Васо Јовановић (Рогами, код Подгорице, 11. јануар 1915Београд, 4. децембар 2013), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.

васо јовановић
Васо Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1915-01-11)11. јануар 1915.
Место рођењаРогами, код Подгорице,  Краљевина Црна Гора
Датум смрти4. децембар 2013.(2013-12-04) (98 год.)
Место смртиБеоград,  Србија
Професијавојно лице
Породица
СупружникНеда Јовановић
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411975.
Чинпоручник ЈВ
генерал-пуковник ЈНА
У току НОБкомандант Прве пролетерске дивизије

Одликовања
југословенска одликовања:
Орден ратне заставе Орден партизанске звезде са златним венцем Орден партизанске звезде са златним венцем
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден народне армије са ловоровим венцем Орден за војне заслуге са великом звездом
Орден за храброст Орден за храброст Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Орден Грунвалдов крст другог реда
Орден Грунвалдов крст другог реда

Биографија уреди

Рођен је 11. јануара 1915. године у Рогамима, код Подгорице. Након завршене основне школе, похађао је гимназију у Подгорици. После шестог разреда гимназије, прешао је у Београд и завршио Нижу школу Војне академије Југословенске војске. Априлски рат дочекао је у чину поручника. Након капитулације Југословенске војске, Васо Јовановић се вратио у родно место и радио на организовању оружаног устанка. Учествовао је у Тринаестојулском устанку. Као напредно оријентисани официр, јула 1941. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

У току Народноослободилачког рата (НОР) налазио се на бројним руководећим дужностима у НОВ и ПОЈ:

Коча Поповић је у неколико наврата писао и говорио о Васу Јовановићу и његовом стилу командовања, истичући Јовановића као „најбољег команданта Дивизије који га је наследио, односно најбољег начелника Штаба Дивизије којом је командовао”, хвалећи његов приступ маневарском ратовању.[2]

Послератни период уреди

После ослобођења Југославије, остао је у професионалној војној служби и обављао је високе војне дужности. Био је командант армије, начелник Штаба армијске области, начелник Ратне школе ЈНА и председник Сталне испитне комисије за чин пуковника. Завршио је Вишу војну академију ЈНА. Пензионисан је 1975. године, у чину генерал-пуковника ЈНА.[1]

Преминуо је 4. децембра 2013. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден ратне заставе, два Ордена партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом, два Ордена за храброст и др. Од иностраних се истиче Грунвалдов крст другог степена НР Пољске.[1][4]

Фото-галерија уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • Срђа Мартиновић Црногорска војна елита у ЈНА 1943—1992. Подгорица: Матица црногорска. 2017. година
  • Чкребић, Душан (2012). Коча Поповић — Дубока људска тајна. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1616-1.