Википедија

Вера Карали

Вера Алексеевна Каралли (1889-1972), руска балерина и глумица

Вера Алексејевна Карали (рус. Вера Алексеевна Каралли; Москва, 27. јул 1889 — Баден, 16. новембар 1972) била је руска балетска играчица, кореографкиња и глумица немог филма у раним годинама 20. века.[1]

Вера Карали
Снимак Вере Карали између 1910-1915
Име по рођењуВера Алексејевна Карали
Датум рођења(1889-07-27)27. јул 1889.
Место рођењаМосква, Руско царство
Датум смрти16. новембар 1972.(1972-11-16) (83 год.)
Место смртиБаден, Аустрија
ЗанимањеБалерина, Глумица

Младост и каријера уреди

 
Вера Карали у "Хризантеми" (1914)
 
Разгледница 1910-их, са Михаилом Мордкином

Рођена у Москви, Карали је завршила Московску позоришну школу 1906. године под руководством истакнутог руског професора Александра Горског. Карали је наступала са компанијом Руска балетска група Сергеја Дјагиљева 1909. године, као и 1919. и 1920.[2] После две године постала је солиста Баљшој театра, где је често била у пару са балетаном Михаилом Мордкином.

Године 1914. Карали је такође започела успешну глумачку каријеру и постала једна од првих прослављених руских филмских глумица. Њена прва улога била је у драми Пјотра Шардињина из 1914. године Памтиш ли? (рус. Ты помнишь ли) поред познатог глумца Ивана Можухина. Од 1914. до 1919. године, Вера Карали ће се појавити у отприлике шеснаест руских немих филмова, укључујући адаптацију Рата и мира Лава Толстоја из 1915. (рус. Војна и мир). Њено последње појављивање у филму било је у немачкој драми под насловом Освета једне жене (нем. Die Rache einer Frau) 1921. године. Често бирана за главну женску улогу од познатог редитеља Јевгенија Бауера, Карали је можда најбоље упамћена по својим наступима у Бауеровим адаптацијама из 1915. романа После смрти (рус. После смерти) писца Ивана Тургењева и њеној улози Гизеле 1917. у мелодрама Лабуд на самрти (рус. Умирающий лебедь).[3]

Распутинова смрт уреди

Карали је била љубавница великог војводе Русије Дмитрија Павловића и наводно је такође била саучесник у убиству Григорија Распутина у децембру 1916. Она је наводно била једна од две жене које су биле присутне у палати Феликса Јусупова у ноћи Распутиновог убиства. Друга је била Маријана Пистолкорс. Њихови наводни мушки саучесници никада нису јавно идентификовали две жене.[4]

Изгнанство уреди

Након што је побегла на Запад након Октобарске револуције, Карали је свој последњи филмски наступ имала у немачкој немој драми Роберта Вина 1921. године, Освета једне жене, заједно са Олгом Енгл и Францом Јегенијевом.[5]

Године 1920. Карали је учествовала на великом добротворном концерту у Париској опери заједно са оперском певачицом и плесачицом Маријом Николајевном Кузњецовом, између осталих, како би прикупили средства за помоћ осиромашеним руским емигрантима.

Током 1920-их, Вера Карали је предавала игру у Каунасу, а од 1930. до 1935. била је балетска првакиња Румунске опере у Букурешту. Од 1938. до 1941. Карали је живела у Паризу.[2] Касније се настанила у Бечу и тамо предавала балет. Карали је умрла у Бадену у Аустрији 1972. Сахрањена је на Средишњем бечком гробљу.[6]

Филмографија уреди

  • Памтиш ли? (рус. Ти помнишь ли?, 1914)
  • Сорванец (рус. Сорванец, 1914)
  • Хризантеме (рус. Хризантеме, 1914)
  • После смрти (рус. После смерти, 1915)
  • Рат и мир (рус. Војна и мир, 1915)
  • Наташа Ростова (рус. Наташа Ростова, 1915)
  • Грешни дани (рус. Деньи греха, 1915)
  • Спаљена крила (рус. Обожжённые крылья, 1915)
  • Љубав државног саветника (рус. Любовь статского советника, 1915)
  • Срећа вечне ноћи (рус. Счастье вечной ночи, 1915)
  • Уговор са ђаволом (рус. Драконовский контракт, 1915)
  • Леш старог борца (рус. Гриф старого борца, 1916)
  • Краљ Париза (рус. Король Парижа, 1917)
  • Умирући лабуд (рус. Умирающий лебедь, 1917)
  • Набат (1917)[7]
  • Машта и живот (рус. Мечта и жизнь, 1918)
  • Ноћ 11. септембра (франц. La Nuit du 11 septembre, 1919)
  • Освета једне жене (нем. Die Rache einer Frau, 1921)

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Peter Rollberg (2009). Historical Dictionary of Russian and Soviet Cinema. US: Rowman & Littlefield. стр. 321—322. ISBN 978-0-8108-6072-8. 
  2. ^ а б Andros on Ballet Архивирано 15 март 2007 на сајту Wayback Machine
  3. ^ „Vera Karalli”. IMDb. Приступљено 2022-06-29. 
  4. ^ Radzinsky, Edvard, The Rasputin File, Doubleday, 2000, pp. 476–77
  5. ^ Wiene, Robert (1921-11-28), Die Rache einer Frau, Ebner & Co., Maxim-Film GmbH, Приступљено 2022-06-29 
  6. ^ (4 December 2017) Russische Spuren in Wien – Teil 2: Von Vera Karalli bis Josef Stalin Retrieved 16 January 2019.
  7. ^ Bauer, Yevgeny (1917-05-05), Nabat, Khanzhonkov, Приступљено 2022-06-29 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вера_Карали&oldid=27524208”