Буч Касиди и Санденс Кид

амерички ревизионистички вестерн са елементима комедије из 1969. године

Буч Касиди и Санденс Кид[а] (енгл. Butch Cassidy and the Sundance Kid) је амерички ревизионистички вестерн с елементима комедије из 1969. у режији Џорџа Роја Хила, којег је написао Вилијам Голдман.[2][3][4][5] Темељи се на животима америчких одметника Роберта Лероја Паркера, који је деловао под псеудонимом „Буч Касиди”, и Харија Лонгабоа, који је деловао под псеудонимом „Санденс Кид” као члан „Дивље банде” Буча Касидија, и на њиховој наводној смрти у Боливији након окршаја с органима власти.[6][7]

Буч Касиди и Санденс Кид
Buč Kasidi Jugoslovenski Poster.jpg
Југословенски филмски постер са слоганом НАЈЛЕПШИ ВЕСТЕРН ЗА ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА.
Изворни насловButch Cassidy and the Sundance Kid
IMDb 4 stars.svg 8/10 (211 979 гласова)
Жанрвестерн
ТворацВилијам Голдман
РежијаЏорџ Рој Хил
СценариоВилијам Голдман
ПродуцентРичард Занук
Пол Монаш
Главне улогеПол Њуман

Роберт Редфорд

Кетрин Рос
МузикаБерт Бакарaк
Продуцентска
кућа
20th Century Fox
Дистрибутер20th Century Fox
Netflix (ДВД)
Година1969.
Трајање110 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет6 милиона долара
Зарада102,3 милиона долара[1]
НаградеОскар за најбољу фотографију
БАФТА за најбољи филм
Следећи
Буч и Санденс: Рани дани
IMDb веза

Радња филма се одвија крајем 19. века. Прати одметнике Буча Касидија (Пол Њуман), Санденс Кида (Роберт Редфорд) и Кидову љубавницу Ету Плејс (Кетрин Рос), који беже од органа власти Сједињених Америчких Држава после пљачке неколико возова. Глумачку поставу такође чине: Стротер Мартин, Џеф Кори, Хенри Џоунс, Клорис Личман и Сем Елиот (у једној од његових првих улога). Филм је премијерно приказан у Њу Хејвену 23. септембра 1969. године, а сутрадан у Њујорку.[8][9] У Србији је Буч Касиди и Санденс Кид премијерно приказан на првом одржаном FEST-у 12. јануара 1971. године.[10] Потом се филм приказивао у југословенским биоскопима под називом Буч Касиди и Кид.

Рецензије критичара након премијерног приказивања биле су претежно негативне иако је филм био номинован за неколико Оскара, попут Оскара за најбољи филм.[11][12] Мишљења данашњих критичара о филму су претежно позитивна, па се Буч Касиди и Санденс Кид сматра једним од најбољих вестерна свих времена.[13][14] Филм је номинован за седам Оскара, од којих је освојио четири. Освојио је и девет награда БАФТА те награде на доделама Златног глобуса и Гремија.[15][16][17][11] Песма Raindrops Keep Fallin' On My Head написана за филм освојила је Оскар за најбољу оригиналну песму.

У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade, Вилијам Голдман, сценариста и идејни креатор филма је о њему рекао: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]

РадњаУреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Увод филма приказује неми филм који описује некадашње авантуре Буча Касидија (Пол Њуман), Санденс Кида (Роберт Рефорд) и остатка банде Рупа у зиду.[б][21]

Буч Касиди, сада значајно старији, покушава да опљачка банку али схвата да због напретка у технологији, она постаје неоробива. За то време, Санденс Кид учествује у карташкој игри где га један од играча оптужује за варање. Буч долази по Кида и бесни играч се, схвативши с ким има посла, полако повлачи. Кид и Буч затим одлучују да се врате у Рупу у зиду након дугог изостанка. Буч предлаже Киду да напусте Сједињене Америчке Државе и да окушају своју срећу у Боливији која је наводно пуна злата и богатства. У Рупи у зиду, Буча и Кида дочекују Њуз Карвер (Тимоти Скот), Равноноси Кари (Чарлс Диркоп) и Харви Логан (Тед Касиди). Њуз саопштава Бучу да је смењен у улози вође банде због његових дугих изостанака са Кидом. Харви изазива Буча на двобој, ножевима или пиштољима, за позицију вође банде и предлаже да банда опљачка воз Јунион Летач који је на путу за Вилкокс. Буч се не слаже са њиховом одлуком, али одбија да се сукоби ножевима са Харвијем. Харви одбија да одустане од двобоја па Буч вара, тако што шутира Харвија у међуножје. Буч одлучује да прихвати Харвијеву идеју пљачкања воза на рути према Вилкоксу и од Вилкокса и они то чине.

 
Један од неколико алтернативних филмских постера који су коришћени у биоскопима у Сједињеним Америчким Државама када је филм имао своју премијеру. Званични слоган филма је био: "Није да је битно, али већина је истина."

Прва пљачка је неочекивани успех и банда одлази у јавну кућу у Вилкоксу да прославе. Испред јавне куће, локални шериф (Кенет Марс) неуспешно покушава да окупи чету која би појурила за Кидом и Бучом не би ли их ухватили и одвели правди. Буч предлаже Киду да одустану од живота одметника и да оду да се боре у Шпанско-америчком рату и да постану официри. Кид сматра да је та идеја сулуда и напушта Буча да би се видео са својом љубавницом, Етом Плејс (Кетрин Рос). За то време, шерифов говор је прекинут и преузет од стране продавца (Хенри Џоунс) који покушава да прода свој нови изум бицикл. Ета и Кид проводе ноћ заједно, а ујутру по Ету долази Буч на свом новом бициклу.

Сутрадан, Буч и Кид поново заустављају Јунион Летач у нади да ће га поново опљачкати. Нашавши модернији сеф уместо старог којег је очекивао, Буч искоришћава превише динамита и разноси целу локомотиву. Пар тренутака након тога, други воз пун полицајаца сустиже Јунион Летач и полицајци започињу потеру за Кидом и Бучом. Њих двојица једва успевају да им побегну и скривају се у јавној кући у Вилкоксу. Буч поставља свог старог пријатеља Свитфејса као дистракцију за полицајце, али Свитфејс открива полицајцима где се Буч и Кид крију па њих двојица поново беже, овог пута у прерију. Тамо, њих двојица схватају да их гоничи јуре помоћу њихових трагова и остављају за собом једног од својих коња, не би ли им он заварао траг. Овај трик не успева па се Буч и Кид враћају у град где траже амнестију од свог пријатеља шерифа Бледсоа, али ни то им не полази за руком па они поново беже, овог пута у кањон. У кањону, Буч и Кид схватају да их гоне Лорд Балтимор, Индијанац који је врстан трагач и шериф Џо Лефорс, препознатљив по свом белом шеширу. Праћени до ћорсокака, и без наде да ће побећи, Буч и Кид скачу са литице у реку, где се препуштањем да их брзаци носе, врло брзо удаљавају од својих гонича. Буч и Кид се враћају Ети и тамо схватају да су гоничи сустигли све остале чланове банде и да су они једини остали живи. Ета им саопштава да гониче плаћа Е. Х. Хариман, власник Јунион Летача. Без осталих опција, тројка одлучује да напусти Америку и да оде у Боливију.

Кид је испрва разочаран Боливијом кад схвати да га је Буч лагао и да Боливија није земља пуна злата и богатства, већ неразвијена, сељачка земља. Њих двојица одлучују да окушају своју срећу и да опљачкају локалну банку, али схватају да не знају шпански језик, те да немају начин да се споразумеју са локалцима. Ета им постаје учитељица и подучава их корисним изразима као што су „Руке у вис!" и „Отвори сеф!". Са новостеченим знањем, Буч и Кид извршавају пар успешних пљачки и постају познати у Боливији као Los Bandidos Yanquis. Након ових успеха, Буч, Кид и Ета уживају у животу на високој нози, али једне вечери примећују човека са белим шеширом и закључују да их је Лефорс јурио све до Боливије. Уплашени и параноични, одлучују да престану са животом криминала и да се запосле.

Буч и Кид се запошљавају као чувари плате чији је задатак да прате господина Персија Гариса (Стротер Мартин) уз планину и низ планину и да сачувају кесу пуну новчића од бандита. Буч и Кид не успевају да заштите ову кесу и господин Перси бива убијен. Буч и Кид преокрећу ситуацију и заседају бандите. Буч признаје Киду да никад није убио човека, али њих двојица успешно успевају да убију све бандите. Њих двојица схватају да поштен живот није за њих и одлучују да се врате животу криминала. Ета, свесна да ће овакав живот довести до њихове смрти, одлази назад у Сједињене Америчке Државе.

Након још једног низа успешних пљачки, Буч и Кид се одмарају у локалном ресторану, где један од грађана препознаје жиг на њиховим коњима и одлази у полицију. Полиција почиње да пуца на Буча и Кида и они се скривају у оближњу кућу. У току пуцњаве Буч је погођен у леђа, а Кид у стомак. Шеф полиције сазива војску да се сукоби са Кидом и Бучом. Схвативши да су опкољени и са врло мало муниције, Буч предлаже Киду да оду у Аустралију и да тамо наставе своје криминалне активности. Самоуверени у своју способност да могу да побегну, Буч и Кид излећу из куће и започињу још једну пуцњаву са војском и полицијом. Последњи кадар филма је залеђен и гледалац никад не сазнаје да ли су Буч Касиди и Санденс Кид успели да преживе заседу војске и да побегну у Аустралију, док се у позадини чује звук полицијских пушака.[22][23]

УлогеУреди

Главне улогеУреди

Споредне улогеУреди

  • Стротер Мартин — Господин Перси Гарис
  • Џеф Кори — Шериф Бледсо
  • Тед Касиди — Харви Логан
  • Чарлс Диркоп — Џорџ Садерланд „Равноноси" Кари
  • Џорџ Фурт — Вудкок
  • Тимоти Скот — Вилијам „Њуз" Карвер
  • Хенри Џоунс — Продавац бицикала
  • Кенет Марс — Шериф града Вилкокса у Вајомингу
  • Клорис Личман — Агнес
  • Сем Елиот — Играч карата #2 (прва улога Елиота где је био кредитован)

КастингУреди

Пол Њуман био је први избор сценаристе Вилијама Голдмана за улогу Буча Касидија.[в] При бирању глумца за улогу Санденс Кида продуценти филма су предложили глумца Џека Лемона који је 1958. године глумио у филму Каубој и чија је продукцијска кућа продуцирала филм Хладноруки кажњеник. Лемон је одбио улогу Кида зато што није желео да јаше коње и зато што је сматрао да је превише често глумио ликове сличне Киду.[24][25] После Лемона, Стив Маквин је позван да тумачи Кида, али је напустио пројекат због несугласица са Њуманом око њихове заједничке позиције као главни глумци (Обојица су сматрали да би они требали да буду главни глумац).[26][27] Марлон Брандо и Ворен Бити су такође разматрани за улогу Кида (Брандо је у време снимања филма био persona non grata у Холивуду због јавног подржавања Црних пантера, док је Бити одбио улогу јер је сматрао да је радња филма била превише слична филму Бони и Клајд у којем је он глумио пар година раније[28]), пре него што је Њуманова жена, Џоана Вудвард предложила Роберта Редфорда за улогу који је, поред неколико мањих филмских улога, претежно био познат као позоришни глумац.[29][30] Голдману је о кастовању Роберта Рефорда, један од продуцената филма рекао:

„Он је само још један плавушан из Калифорније - баци штап у Малибу, и ударићеш шесторицу таквих"[31][29]

Кетрин Рос била је изабрана за улогу Ете Плејс пре него што су Пол Њуман и Роберт Редфорд били разматрани за своје улоге. У интервјуу са Стивеном Армстронгом (новинаром за Филмску комисију Јуте), Кетрин Рос је о својој улози рекла:

„Стварно не знам како сам добила ову улогу. Нисам имала аудицију. Можда су ме продуценти баш тад желели. Стварно не знам. Када сам први пут прочитала сценарио, он се звао Санденс Кид и Буч Касиди. Мислим да је то било пре него што су Пол или Редфорд пристали да глуме у филму. Следећи пут кад ми је био уручен сценарио звао се Буч Касиди и Санденс Кид, што се лакше изговара. Био је веома читљив, паметан сценарио, и био је забаван, са некаквим модерним хумором. Просто је био добар. На крају крајева све се на томе заврши, на добром сценарију. Сви ми глумци на неки начин сањамо о глуми у вестерну."[32]

Глумица Џеклин Бисет је такође разматрана за улогу Ете Плејс, али продуценти нису били сигурни да ли би она могла да сакрије свој енглески акценат и да глуми користећи амерички акценат.[33] Пол Њуман је при кастовању погрешно разумео да ће тумачити улогу Санденс Кида, пошто је назив филма у том тренутку био Санденс Кид и Буч Касиди. Када је схватио да ће заправо тумачити улогу Буча Касидија, назив је промењен у „Буч Касиди и Санденс Кид" да би се умањио број будућих забуна.[34][35] Редфорд је у интервјуу са веб-сајтом Collider рекао о овој замени улога:

„Кад смо се спремали да снимимо Буч Касиди ја сам радио комедију Босоноги у парку на Бродвеју и изненада сам морао да радим тај филм. Оригинални назив је био Санденс Кид и Буч Касиди. Пол Њуман је зацртао да глуми Санденс Кида, а ја сам требао да глумим Буч Касидија јер сам радио ту комедију. Али та улога ме није интересовала. Интересовао ме Санденс Кид јер сам се пронашао у његовим искуствима и специфично у мом детињству и у осећају који сам имао целог живота да сам одметник. Па сам то рекао Џорџу и он је познавао Пола врло добро и знао је да је он много више као Буч Касиди, па је Џорџ све то обрнуо. Отишао је Полу и они су се мало свађали док Пол није схватио да је Џорџ у праву. Он је био познат, а ја нисам био, и зато су заменили наслов."[36]

НастанакУреди

Сценариста Вилијам Голдман се први пут заинтересовао за причу о Касидију и Киду педесетих година 20. века, док је прва верзија сценарија била довршена тек 1966. године.[37][38][18] О овом вишегодишњем труду да заврши роман, Голдман је рекао:

„Колико год је материјал био разнолик, имао је неких основних проблема. Био је ужасно опширан. Сад, ако пишете епски филм, можете да будете опширни колико пожелите, али ово није био епски филм; него, мислио сам да је ово била интимна прича о ова два необична одметника. Евентуално, истражио сам колико сам могао да поднесем, молио сам се да ту има довољно за причу која ће бити схватљива, и тако сам сео и завршио прву верзију сценарија 1966. године. Требало ми је четири недеље. Кад ме неко пита колико треба времена да се напише сценарио, никад нисам сигуран шта да одговорим. Јер нисам сигуран да је четири недеље било потребно да се напише Буч. По мом мишљењу, осам година је ближе правом одговору."[39]

Голдман се сусрео са потешкоћама када је покушао да прода свој сценарио продукцијским кућама. У разговору са својим биографом Шоном Иганом за роман William Goldman: the Reluctant Storyteller Голдман је рекао о продаји сценарија:

„Сви студији осим једног су га одбили. Један власник студија је рекао: ’Па, купићу филм ако они не оду у Јужну Америку’. Рекао сам му: ’Али они су ишли тамо!’. Одговорио ми је: ’Боли ме дупе. Колико ја знам Џон Вејн није бежао’.”[40][41][42][43]

Голдман је коначно успео да прода свој сценарио 1967. године[г] након неколико измена, када га је литерарни агент Еван Циглер препоручио Ричарду Зануку (сину Дарила Занука, једног од оснивача компаније 20th Century Fox). Ричард је понудио Голдману суму од 400.000 америчких долара (прилагођено инфлацији, ова сума данас износи преко 3 милиона америчких долара[44]) за сценарио. Сценарио је након куповине био прерађен и његов наслов промењен из Санденс Кид и Буч Касиди у Буч Касиди и Санденс Кид.[45] Пол Њуман позван је да глуми Касидија након његовог колосалног успеха у филму Хладноруки кажњеник и раније сарадње са Голдманом у филму Харпер (приказиван у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији под именом Приватни детектив).[40]

Буч Касиди и Санденс Кид је сниман из два дела. Делови радње који су смештени у Вајомингу, пре бега у Боливију, снимани су у Колораду, Јути и Новом Мексику, док су делови радње смештени у Боливији снимани у градовима Таско де Аларкон и Куернавака, у Мексику.[46]

ДизајнУреди

МузикаУреди

Све песме осим песама On A Bicycle Built For Joy и Raindrops Keep Fallin' On My Head написао је и извео Берт Бакарак. Те песме извео је Б. Џ. Томас.[47] Песма Raindrops Keep Fallin' On My Head је оригинално требала да буде избачена из филма након притиска представника студија (укључујући Ричарда Занука) који су тврдили да се публици неће допасти поп песма у жанру филмова који је претежно био доминиран кантри и фолк музиком.[48] Бакарак је успео да убеди Занука да остави песму у филму упркос његовом противљењу.[49] За ову песму Бакарак и Томас су освојили Оскара за најбољу оригиналну песму, док је Бакарак освојио и Оскара за најбољу оригиналну музичку композицију.[50][51] На додели награда Греми, Бакарак је освојио награду Греми за најбољу оригиналну музичку композицију.[52]

Списак песамаУреди

Назив Трајање
1. The Sundance Kid   2:14
2. Raindrops Keep Fallin' On My Head   3:02
3. Not Goin' Home Anymore   3:31
4. South American Getaway   5:18
5. Raindrops Keep Fallin' On My Head - Instrumental   2:35
6. On A Bicycle Built For Joy   3:11
7. Come Touch The Sun   2:31
8. The Old Fun City (N.Y. Sequence)   4:04
9. Not Goin' Home Anymore - Reprise   1:02
Укупно трајање:
27:32

КостимиУреди

Изглед Буча Касидија и Санденс Кида дизајнирала је костимографкиња Идит Хед која је базирала њихов изглед на традиционалним вестернима златног доба (1930—1950). Костими нису били сашивени специфично за потребе филма већ су били склопљени користећи већ постојећу одећу која је припадала студију Универзал и компанији Western Costume Company. Идит је осавременила класични вестерн изглед користећи одећу која је била доступна током шездесетих година 20. века, и решила се детаља који су до шездесетих изашли из моде (као што су викторијанска одећа и шешири широког обода који су били јако популарни у филмовима Џона Вејна).[53][54]

Критика и пријемУреди

БлагајнаУреди

Филм је зарадио 102,3 милиона долара од продаје карата у америчким биоскопима, што га је чинило једним од комерцијално најуспешнијих филмова шездесетих, као и једним од најуспешнијих филмова икада када се прилагоди инфлацији.[55] Када је објављен у ДВД формату и на VHS касетама, постао је један од најчешће изнајмљиваних.[56][57]

КритикаУреди

Прве реакције критичара на филм Буч Касиди и Санденс Кид биле су претежно негативне.[58] Критичарка Полин Кејл описала је филм као „дно дна" а критичар Роџер Иберт оценио је филм са две и по од могуће четири звездице и о њему написао „Буч Касиди и Санденс Кид мора да се чинио природним на папиру, али, авај, завршени филм је спор и разочаравајућ."[59][60][61] Рецензија коју је Полин Кејл написала о филму где га је описала као недовршеног, бескорисног и без стила, је изазвала бурну реакцију режисера Џорџа Роја Хила који јој је написао писмо које почиње речима: "Слушај, ти незадовољна кучко."[62][63]

Винсент Кенби за New York Times магазин је рекао: „Постоје неке напорне техничке ствари око филма (камера само зумира, зумира, зумира) али продукција у целости је јако згодна и перформанси су у реду, поготово Њуман, Редфорд и госпођица Рос, који морају да буду јако смешни и озбиљни, скоро у исто време. Они успевају чак и ако филм то не чини.”[64]

Магазин Тајм рекао је да главни глумци пате од „филмске шизофреније" и да „Сваки карактер и свака сцена су искварени због двоструког виђења од којег пати филм, који осцилира између наклоности и фарсе."[65]

У реткој позитивној критици премијере филма, новинар за магазин the Hollywood Reporter рекао је „Буч Касиди и Санденс Кид је сјајан филм који ће бити невероватно популаран и веома профитабилан."[66]

Рецензије филма Буч Касиди и Санденс Кид данашњице су универзално позитивне. На сајту Metacritic филм има скор од 66, док на агрегатним сајтовима Rotten Tomatoes и Letterboxd филм има скорове 89 (на скали од 1 до 100) и 4 (на скали од 1 до 5).[67][68][69]

Дејвид Вилсон, за британски магазин Monthly Film Bulletin написао је о филму: „Невероватно угодан за гледање - сјајно снимљен, вицкасто написан, и са фантастично самоувереним перформансима Пола Њумана и Роберта Редфорда."[70]

Мајкл Кербел, директор Центра за проучавање филмова у оквиру универзитета Јејл је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је користио многе авангардне и неконвенционалне елементе. Био је то зачетак "buddy"[д] филмова, који се фокусирају на два мушкарца и на њихов однос и авантуре. Мешао је модерну музику - Raindrops Keep Fallin' On My Head - са правим историјским догађајима као што је права прича о Бучу Касидију и Санденс Киду."[71]

Боб Мекејб, новинар за филмски часопис Empire оценио је филм са 5 од 5 могућих звездица и написао је о њему: „Изведбе без грешке, сценарио истовремено утопљен у носталгију и у времешни осећај схватања, и анти-јунаци које не можете да не волите: Буч Касиди и Санденс Кид је можда најдопадљивији филм на свету."[72]

Због свог стила који је контрирао клишее које су поставили вестерни златног доба и због модернизације овог жанра, Буч Касиди и Санденс Кид се некад назива „вестерн за људе који мрзе вестерне".[73]

НаградеУреди

Листа значајнијих награда које је филм освојио, или за које је био номинован:

Награда Категорија Номиновани Резултат
Награда Оскар[74] Награда Оскар за најбољи филм Џон Форман (продуцент) Номинација
Награда Оскар за најбољег режисера Џорџ Рој Хил Номинација
Награда Оскар за најбољи оригинални сценарио Вилијам Голдман Освојено
Награда Оскар за најбољу сценографију Конрад Хол Освојено
Награда Оскар за најбољу оригиналну музику Бурт Бакарак Освојено
Награда Оскар за најбољу оригиналну песму „Raindrops Keep Fallin' On My Head" Освојено
Награда Оскар за најбољи звук Вилијам Едмонсон и Дејвид Докендорф Номинација
Награде Америчког удружења филмских монтажера[75] Награда за најбољу монтажу Џон Хауард и Ричард Мејер Номинација
Награде БАФТА[76] БАФТА за најбољи филм Џорџ Рој Хил Освојено
БАФТА за најбољу режију Освојено
БАФТА за најбољег глумца у главној улози Пол Њуман Номинација
Роберт Редфорд Освојено
БАФТА за најбољу глумицу у главној улози Кетрин Рос Освојено
БАФТА за најбољи оригинални сценарио Вилијам Голдман Освојено
БАФТА за најбољу сценографију Конрад Хол Освојено
БАФТА за најбољу монтажу Џон Хауард и Ричард Мејер Освојено
БАФТА за најбољу филмску музику Берт Бакарак Освојено
БАФТА за најбољи звук Вилијам Едмонсон и Дејвид Докендорф Освојено
Награде Златни глобус[77] Златни глобус за најбољи играни филм (драма) Номинација
Златни глобус за најбољи сценарио Вилијам Голдман Номинација
Златни глобус за најбољу оригиналну музику Берт Бакарак Освојено
Златни глобус за најбољу оригиналну песму „Raindrops Keep Fallin' On My Head" Номинација
Награде Греми[78] Награда Греми за најбољу оригиналну музику написану за филм или телевизијски специјал Берт Бакарак Освојено
Награде Сателит[79] Награда Сателит за најбољи класични ДВД Буч Касиди и Санденс Кид[ђ] Номинација
Награде Америчког удружења сценариста[80] Награда за најбољу драму Вилијам Голдман Освојено

Пласирања на листама Америчког филмског институтаУреди

Амерички филмски институт (АФИ) рангирао је Буч Касиди и Санденс Кид као седамдесет и трећи најбољи амерички филм на својој листи 100 година АФИ-ја... 100 филмова.[81] На листи 100 година АФИ-ја... 100 Хероја и негативаца Буч Касиди и Санденс Кид су се пронашли на двадесетом месту.[82] На АФИ-јевој листи АФИ-јевих 10 топ 10 Буч Касиди и Санденс Кид је проглашен за седми најбољи вестерн икад креиран.[83] Филм се пронашао на листи најбољих сценарија Америчког удружења сценариста (енг. Writers Guild of America) на једанаестом месту.[84]

Остали успесиУреди

Конгресна библиотека Сједињених Америчких Држава је 2003. године одабрала овај филм за Национални регистар филмова као „културолошки, историјски или естетски значајан".[85][86] Буч Касиди и Санденс Кид се од 2003. године налази у годишњаку 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш.[87]

Са десет БАФТА номинација и девет освојених БАФТА награда, Буч Касиди и Санденс Кид је најнаграђиванији филм у историји те доделе награда.[88]

Утицај и наслеђеУреди

НаставакУреди

Упркос понудама филмских продуцената, Њуман и Редфорд су одбили да глуме у наставку филма. Њуман је у интервјуу за магазин Тајм рекао: „Баш је штета што су убијени на крају, јер су њих двојица могли да се појављују у филмовима вечно.”[89] Продуцент Џек Валенти, у том тренутку председник Филмског удружења (енг. Motion Picture Association) понудио је Њуману и Редфорду да сниме наставак. Меријен Еделман Борден, Њуманова биографичарка описала је тај разговор овако:

„Једног дана, током пословног ручка, Џек Валенти [...] је покушао да убеди Њумана и Редфорда: "Како би било да снимите наставак Буча Касидија." Пол је мирно одговорио "Џек, убијени смо на крају." Валенти је био упоран: "Нисте стварно. Залеђен је кадар ваше пуцњаве, али не умирете изричито." Редфорд је покушао, "Било је сто војника који су пуцали на нас." Валенти је покушао још једном: "Али нисте се претурили и крварили ни ништа. У сваком случају, људи се не сећају детаља као да ли сте заправо убијени." Пол је одлучио да промени тему.”[90]

Незванични преднаставак режиран од стране Ричарда Лестера и са Томом Беринџером у улози Буча снимљен је 1979. године без Њумана и Редфорда. Овај филм, назван Буч и Санденс: Рани дани био је критички и комерцијални неуспех иако је био номинован за награду Оскар за најбољу костимографију.

У септембру 2022. године, студио Амазон је најавио снимање телевизијске серије базиране на филму.[91][92] Главне улоге би тумачили британски глумац Реге-Жан Пејџ као Буч Касиди и амерички глумац Глен Пауел као Санденс Кид. Серију ће продуцирати браћа Ентони и Џо Русо.[93]

Утицај других филмова на Буч Касиди и Санденс КидУреди

Значајне сличности могу се пронаћи између филма Буч Касиди и Санденс Кид и филмова француског новог таласа које је режирао Франсоа Трифо. Сматра се да је љубавни троугао између Буча, Кида и Ете био инспирисан филмом Жил и Џим (који такође садржи сцену у којој главни јунаци заједно возе бицикл), док је последњи кадар филма Буч Касиди и Санденс Кид највероватније био инспирисан последњим кадром филма 400 удараца.[94][95][96]

Утицај Буч Касиди и Санденс Кид на друге филмовеУреди

У књизи William Goldman: The Reluctant Storyteller, сценариста Вилијам Голдман је рекао о утицају филма на причу о Бучу Касидију и Санденс Киду:

„Нису постојале књиге о Бучу Касидију и Санденс Киду. Ако је ико у [филмској] индустрији чуо за Буча Касидија то је зато што је сценарио био толики успех и онда су одједном људи почели да пишу књиге о њима."[97]

Голдман је такође сматрао да је филм био јако успешан код младих јер су разумели филм као алегорију борбе против владе (ауторитета). Сматра се да је филм био једнан од ранијих примера ЛГБТ филмова, као и да је романса између Буча, Кида и Ете била једна од првих примера полиаморних бисексуалних веза у филмовима.[98][99]

Италијански шпагети-вестерн Vivi o, preferibilmente, morti (срп. Живи, или још боље, мртви), објављен 1969. године се у Америци приказивао под именима Санденс и Кид и Санденс Касиди и Буч Кид иако радња филма није имала никакву повезаност са филмом Буч Касиди и Санденс Кид.[100]

Буч Касиди и Санденс Кид био је директна инспирација за настанак телевизијске серије Алијас Смит и Џоунс (енг. Alias Smith and Jones) која се емитовала на телевизијском каналу Еј-Би-Си од 1971. године до 1973. године. Назив серије је инспирисан репликом из филма у којој Санденс Кид каже Бучу Касидију: „Ја сам Смит, а ти си Џоунс” пре пљачке банке у Боливији.[101]

 
Насловна страница прве књиге у серијалу романа „Буч Касиди и Кид" који су били базирани на филму

Телевизијски филм Гђа. Санденс (енг. Mrs. Sundance) објављен је 1974. године и прати бег Ете Плејс од закона.

Магазин MAD објавио је пародију филма у свом сто тридесет и шестом броју. Ова пародија названа „Боч Кежуали и Сомданс Кид" је била илустрована од стране Морта Дракера и написана од стране Арнија Когена.[102][103]

Писац Шел Тамли је 1978. године написао књигу Whadda we do now, Butch? (срп. Шта сад да радимо Буч?) која је претежно била базирана на односу Буча и Кида који је установљен у филму.[104]

Буч Касиди и Санденс Кид је именом споменут у епизодама серија Калифорникација, Западно крило, Звездана капија SG-1, Принц из Бел Ера, Пратња и Милијарде, и филмовима Преговарач, Мала романса, Полицајац са Беверли Хилса, Битанге из тржног центра и Спајдермен 2.[105][95] Буч Касиди и Санденс Кид се такође спомиње у видео-игри Max Payne и стрипском серијалу Hitman, сценаристе Гарта Ениса.

Режисер Дејвид Финчер започео је аматерско снимање филмова када је са осам година први пут одгледао филм Буч Касиди и Санденс Кид.[106][107][108]

Сценариста Кели Кури рекла је да је сценарио њеног филма Телма и Луиз био „намиг филму Буч Касиди и Санденс Кид" и да су њени ликови представљали женске верзије Буча и Кида.[109][110]

Буч Касиди и Кид био је серијал вестерн романа које је штампао НИРО из Горњег Милановца у издању едиције „Дечје новине". Овај серијал романа објављиван је у периоду од септембра 1981. године до јуна 1987. године.

Пол Њумен је 1988. године основао Hole-In-The-Wall Gang Camp (срп. Камп банде Рупа у зиду) чији је циљ био да омогући искуство камповања за децу са неизлечивим болестима. Камп је добио своје име по истоименој банди из филма, а такође је био дизајниран да својим изгледом подсећа на Дивљи запад.[111] Роберт Редфорд је 1969. године купио пет хиљада ара земље на планини Тимпаногос и основао Санденс планинско одмаралиште названо по његовом лику из филма. Једанаест година касније, Редфорд је основао Институт Санденс који је преузео контролу над Филмским фестивалом Сједињених Држава и преименовао га у филмски фестивал Санденс.[112]

РеференцеУреди

  1. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid - Box Office Mojo”. Box Office Mojo. Приступљено 15. 2. 2022. 
  2. ^ Голдман, Вилијам (2000). Which Lie Did I Tell: More Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: First Vintage Books. стр. 42 — 43. ISBN 0-375-40349-3. 
  3. ^ Buč Kesidi i Sandens Kid (на језику: српски), Приступљено 2021-12-19 
  4. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (на језику: енглески), Приступљено 2022-02-10 
  5. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Western Classic Movies (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-09. 
  6. ^ Meares, Hadley. „Butch Cassidy and the Sundance Kid: The True Story of the Famous Outlaws”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  7. ^ Law, Steven; Sept. 12, KSL com Contributor | Posted-; P.m, 2011 at 1:04. „Butch Cassidy and the Sundance Kid didn't die in a Bolivian gunfight”. www.ksl.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-27. 
  8. ^ Editors, History com. „“Butch Cassidy and the Sundance Kid” opens in wide release”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22. 
  9. ^ „‘Butch Cassidy’ returns after 40 years | Yale Daily News”. web.archive.org. 2012-10-02. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2012. Приступљено 2022-06-09. 
  10. ^ „TV Novosti | BOGOVI SU NEKAD PADALI NA FEST”. www.tv.novosti.rs. Приступљено 2022-01-22. 
  11. ^ а б „The 42nd Academy Awards | 1970”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  12. ^ Голдман, Вилијам (2000). Which Lie Did I Tell: More Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: First Vintage Books. стр. 68. ISBN 0-375-40349-3. 
  13. ^ Gaughan, Liam (2021-08-26). „The 20 Best Westerns Of All Time”. SlashFilm.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  14. ^ Phipps, Keith (2021-08-26). „The 50 Greatest Western Movies Ever Made”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  15. ^ „12th Annual GRAMMY Awards”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2017-11-28. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2020. Приступљено 2021-12-19. 
  16. ^ „Butch Cassidy and The Sundance Kid”. www.goldenglobes.com. Приступљено 2021-12-19. 
  17. ^ „Film in 1971 | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Приступљено 2021-12-19. 
  18. ^ а б Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 134. ISBN 0-7088-2596-6. 
  19. ^ Classic Movies, Western. „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  20. ^ Еделман Борден, Меријен (2011). Paul Newman: A Biography. Сједињене Америчке Државе: Greenwood Biographies. стр. 83. ISBN 978-0-313-38310-6. 
  21. ^ Landekic, Writer Lola; Published February 18, 2014. „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. www.artofthetitle.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-28. 
  22. ^ Harris, Karen. „Why Does 'Butch Cassidy And The Sundance Kid' End That Way?”. Groovy History (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-28. 
  23. ^ „Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take”. Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take (на језику: енглески). 2016-09-09. Приступљено 2021-12-28. 
  24. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid: A Pioneering Classic - pop culture”. History by Day (на језику: енглески). 2020-07-22. Приступљено 2022-01-26. 
  25. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969) - IMDb, Приступљено 2021-12-19 
  26. ^ Terrill, Marshall (1994). Steve McQueen : portrait of an American rebel. Internet Archive. New York, NY : D.I. Fine. ISBN 978-1-55611-380-2. 
  27. ^ Meenan, Devin (2022-03-21). „The Behind-The-Scenes Chaos Of Butch Cassidy And The Sundance Kid's Casting Process”. SlashFilm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-07. 
  28. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid – the western for people who hate westerns – turns 50”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-07. 
  29. ^ а б Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 11. ISBN 0-7088-2596-6. 
  30. ^ „Untold Secrets Behind 'Butch Cassidy and the Sundance Kid'. Closer Weekly (на језику: енглески). 2019-10-05. Приступљено 2022-06-07. 
  31. ^ „Caropop”. www.caropop.com. Приступљено 2022-06-07. 
  32. ^ „Butch, Sundance, and Katharine Ross – Utah Film Commission” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2022. Приступљено 2022-02-15. 
  33. ^ Mell, Eila (2015-01-24). Casting Might-Have-Beens: A Film by Film Directory of Actors Considered for Roles Given to Others (на језику: енглески). McFarland. ISBN 978-1-4766-0976-8. 
  34. ^ „12 Wild Facts About Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Mental Floss (на језику: енглески). 2019-10-23. Приступљено 2022-06-04. 
  35. ^ Meenan, Devin (2022-03-21). „The Behind-The-Scenes Chaos Of Butch Cassidy And The Sundance Kid's Casting Process”. SlashFilm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-04. 
  36. ^ Barlow, Helen (2019-12-16). „Robert Redford Reflects on His Career, Sundance, and Paul Newman”. Collider (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-11. 
  37. ^ Голдман, Вилијам (2000). Which Lie Did I Tell: More Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: First Vintage Books. стр. 258. ISBN 0-375-40349-3. 
  38. ^ Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 91. ISBN 0-7088-2596-6. 
  39. ^ cinephiliabeyond (2015-01-06). „‘Butch Cassidy and the Sundance Kid’ is a true western epic passionately remembered decades upon its initial release • Cinephilia & Beyond”. Cinephilia & Beyond (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-11. 
  40. ^ а б „The true story of Butch Cassidy and the Sundance Kid”. The Independent (на језику: енглески). 2019-10-23. Приступљено 2021-12-19. 
  41. ^ Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 137 — 138. ISBN 0-7088-2596-6. 
  42. ^ Иган, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 145. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  43. ^ Нелсон, Ендру Патрик (2015). Still in the Saddle: The Hollywood Western, 1969 - 1980. Сједињене Америчке Државе: University of Oklahoma Press, Norman. стр. 66. ISBN 978-0-8061-4821-2. 
  44. ^ „$400,000 in 1968 → 2022 | Inflation Calculator”. www.in2013dollars.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  45. ^ Иган, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 138. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  46. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. www.tcm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  47. ^ Butch Cassidy And The Sundance Kid (Original Motion Picture Soundtrack) (на језику: српски), 1969-01-01, Приступљено 2021-12-27 
  48. ^ April 15, Maureen Lee Lenker; EDT, 2019 at 05:49 PM. „The Oscar-winning song from 'Butch Cassidy and the Sundance Kid' was almost cut from the film”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  49. ^ Nast, Condé (2019-09-25). „Remembering Butch Cassidy’s Controversial Smash Hit, “Raindrops Keep Fallin’ on My Head. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  50. ^ „BJ Thomas Performs "Raindrop Keep Falling On My Head," A Song Ray Stevens Passed On”. Country Rebel (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-27. 
  51. ^ Nast, Condé (2019-09-25). „Remembering Butch Cassidy’s Controversial Smash Hit, “Raindrops Keep Fallin’ on My Head. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-27. 
  52. ^ „B.J. Thomas”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2020-11-23. Приступљено 2021-12-27. 
  53. ^ „Paul Newman's Tan Work Jacket as Butch Cassidy » BAMF Style”. BAMF Style (на језику: енглески). 2021-09-23. Приступљено 2022-02-21. 
  54. ^ Јоргенсен, Џеј (2010). Edith Head: The Fifty Year Career of Hollywoods Greatest Costume Designer. Сједињене Америчке Државе: Running Press. стр. 345. ISBN 978-0-7624-3805-1. 
  55. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Box Office Mojo. Приступљено 2021-12-19. 
  56. ^ „VARIETY.COM - By the Numbers”. web.archive.org. 1999-10-07. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 1999. Приступљено 2021-12-25. 
  57. ^ Нелсон, Ендру Патрик (2015). Still in the Saddle: The Hollywood Western, 1969 - 1980. Сједињене Америчке Државе: University of Oklahoma Press, Norman. стр. 219. ISBN 978-0-8061-4821-2. 
  58. ^ Berardinelli, James. „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Reelviews Movie Reviews (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  59. ^ Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 145. ISBN 0-7088-2596-6. 
  60. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid: No 23 best action and war film of all time”. the Guardian (на језику: енглески). 2010-10-19. Приступљено 2021-12-25. 
  61. ^ Ebert, Roger. „Butch Cassidy and the Sundance Kid movie review (1969) | Roger Ebert”. rogerebert.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  62. ^ admin (2018-04-19). „BUTCH CASSIDY AND THE SUNDANCE KID: THE BOTTOM OF THE PIT (also EASY RIDER, MIDNIGHT COWBOY, ALICE’S RESTAURANT) - Review by Pauline Kael”. Scraps from the loft (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-10. 
  63. ^ Minow, Nell. „What She Said: The Art of Pauline Kael movie review (2019) | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-10.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  64. ^ Еделман Борден, Меријен (2011). Paul Newman: A Biography. Сједињене Америчке Државе: Greenwood Biographies. стр. 86. ISBN 978-0-313-38310-6. 
  65. ^ „Double Vision - TIME”. web.archive.org. 2008-12-14. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2008. Приступљено 2021-12-25. 
  66. ^ Mahoney, John; Mahoney, John (2014-10-26). „‘Butch Cassidy and the Sundance Kid’: THR’s 1969 Review”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  67. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid, Приступљено 2021-12-25 
  68. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (на језику: енглески), Приступљено 2021-12-25 
  69. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969) (на језику: енглески), Приступљено 2021-12-25 
  70. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969)”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  71. ^ „‘Butch Cassidy’ returns after 40 years | Yale Daily News”. web.archive.org. 2012-10-02. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2012. Приступљено 2022-06-09. 
  72. ^ „Butch Cassidy And The Sundance Kid”. Empire. Приступљено 2021-12-25. 
  73. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid – the western for people who hate westerns – turns 50”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-09. 
  74. ^ „The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners”. oscars.org. Приступљено 26. 8. 2011. 
  75. ^ „American Cinema Editors, USA (1970)”. IMDb. Приступљено 2022-01-25. 
  76. ^ „BAFTA Awards: Film in 1971”. BAFTA. 1971. Приступљено 16. 9. 2016. 
  77. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid – Golden Globes”. HFPA. Приступљено 5. 7. 2021. 
  78. ^ „1969 Grammy Award Winners”. Grammy.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2020. Приступљено 1. 5. 2011. 
  79. ^ „2009 | Categories | International Press Academy” (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-09. 
  80. ^ „Awards Winners”. Writers Guild of America (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2012-12-05. Приступљено 2010-06-06. 
  81. ^ а б „AFI’S 100 YEARS…100 MOVIES — 10TH ANNIVERSARY EDITION”. American Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  82. ^ а б „AFI’s 100 YEARS…100 HEROES & VILLAINS”. American Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  83. ^ а б „AFI’s 10 TOP 10”. American Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  84. ^ „101 list”. web.archive.org. 2006-08-13. Архивирано из оригинала на датум 13. 08. 2006. Приступљено 2021-12-25. 
  85. ^ „'Butch Cassidy' added to national film registry”. TODAY.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  86. ^ „Librarian of Congress Adds 25 Films to National Film Registry”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Приступљено 2021-12-19. 
  87. ^ „1001 Movies You Must See Before You Die (All Editions Combined) - Page 13”. List Challenges. Приступљено 2021-12-25. 
  88. ^ „Top 10 films with the most BAFTA awards in history - Movie'n'co”. www.movienco.co.uk. Приступљено 2022-09-22. 
  89. ^ Иберт, Роџер (13. 1. 1995). „“Nobody’s Fool.. Chicago Sun Times. 1. 
  90. ^ Еделман Борден, Меријен (2011). Paul Newman: A Biograhpy. Сједињене Америчке Државе: Greenwood Biographies. стр. 86. ISBN 978-0-313-38310-6. 
  91. ^ Goldberg, Lesley; Goldberg, Lesley (2022-09-15). „Regé-Jean Page, Glen Powell to Star in ‘Butch and Sundance’ TV Series for Amazon From Russo Brothers (Exclusive)”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-23. 
  92. ^ Goldberg, Lesley; Goldberg, Lesley (2021-10-01). „‘Butch Cassidy and the Sundance Kid’ TV Series in the Works (Exclusive)”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-23. 
  93. ^ White, Peter; White, Peter (2022-09-15). „Regé-Jean Page & Glen Powell To Star In ‘Butch Cassidy & The Sundance Kid’-Inspired Series At Amazon”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-23. 
  94. ^ Travers, James (2009). „Review of the film Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969)”. frenchfilms.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  95. ^ а б „Turner Classic Movies - TCM.com”. www.tcm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  96. ^ „Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take”. Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take (на језику: енглески). 2016-09-09. Приступљено 2022-02-15. 
  97. ^ Игон, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 138. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  98. ^ „Re-Examining the Famous Gay Subtext of ‘Butch Cassidy and the Sundance Kid’ 50 Years Later”. Decider (на језику: енглески). 2019-10-24. Приступљено 2022-02-15. 
  99. ^ „(PDF) Outlaws, Buddies, and Lovers: The Sexual Politics of Calamity Jane and Butch Cassidy and the Sundance Kid”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-16. 
  100. ^ Forsley, Christopher (2014-12-05). „‘Sundance Cassidy and Butch the Kid’ Was Supposed to Make Italy’s Greatest Boxer a Movie Star, PopMatters”. PopMatters (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  101. ^ Marcus (2001), Laurence. „Alias Smith and Jones”. Television Heaven. Приступљено 2022-06-04. 
  102. ^ „Mad Covers #100-149”. www.coverbrowser.com. Приступљено 2021-12-19. 
  103. ^ „Doug Gilford's Mad Cover Site - Mad #136”. www.madcoversite.com. Приступљено 2021-12-19. 
  104. ^ Игон, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 145. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  105. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid - Pop Culture Cross-References and Connections on @POPisms, Приступљено 2021-12-19 
  106. ^ „Who knew? David Fincher adores 'Butch Cassidy and the Sundance Kid'. LA Times Blogs - The Big Picture (на језику: енглески). 2010-03-29. Приступљено 2021-12-19. 
  107. ^ „10 Movies That Influenced David Fincher”. ScreenRant (на језику: енглески). 2020-04-27. Приступљено 2021-12-19. 
  108. ^ Raup, Jordan (2014-11-18). „Listen: David Fincher Talks ‘Gone Girl,’ ‘Butch Cassidy,’ ‘Zodiac,’ and More in 50-Minute Conversation”. The Film Stage (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  109. ^ Framke, Caroline (2016-05-24). „Thelma and Louise's enduring appeal — and failure to change Hollywood — in 6 quotes”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  110. ^ „'Thelma and Louise' a good road film that ultimately goes too far”. Baltimore Sun (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  111. ^ „Founder Paul Newman | The Hole in the Wall Gang Camp”. www.holeinthewallgang.org. Приступљено 2021-12-23. 
  112. ^ „timeline – sundance.org” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-23. 

ЛитератураУреди

  • Голдман, Вилијам. Adventures in the Screen Trade. Футура. 1985. ISBN 0-7088-2596-6
  • Голдман, Вилијам. Which Lie Did i Tell: More Adventures in the Screen Trade. First Vintage Books. 2000. ISBN 0-375-40349-3
  • Иган, Шон. William Goldman: The Reluctant Storyteller. BearManor Media. 2014. ISBN 1593935838
  • Нелсон, Ендру Патрик. Still in the Saddle: The Hollywood Western, 1969-1980. University of Oklahoma Press. 2015. ISBN 978-0-8061-4821-2
  • Еделман Бордел, Меријен. Paul Newman: A Biography. Greenwood Biographies. 2011. ISBN 978-0-313-38310-6

НапоменеУреди

  1. ^ Негде преведено и као Буч Кесиди и Санденс Кид
  2. ^ Банда у којој је прави Буч Касиди био вођа, звала се „Дивља банда" (енг. the Wild Bunch). Име банде у филму је промењено да би се избегла забуна са филмом Дивља хорда који је излазио у исто време.[19][20]
  3. ^ Њуман је заправо најпре био кастован за улогу Санденс Кида, јер је у том тренутку филм био познат као 'Санденс Кид и Буч Касиди' и та улога је била главна. У току продукције имена карактера су замењена али је Њуманова улога водећег глумца остала непромењена. Ради смањивања забуна у тексту су коришћена имена карактера након замене
  4. ^ Неки извори тврде да је сценарио био купљен у новембру 1967. године, док други тврде да је он купљен тек 1968. године.
  5. ^ У буквалном смислу "buddy" се преводи као друг, пријатељ. Овај жанр филмова популаризован је осамдесетих година 20. века поджанром "buddy cop" (срп. Другови полицајци) филмова којег су, између осталог, сачињавали филмови из серијала Смртоносно оружје и Гас до даске
  6. ^ У оквиру колекције Paul Newman: The Tribute Collection

Спољашње везеУреди