Отворите главни мени

Банатска Суботица

Банатска Суботица је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу.

Банатска Суботица
Banatska Subotica, Orthodox church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 169
 — густина14/км2
Географске карактеристике
Координате44°59′01″ СГШ; 21°20′42″ ИГД / 44.98362° СГШ; 21.34502° ИГД / 44.98362; 21.34502Координате: 44°59′01″ СГШ; 21°20′42″ ИГД / 44.98362° СГШ; 21.34502° ИГД / 44.98362; 21.34502
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина80 м
Површина11,5 км2
Банатска Суботица на мапи Србије
Банатска Суботица
Банатска Суботица
Банатска Суботица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26327
Позивни број013
Регистарска ознака

Налази се на левој обали реке Караш, између села Добричева, Војводинаца, Страже, Јасенова и Чешког Села-Фабијана. До њега води пут који се одваја од пута Бела ЦркваВршац. Површина његовог ширег подручја износи 98,8 хектара и становништво се бави искључиво пољопривредом.

Према попису из 2011. било је 169 становника.

ИсторијаУреди

Током историје Банатска Суботица је мењала имена:

  • 1427. – Суботица (Zaboticha )
  • 1912. – Krassó - Szombat
  • 1922. — Суботица

Насеље на томе месту се називало Јанки, по најмоћнијој крашовској олигархској породици у средњем веку. Већ 1355. године помиње се Никола Парвус (Мали) де Јанк, као властелин јанских добара и светођурвских на Брзави, којима је припадало 58 насеља (Базијаш, Кусић, Суботица, и др). Године 1387. учествовао је Ладислав де Јанк у буни Хрвата и Палишана против краља Сигмунда, а 1427. године умро је последњи члан породице де Јанк, Јован. По смрти његовој поклонио је краљ Сигмунд властелинство Алберту Нађмихаљу. Његов најстарији син, Ђорђе, проневерио је државни порез 1444. године па му је губернатор Јанош Хуњади узео властелинство. Године 1473. власт над насељем Јавно имао је Нуман-бег, а 1713. помиње се последњи пут као Јањево, насеље са 20 домова.[1]

Суботица (Zaboticha) се помиње као крашовско насеље 1427. године а сматра се да је добило по суботи, пијачном дану у том месту.

Суботица је 1692. године је била у оквиру Отоманске империје, где је у њој узимао харач Хуман – бег. Од 1690. до 1700. године припадала је Новопаланачком дистрикту, као и од 1716. до 1779. По Ерлеру аустријском царском ревизору 1774. године место је припадало Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, српско и влашко.[2] Године 1713. имала је свега 22 куће, а 1717. бројала је 24 куће, док је 1781. године било 85 кућа.

Године 1742. подигнута је црква брвнара, а 1866. подигнута је садашња црква.[3]

Прва школа постојала је још 1778. године и похађало ју је 15 ђака. Школа у Банатској Суботици данас више не постоји због малог броја ђака, па ученици путују у оближње школе.

На пољани „Јањево“ било је на месту где се данас налазило село на коме су се досељавали људи са Косова 1690. године за време сеобе под Чарнојевићима. После 1713. становници су се преселили на другу локацију на којој се налази данашња Банатска Суботица.

Демографска историјаУреди

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.[4]
Становника 552 535 545 552 611 540
Срба ? ? ? ? ? 507
Румуна - ? ? ? ? 2
Немаца - ? ? ? ? 2
Мађара - ? ? ? ? 28
Осталих - ? ? ? ? 0

Попис 1910.Уреди

Банатска Суботица[5]
језик вера

укупно: 611

  Српски 545 (89,19%)
  Мађарски 32 (5,23%)
  Румунски 16 (2,61%)
  Немачки 8 (1,30%)
  остали 10 (1,63%)
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;

укупно: 611

  Православци 562 (91,98%)
  Калвинисти 3 (0,49%)
  Јевреји 1 (0,16%)
  - (-%)

ДемографијаУреди

У насељу Банатска Суботица живи 165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (46,5 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 516
1953. 536
1961. 505
1971. 479
1981. 372
1991. 280 267
2002. 200 229
2011. 169
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
170 85,0 %
Мађари
  
11 5,5 %
Роми
  
8 4,0 %
Чеси
  
4 2,0 %
Румуни
  
2 1,0 %
Југословени
  
2 1,0 %
Немци
  
1 0,5 %
непознато
  
2 1,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Монографија Подунавске области „Напредак Панчево,, 1812-1927:
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  4. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  5. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2018. Приступљено 22. 02. 2019. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди