Банатска Суботица
Банатска Суботица је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу.
Банатска Суботица | |
|---|---|
 Православна црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| — 2011. |  169 |
| — густина | 14/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 59′ 01″ С; 21° 20′ 42″ И / 44.98362° С; 21.34502° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 80 m |
| Површина | 11,5 km2 |
.svg)  Банатска Суботица Банатска Суботица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26327 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Налази се на левој обали реке Караш, између села Добричева, Војводинаца, Страже, Јасенова и Чешког Села-Фабијана. До њега води пут који се одваја од пута Бела Црква — Вршац. Површина његовог ширег подручја износи 98,8 хектара и становништво се бави искључиво пољопривредом.
Према попису из 2011. било је 169 становника.
Историја Уреди
Током историје Банатска Суботица је мењала имена:
Насеље на томе месту се називало Јанки, по најмоћнијој крашовској олигархској породици у средњем веку. Већ 1355. године помиње се Никола Парвус (Мали) де Јанк, као властелин јанских добара и светођурвских на Брзави, којима је припадало 58 насеља (Базијаш, Кусић, Суботица, и др). Године 1387. учествовао је Ладислав де Јанк у буни Хрвата и Палишана против краља Сигмунда, а 1427. године умро је последњи члан породице де Јанк, Јован. По смрти његовој поклонио је краљ Сигмунд властелинство Алберту Нађмихаљу. Његов најстарији син, Ђорђе, проневерио је државни порез 1444. године па му је губернатор Јанош Хуњади узео властелинство. Године 1473. власт над насељем Јавно имао је Нуман-бег, а 1713. помиње се последњи пут као Јањево, насеље са 20 домова.[1]
Суботица (Zaboticha) се помиње као крашовско насеље 1427. године а сматра се да је добило по суботи, пијачном дану у том месту.
Суботица је 1692. године је била у оквиру Отоманске империје, где је у њој узимао харач Хуман – бег. Од 1690. до 1700. године припадала је Новопаланачком дистрикту, као и од 1716. до 1779. По Ерлеру аустријском царском ревизору 1774. године место је припадало Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, српско и влашко.[2] Године 1713. имала је свега 22 куће, а 1717. бројала је 24 куће, док је 1781. године било 85 кућа.
Године 1742. подигнута је црква брвнара, а 1866. подигнута је садашња црква.[3]
Прва школа постојала је још 1778. године и похађало ју је 15 ђака. Школа у Банатској Суботици и данас постоји упркос томе што је похађа веома мали број ученика.
На пољани „Јањево“ било је на месту где се данас налазило село на коме су се досељавали људи са Косова 1690. године за време сеобе под Чарнојевићима. После 1713. становници су се преселили на другу локацију на којој се налази данашња Банатска Суботица.
Демографска историја Уреди
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921.[4] |
| Становника | 552 | 535 | 545 | 552 | 611 | 540 |
| Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 507 |
| Румуна | - | ? | ? | ? | ? | 2 |
| Немаца | - | ? | ? | ? | ? | 2 |
| Мађара | - | ? | ? | ? | ? | 28 |
| Осталих | - | ? | ? | ? | ? | 0 |
Попис 1910. Уреди
| Банатска Суботица[5] | |
|---|---|
| језик | вера |
укупно: 611 Православци 562 (91,98%) Римокатолици 45 (7,36%) Калвинисти 3 (0,49%) Јевреји 1 (0,16%) - (-%)
| |
Демографија Уреди
У насељу Банатска Суботица живи 165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (46,5 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 3 | ||
| 80+ | 2 | 2 | ||
| 75—79 | 3 | 6 | ||
| 70—74 | 8 | 6 | ||
| 65—69 | 10 | 11 | ||
| 60—64 | 6 | 13 | ||
| 55—59 | 6 | 4 | ||
| 50—54 | 9 | 7 | ||
| 45—49 | 7 | 10 | ||
| 40—44 | 7 | 3 | ||
| 35—39 | 8 | 11 | ||
| 30—34 | 2 | 5 | ||
| 25—29 | 3 | 1 | ||
| 20—24 | 5 | 1 | ||
| 15—19 | 8 | 6 | ||
| 10—14 | 4 | 6 | ||
| 5—9 | 4 | 5 | ||
| 0—4 | 0 | 5 | ||
| Просек : | 46,5 | 46,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 87 | 23 | 53 | 10 | 1 | 0 |
| Женски | 89 | 10 | 55 | 24 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 176 | 33 | 108 | 34 | 1 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 45 | 32 | 0 | 0 | 3 |
| Женски | 27 | 25 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 72 | 57 | 0 | 0 | 3 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 6 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 6 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 3 | |
Референце Уреди
- ^ Монографија Подунавске области „Напредак Панчево,, 1812-1927:
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
- ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 22. 02. 2019.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
