Бошњаце
Бошњаце је сеоско насеље у Србији у општини Лебане, која се налази у Јабланичком округу. Према попису из 2022. године било је 1.319 становника. Атар села обухвата простор од 1.516 хектара, и то је уједно најпространији атар од свих атара у области.
Бошњаце | |
|---|---|
_625.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Лебане |
| Становништво | |
| — 2022. | 1.319 |
| — густина | 107/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 56′ 30″ С; 21° 49′ 20″ И / 42.941666° С; 21.822333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 257 m |
| Површина | 15.16 km2 |
.svg)  Бошњаце Бошњаце на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16232 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LB |
Овде се налази Запис Здравковића храст (Бошњаце).
Географски положај
уредиБошњаце је удаљено 10 километара од Лебана и 15 километара од Лесковца, својеврстан је културни, административни и спортски центар околних 8 села.
Центар села је на надморској висини од 257 m, а највиши врх у атару села („бошњачко брдо“) на 349 m.
У топографском погледу село је лоцирано на левој обали реке Јабланице простирући се са обе стране пута Лесковац-Лебане са центром на ушћу потока у реку Јабланицу. Село је збијеног типа са карактеристикама класичног друмског насеља.
Удаљеност од већих градова
Историја
уредиОснову имена овог села чини реч Бошњак, а по легенди негде за време Турака доселиле су се четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које сада носи име Старо село, створено је село које се прозвало Бошњаце, а по некима Бошњак.
Из турског дефтера из 1516. године, који је објавила Радмила Тричковић у тому XI „Лесковачког зборника“, види се да се село Бошњак бележи у два маха: најпре као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак, а потом као тимариотско село у махали Дубочици под именом Бошњак.
Дугу историју Бошњаца потврђују средњовековни остаци нађени у његовом атару на месту званом „Селиште“, као и откривени остаци манастира Војловице у простору које захвата село Велико Војловце, чији су, иначе, калуђери избегли испред Турака и код Панчева основали истоимени манастир. По неким казивањима неко време по засељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“- помор људи. На савет неке врачаре, становници првобитног Бошњаца су напустили своје насеље и настанили се на обали реке Јабланице и потока који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору засељено Бошњаце, током времена израсло је у једно од највећих сеоских насеља Доње Јабланице. Према овоме село Бошњаце није насељено после доласка Турака, већ пре њих, као и многа друга села у Лесковачкој котлини. У погледу времена настанка села, горенаведена легенда није поуздана. Вероватније је да су село населили досељеници из Босне, можда рудари доведени од краља Милутина. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде. Како је у Србији долазио велики број рудара – Саса (Сасини) из Босне, ова претпоставка може бити веома близу историјским чињеницама. Утолико пре што се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом које су зоне биле у српској средњовековној држави обележене као рударске. На око 30 km на западу од Бошњаца лежи Рудна планина, затим Слишански андезитски басен и најзад Радан који је топоним врло могуће постао од Рудана (Рудне планине).
Као општинско место лесковачке нахије на подручју „Управе ослобођених предела“ 1877/78. године село је имало свог председника суда, 2 члана суда и 11 одборника и представљало је управни просветни центар.
У црквеној порти је била 1879. године смештена и среска канцеларија јабланичког среза. По школском извештају из 1878. године ту је постојала школа. Имала је у црквеној кући једну пространу собу за учионицу, но већ десетак година није радила.[1]
Једна занимљива прича говори о времену после реформе турског царства и укидања спахијског система, развлашћене спахије и осиони Арбанаси из Горње Јабланице, насртали су на село Бошњаце у намери да га почитлуче (ставе под своју „заштиту“). Бошњачани су се потчињавању успротивили, али да би сачували своју слободу, то јест статус српског слободног села, морали су да иду у Цариград и да од Порте траже потврду да су слободно село и да их нико не може подвластити. У тој делегацији био је неко из рода Стамболци, који се у Цариграду истакао својом храброшћу и активношћу. Делегација је успела да добије потврду турске владе да је село Бошњаце слободно село и да га на силу нико не може подвластити. По повратку кући, овај род из Бошњаца добио је назив Стамболци (стамболисци) како се и данас зову. Село је до краја турске власти остало слободно, а по свршетку рата није плаћало аграрни дуг.
Друштво
уредиУ селу делује Ловачко удружење „Бошњаце“, које броји 150 чланова, углавном мештана околних 8 села, организованих у 5 секција. Удружење користи ловиште „Бошњачко брдо“, са ловном основом на 10 година (до 2017. године).
Фудбалски Клуб Јединство основан 1964. године један од два клуба у општини Лебане који се у сезони 2023/2024 такмичи у Зонској лиги. Највећи успех клуба је такмичење у трећем рангу.
Основна Школа „Радоје Домановић“ као најстарија школа у Јабланичком округу, има 4 истурена оделања и броји око 600 ученика. Ово је модерна и савремана школа опремљена кабинетима и наставним средствима новије генерације.
Црква Свете Петке по неким подацима подигнута у XIV веку, мада узимајући у обзир димензије и архитектуру верује се да потиче из XVI века. Више пута паљена и обнављана, током свог постојања обележила значајне историјске догађаје овог краја.
Демографија
уредиПрема попису из 2011 у Бошњацу је живело 1550 становника ( мушкараца 772, жена 778 ). Укупан број пунолетних особа је 1244 ( мушкараца 617, жена 627 ). Просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 414 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 7 | 6 | ||
| 80+ | 9 | 24 | ||
| 75—79 | 28 | 27 | ||
| 70—74 | 38 | 51 | ||
| 65—69 | 48 | 64 | ||
| 60—64 | 56 | 45 | ||
| 55—59 | 47 | 38 | ||
| 50—54 | 68 | 49 | ||
| 45—49 | 66 | 65 | ||
| 40—44 | 61 | 51 | ||
| 35—39 | 62 | 58 | ||
| 30—34 | 36 | 49 | ||
| 25—29 | 40 | 43 | ||
| 20—24 | 52 | 58 | ||
| 15—19 | 56 | 53 | ||
| 10—14 | 58 | 46 | ||
| 5—9 | 41 | 50 | ||
| 0—4 | 40 | 39 | ||
| Просек : | 40,1 | 41,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 674 | 128 | 484 | 52 | 9 | 1 |
| Женски | 681 | 79 | 490 | 91 | 18 | 3 |
| УКУПНО | 1.355 | 207 | 974 | 143 | 27 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 370 | 196 | 0 | 0 | 39 |
| Женски | 230 | 129 | 0 | 0 | 35 |
| УКУПНО | 600 | 325 | 0 | 0 | 74 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 15 | 46 | 3 | 8 |
| Женски | 0 | 2 | 20 | 1 | 3 |
| УКУПНО | 1 | 17 | 66 | 4 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 1 | 10 | 8 | 7 |
| Женски | 1 | 0 | 3 | 10 | 13 |
| УКУПНО | 4 | 1 | 13 | 18 | 20 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 9 | 0 | 0 | 24 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 13 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 37 | |
Познате личности
уреди- Драгомир Андрејевић, српски лекар
- Јован Пејчић, српски књижевни критичар и историчар књижевности
- Тихомир Петровић, српски историчар књижевности и професор.
- Веља Митић Тарзан српски је песник.
Референце
уреди- ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
уреди- Бошњаце — Званична презентација
- - Удружење ловаца „Бошњаце“
- - Фудбалски Клуб „Јединство" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2009)
- - Основна Школа „Радоје Домановић"
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
