић се поставља на чело устанка. У Милићима се ствара Главни штаб четничких одреда за источну Босну, 20.августа 1941. године; тада Дангић, својом наредбом од августа 1941. године поставља Аћима Бабића за главног четничког војводу. Поред Јездимира Дангића, као команданти у штаб улазе Аћим Бабић и Перо Ђукановић, а за начелника штаба постављен је капетан Сергије Михајловић. Са доласком мајора Дангића веза са Равном Гором се појачава прво куририма а затим и радио станицом. [3]

У ослобађању Рогатице 24. октобра 1941. године Аћимови одреди, заједно са одредима Радивоја Косорића и Мића Станара чине окосницу српске војске.[5]

Односи између Дангића и БабићаУреди

Постављањем мајора Дангића за вођу устанка крајем августа 1941. године, избило је незадовољство народа источне Босне, јер су сматрали Бабића за јединог вођу устанка у источној Босни. Био је за сарадњу са малобројним партизанима у источној Босни. То је сметало Дангићу, те је упочетку клеветао војводу преко капетана Момчиловића, да би доцније у децембру уз помоћ Нијемаца затворио Бабића у логор Бањицу у Београду.[6]

КонтроверзеУреди

Капетан Краљеве војске Милорад Момчиловић, командант четничког корпуса, истомишљеник Дангића, за Аћима, поред осталог, каже:

То је »бели сељак« са моралним квалификацијама испод нуле. Има одрасле синове и кћери (до 40 година) а има метресу. Пије по 7 литара ракије дневно и кадгод се не трезни недељама и тад је потпуно неурачунљив. Једном га је жена пијаног код метресе истукла. Интелигенција никаква. Први је почео да пљачка са синовима заједно. Из његове породице нико није у борби учествовао. За вођу се наметнуо као богат човек и бивши истакнути земљораднички партијаш. Код људи му је ишло у прилог што је одобравао осуство и пљачку. Кукавица какав се може замислити. Никад није био ближе положају од 30 км.

Хапшење АћимаУреди

Веће несугласице у командовању избиле су у децембру 1941. године. Истог мјесеца Аћим Бабић тачније 19. децембра добија писмо да дође у Београд да буде представник српског народа у Босни, на тајном састанку. Одлучио је да оде, повео је са собом Душана Чоловића, свог личног пратиоца . До Лознице је дошао безбједно преко четничке територије. У Лозници је ухваћен. Спроведени су за Шабац у њемачку команду, одатле у Бањицу. Били су у приземљу соби број 6 у ћелији у којој се налазио генерал Глигорије Јовановић и познати београдски адвокат Александар Трифунац . Дана, 20.јануара 1942. године, Аћима и Душана пребацују на други спрат у собу 63. заједно са њима у ћелији били су историчар Васо Чубриломвић и Свето Протић. Чоловић и Бабић пуштени су из логора јуна 1942. године. Чоловић се вратио у Босну, али Аћима су недуго по пуштању опет ухапсили и вратили у Логор Бањицу.[6] Побјегао из логора октобра 1944. уз помоћ Недићеваца. Окружно Повјереништво ОЗН-е за округ бирчански ухапсило је Аћима дан-два након његовог доласка. Комунисти га убили. Према једном казивању убијен је на путу за Тузлу. Друго каже да су га убили по доласку у Тузлански затвор.[7]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак. стр. 162—164. ISBN 978-86-914787-0-4. 
  2. ^ Воиновић, Стево (2001). На служби код Дангића. Погледи. стр. 43. ISBN 978-86-82235-26-2. 
  3. 3,0 3,1 Воиновић, Стево (2001). На служби код Дангића. Погледи. стр. 48—49. ISBN 978-86-82235-26-2. 
  4. ^ Воиновић, Стево (2001). На служби код Дангића. Погледи. стр. 48. ISBN 978-86-82235-26-2. 
  5. ^ Воиновић, Стево (2001). На служби код Дангића. Погледи. стр. 71. ISBN 978-86-82235-26-2. 
  6. 6,0 6,1 Крсмановић, Момир (2013). „Војвода Аћим Бабић и историчар Васо Чубриловић у бањичком логору у једној ћелији”. Голгота српског народа 1941-1957. Том 2. Драслар Партнер. стр. 89—96. ISBN 978-86-7614-232-3. 
  7. ^ Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4. 

ЛитератураУреди