Отворите главни мени

Бухача или Бувача је насељено место у општини Цетинград, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска. У селу је рођен Милан Вујаклија, писац и преводилац.

Бухача
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластКордун
ЖупанијаКарловачка
ОпштинаОпштина Цетинград
Становништво
 — (2011)36
Географске карактеристике
Координате45°11′23″ СГШ; 15°46′15″ ИГД / 45.1897° СГШ; 15.7708° ИГД / 45.1897; 15.7708Координате: 45°11′23″ СГШ; 15°46′15″ ИГД / 45.1897° СГШ; 15.7708° ИГД / 45.1897; 15.7708
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бухача на мапи Хрватске
Бухача
Бухача
Бухача на мапи Хрватске
Бухача на мапи Карловачке жупаније
Бухача
Бухача
Бухача на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47222 Цетинград
Позивни број+385 47

ГеографијаУреди

Бухача се налази око 6,5 км североисточно од Цетинграда. Налази се на самој граници између Хрватске и Босне и Херцеговине.

ИсторијаУреди

Бухача је заједно са селима Цетин, Било, раније Валишсело (сада Цетинград) и Боговац насељено 1782. године под царем Јосифом II.[1]

У Бухачи је 1800. године саграђена црква Светих апостола Петра и Павла у византијском стилу за време митрополита Стратимировића и епископа Стефана Авакумовића[1] Епархије горњокарловачке. Налази се на онижем брежуљку и врло је добро видљива са пута која повезује Велику Кладушу и Војнић. Парохију Бувача сачињавају насеља: Бувача, Цетинград, Маљевац, Маљевачко Селиште и Грабарска у суседној Босни и Херцеговини. У Другом светском рату храм су девастирали и опљачкали усташе. После рата је поправљана. Покров цркве је након Рата у Хрватској, као и код већине православних објеката на Кордуну у страшном стању.[2]

Бухача се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До 1991. била је у саставу насељеног места Маљевац, а од 2001. је самостално насеље. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Слуњ.

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Бухача је имало 36 становника.[3]

Број становника по пописимаУреди

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 29 % % 111 76 155 124 % % % 598 279 730 787 743
  • напомене:

У 2001. настало издвајањем из насеља Маљевац. До 1900. и у 1948. исказивано као насеље, а од 1953. као део насеља. Од 1857. до 1880. садржи податке за насеља Маљевац и Маљевачко Селиште, а од 1910. до 1931. те у 1981. и 1991. подаци садржани у насељу Маљевац.

Национални саставУреди

Данас у селу Бошњаци чине релативну етничку већину.

Националност[4] 2001.
Хрвати 11 (37,93%)
Срби 0
Југословени 0
остали и непознато 18 (62,06%)
Укупно 29

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Петар Демић & 5. 3. 2015.
  2. ^ Филип Шкиљан 2010, стр. 60.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 5. 2013. 
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди