Бранислав Секулић

Бранислав-Бане Секулић (Београд, 29. октобар 1906Берн, 24. септембар 1968) био је један од најбољих југословенских фудбалера између два рата, истакнути тренер и педагог.

Бранислав Секулић
Лични подаци
Пуно име Бранислав Секулић
Надимак Бане
Датум рођења (1906-10-29)29. октобар 1906.
Место рођења Београд, Краљевина Србија
Датум смрти 24. септембар 1968.(1968-09-24) (61 год.)
Место смрти Берн, Швајцарска
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
Југославија
Монпеље
Франсе
Грасхопер
Уранија Женева
Југославија
Јединство Београд
Репрезентативна каријера
1925-1936 Краљевине Југославије 17 (8)
Тренерска каријера
1951
1952
1957-1962
1958-1960
1962-1963
1964-65
Војводина
Црвена звезда
Фрибург[1]
Швајцарска
Лијеж
Јувентус

Каријера

уреди

Почео је да игра у београдским клубовима Јавор, Душановац, Карађорђе и Соко као играч подмлатка, да би већ 1921. са братом Драгутином заиграо за први тим Душановца - са свега 15 година. Обојица су играли и у Карађорђу (Бане као центарфор) и освојили првенство другог београдског разреда.

После Сокола, прелази у београдску СК Југославију у чијем подмлатку су већ играли браћа „Моша“ и Никола Марјановић, „Баја“ Драгићевић, „Чича“ Лубурић и Дача Ђурић. Са овим играчима доживео је пуну играчку афирмацију и у дресу СК Југославије одиграо је 156 утакмица и постигао 110 голова. Као одличан техничар и добар стрелац, посебно се истакао у првенству 1924. и 1925. кад је СК Југославија освојила две једине титуле првака државе. Играо је на месту центарфора, леве полутке а најчешће као лево крило.

Уз 28 утакмица за репрезентацију Београда и две за „Б“ екипу Југославије (19341937), за који је постигао један гол, одиграо је и 17 утакмица за најбољу селекцију Југославије и постигао осам голова. Дебитовао је 4. новембра 1925. у пријатељској утакмици против Италије (1:2) у Падови, а последњу утакмицу одиграо је такође у пријатељској утакмици 13. децембра 1936. против Француске (0:1) у Паризу.

Бранио је боје Југославије на првом Светском првенству 1930. у Уругвају, а 26. августа 1934. против Пољске (4:1) у Београду постигао је три гола.

Кад је јула 1926. напустио Југославију, био је међу првим југословенским фудбалерима који су као професионалци играли у иностранству. У Француској је играо за Монпеље и Франсе, и на куп утакмици Монпеље - САП (11:0) постигао девет голова. Играо је и у Швајцарској за циришки Грасхопер и женевску екипу Ураниа.

Вративши се у Југославију, у сезони 1935/1936. поново је играо за београдску СК Југославију, затим је прешао у Јединство у коме је 1937. године завршио каријеру.

Током Другог светског рата био је у заробљеништву, а после рата се истакао као одличан тренер и педагог. Био је тренер београдске Црвене звезде, новосадске Војводине, суботичког Спартака, Пролетера из Зрењанина и Јединства из Старе Пазове, а кад је 1957. напустио Југославију, био је тренер у Фрибургу (1961)[1], Лијежу (19621963), у Аустрији (19651966) и 1967. поново у Фрибургу (Швајцарска).[1] У периоду 19581960. био је тренер репрезентације Швајцарске.

После вишемесечне болести умро је у Градској болници у Берну, а сахрањен је у месту Белфо крај Фрибурга.

Трофеји

уреди

СК Југославија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Швајцарска – Списак тренера клубова прве и друге дивизије”. rsssf.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21. 

Спољашње везе

уреди