Васо Јовановић
Васо Јовановић (Рогами, код Подгорице, 11. јануар 1915 — Београд, 4. децембар 2013), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.
| васо јовановић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Васо Јовановић | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 11. јануар 1915. | ||||||||||||
| Место рођења | Рогами, код Подгорице,  Краљевина Црна Гора | ||||||||||||
| Датум смрти | 4. децембар 2013. (98 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Београд,  Србија | ||||||||||||
| Професија | војно лице | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Неда Јовановић | ||||||||||||
| Деловање | |||||||||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | ||||||||||||
| Учешће у ратовима | Априлски рат Народноослободилачка борба | ||||||||||||
| Служба | Југословенска војска НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1975. | ||||||||||||
| Чин | поручник ЈВ генерал-пуковник ЈНА | ||||||||||||
| У току НОБ | командант Прве пролетерске дивизије | ||||||||||||
| Одликовања |
| ||||||||||||
Биографија уреди
Рођен је 11. јануара 1915. године у Рогамима, код Подгорице. Након завршене основне школе, похађао је гимназију у Подгорици. После шестог разреда гимназије, прешао је у Београд и завршио Нижу школу Војне академије Југословенске војске. Априлски рат дочекао је у чину поручника. Након капитулације Југословенске војске, Васо Јовановић се вратио у родно место и радио на организовању оружаног устанка. Учествовао је у Тринаестојулском устанку. Као напредно оријентисани официр, јула 1941. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]
У току Народноослободилачког рата (НОР) налазио се на бројним руководећим дужностима у НОВ и ПОЈ:
- Командант батаљона „18. октобар“,
- Заменик команданта Другог батаљона Прве пролетерске ударне бригаде,
- Командант Рогатичког НОП одреда,
- Начелник Штаба Прве пролетерске ударне бригаде,
- Начелник Штаба Друге пролетерске ударне бригаде,
- Начелник Штаба Прве пролетерске дивизије,
- Командант Прве пролетерске дивизије.[1]
Коча Поповић је у неколико наврата писао и говорио о Васу Јовановићу и његовом стилу командовања, истичући Јовановића као „најбољег команданта Дивизије који га је наследио, односно најбољег начелника Штаба Дивизије којом је командовао”, хвалећи његов приступ маневарском ратовању.[2]
Послератни период уреди
После ослобођења Југославије, остао је у професионалној војној служби и обављао је високе војне дужности. Био је командант армије, начелник Штаба армијске области, начелник Ратне школе ЈНА и председник Сталне испитне комисије за чин пуковника. Завршио је Вишу војну академију ЈНА. Пензионисан је 1975. године, у чину генерал-пуковника ЈНА.[1]
Преминуо је 4. децембра 2013. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден ратне заставе, два Ордена партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом, два Ордена за храброст и др. Од иностраних се истиче Грунвалдов крст другог степена НР Пољске.[1][4]
Фото-галерија уреди
-
-
Васо Јовановић са Кочом Поповићем, у Бугојну, 1943. У позадини је Вера Зоговић. -
Васо Јовановић и Владо Шћекић -
Гроб Васа Јовановића у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Референце уреди
- ^ а б в г CRNOGORSKA VOJNA ELITA U JNA 1943—1992;maticacrnogorska.me, 2017
- ^ Чкребић 2012, стр. 321.
- ^ IN MEMORIAM VASO JOVANOVIĆ;arhiv.rs, 2013
- ^ General-major Jovanović Vaso
Литература уреди
- Срђа Мартиновић Црногорска војна елита у ЈНА 1943—1992. Подгорица: Матица црногорска. 2017. година
- Чкребић, Душан (2012). Коча Поповић — Дубока људска тајна. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1616-1.
