Отворите главни мени

Бовић је насеље у општини Вргинмост на Кордуну, Република Хрватска.

Бовић
Bovic Church 1.jpg
Остаци уништене православне цркве „Васкрсења Господњег"
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластКордун
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаВргинмост
Становништво
 — (2011)Пад 91
Географске карактеристике
Координате45°24′06″ СГШ; 15°55′45″ ИГД / 45.4017013° СГШ; 15.9292101° ИГД / 45.4017013; 15.9292101Координате: 45°24′06″ СГШ; 15°55′45″ ИГД / 45.4017013° СГШ; 15.9292101° ИГД / 45.4017013; 15.9292101
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина204 м
Бовић на мапи Хрватске
Бовић
Бовић
Бовић на мапи Хрватске
Бовић на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Бовић
Бовић
Бовић на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44414 Бовић
Позивни број+385 044

ИсторијаУреди

Село Бовић је насељено око 1700. године. Православно парохијско звање је основано 1735. године, а црквене матрикуле се воде од 1777. године. Почетком 20. века ту је седиште православне парохије која припада Киринско-Глинском протопрезвирату. Као парохијске филијале под Бовићем се налазе околна села: Козарац, Горња Трстеница, Гољина, Бућица, Табориште и Бишћаново. Бовић тада има 550 српских домова и 2951 православних Срба. То је парохија прве платежне класе са парохијским домом.[1]

За вријеме Другог свјетског рата село Бовић је дало 155 партизана, међу којима 25 носилаца „Партизанске споменице 1941", а 47 су погинули као борци НОБ-а. Од стране непријатеља убијено је 69 невиних лица, 45 је умрло од тифуса, а 12 су жртве рата. Укупно 173 жртве. Прва паљења и пљачке села од стране усташа почеле су већ 13. августа 1941. године, када је запаљена сеоска православна црква и опљачкане трговине и занатске радње. У децембру исте године спаљене су све куће и економске зграде, отјерана стока и опљачкана имовина, коју становништво није успјело да однесе приликом избјега на Петрову гору.

Побијени мјештани су били презимена: Аралица, Арлов, Борота, Гледић, Ивковић, Јовановић, Кнежевић, Комадина, Комазец, Мраовић, Нишевић, Радановић, Ратковић, Станојевић, Варцалија, Зимоња и Живковић — сви Срби.

Бовић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Духовни живот и култураУреди

У Бовићу постоји храм Васкрсења Господњег подигнут 1734. године. Темпло је осликао 1888. године сликар Јаков Шашел. Поново је сазидан 1890. године, а спаљен 1941. и 1991. године.

У месној православној парохији 1827. године службовали су свештеници: поп Сава Јакшић парох и поп Андреј Вукојевић ђакон.[2] Почетком 20. века парох је поп Миле Стрика, рођен 1846. године а налази се већ три деценије у Бовићу. Он је и председник месне црквене општине.

Године 1905. у Бовићу ради комунална основна школа, у којој ради учитељ Максим Пекић, рођен 1850. године у Медвеђаку. Редовну наставу прати 80 ђака (од 300) а пофторну - 16 (32).[3]

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Бовић је имао 91 становника.

Према попису становништва из 2001. године Бовић има 150 становника. Многи становници српске националности напустили су село током операције Олуја 1995. године.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бовић је имало 313 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
304 97,12 %
Хрвати
  
3 0,95 %
Македонци
  
1 0,31 %
Муслимани
  
1 0,31 %
Црногорци
  
1 0,31 %
непознато
  
3 0,95 %
укупно: 313

Аустроугарски попис 1910.Уреди

На попису 1910. године насеље Бовић је имало 731 становника, следећег националног састава:

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  2. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  3. ^ Мата Косовац, наведено дело

ЛитератураУреди

  • [1], Душан Баић, „Котар Вргинмост у НО борби 1941-1945", Београд, 1980. ;

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди