Банатско Карађорђево

насеље у општини Житиште, у Средњобанатском округу, у Србији

Банатско Карађорђево је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.687 становника (према попису из 2011. било је 2.091 становника). Настало од 1920. године насељавањем добровољаца из Првог светског рата, пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније.

Банатско Карађорђево
Центар насеља Банатско Карађорђево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 1.687
 — густина28,5/km2
Географске карактеристике
Координате45° 35′ 21″ С; 20° 33′ 32″ И / 45.58911° С; 20.55894° И / 45.58911; 20.55894
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 m
Површина59,1 km2
Банатско Карађорђево на карти Србије
Банатско Карађорђево
Банатско Карађорђево
Банатско Карађорђево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23216
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Географске одлике

уреди

Банатско Карађорђево се налази 11 километара североисточно од Житишта, 32 километара од Зрењанина, на међународном путу Зрењанин–Српска ЦрњаТемишвар. Изграђен је на надморској висини од 74-80 метара.

Историја

уреди

Банатско Карађорђево долази у ред најмлађих насеља у Војводини. Градња насеља почела је 1920. године на имању грофа Чеконића. Настало је насељавањем ратних ветерана Првог светског рата, првенствено добровољаца солунаца, њих је било 67% од свих укупно насељених. Највише их је пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније. Међу њима је пет носиоца Карађорђеве звезде, двадесет и пет носиоца Албанске споменице. Већину је рат затекао у САД, на раду, у печалби. Ђорђе Ђојановић (Ђорђина) и Петар Пустиња (Тремушњак 1892 — Банатско Карађорђево 1962), су први доселили у суседно немачко село Честерег, у јесен 1920. године. Настављено је масовније досељавање, 1921. године. Пре и у току градње насеља, досељеници су живели у колонијама, смештеним на бившим имањима Андрије Чеконића. Прво досељеничко рођено дете у Банатском Карађорђеву је Сима Пустиња, 13. новембра 1920. године (Банатско Карађорђево, 1920 — 1984).[1]

У Карађорђеву се населио 691 добровољац, са породицама.[2] Одлука да се гради насеље је донета крајем 1923. године. Исте године је отпочета градња на Чеконићевом имању Паул мајуру, на површини од 550 катастарских јутара. На молбу краља Александра, двојица француских официра-архитеката, солунаца су пројектовали план села 1920. године. Карађорђево је добило име по Карађорђу. Званично је проглашено насељем 15. јануара 1925. године. Пред сам Други светски рат Карађорђево је имало 5.000 становника, у просеку између 5 и 6 по домаћинству.[3] У Априлском рату је заробљено и спроведено у Немачку 152 војника, родом из Карађорђева. У току Другог светског рата, од 1941. до 1945. године, погинуло је 279 становника Банатског Карађорђева. Шеф градске полиције у Великом Бечкереку (сада Зрењанину), Јурај Шпилер, је био изузетно репресиван према Карађорђевчанима.[4]

Досељеници, добровољци су дуго задржали своју међусобну повезаност и организованост, стечену у печалби и у заједничком ратном животу. Организовали су ловачко друштво 24. марта 1923. године, а соколско 1936. године. Први Председник ловачког друштва је био Влаисављевић Илија Папо, први секретар Узелац Милош, а управитељ лова Даутовић Илија. Задржала се традиција ловачког друштва и данас, сачињавају га преко 100 регистрованих ловаца. Ловачко друштво се зове "Папо 1923", по своме оснивачу и првом Председнику.

Спорт

уреди

Насеље је седиште фудбалског клуба Јединство.

Демографија

уреди

У насељу Банатско Карађорђево живи 2.020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,1 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 885 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.382
1953. 4.370
1961. 3.852
1971. 3.353
1981. 2.855
1991. 2.575 2.523
2002. 2.508 2.549
2011. 2.091
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.398 95,61%
Црногорци
  
18 0,71%
Мађари
  
18 0,71%
Југословени
  
16 0,63%
Хрвати
  
5 0,19%
Румуни
  
4 0,15%
Албанци
  
3 0,11%
Украјинци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
Горанци
  
1 0,03%
Буњевци
  
1 0,03%
Бошњаци
  
1 0,03%
непознато
  
10 0,39%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
  2. ^ Хроника добровољаца из Америке, 1914-1918. године, Тодор Ерцег, Бор, октобар 2009. године.
  3. ^ Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
  4. ^ Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
  • Банат у Народноослободилачком рату, Београд, 1977. године, Ђорђе Момчиловић
  • Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић
  • Гут бај Бродвеј, ело Вранс (Збогом Бродвеј, ало Француска), Зрењанин, 1996. године, Љубомир Кокотовић

Спољашње везе

уреди