Википедија:Трг/Архива/Техника/26

Извори, литература, референце итд.

Мислим да је крајње време да донесемо једно чврсто правило о томе како распоређивати ове наслове и оно што иде испод њих, јер видим да се овде уопште више не зна ни ко пије ни ко плаћа. Бот иде и мења Изворе у Референце на молбу једног историчара, други корисник онда иде за њим и враћа, плус тврди да исти бот онда ради исто, тј. да пола дана мења Извори>>>Референце, а онда другу половину дана мења Референце>>>Извори, лекар опет, не капира зашто се то уопште ради и има неки сасвим други систем, геолог опет, има свој систем који се случајно подудара са историчаревим, биолози, знам од раније, опет имају некии свој систем... Ако овако наставимо, џаба нама чланци изузетно добро написани, кад се након извесног времена неће знати ништа о литератури која јер коришћена за писање. Напомињем да никог овде не прозивам, само дајем пример како бих што боље објаснила хаотично стање које влада по овом питању. Дакле, ја бих најлепше молила да видимо шта ко мисли, да се представници струка јаве и кажу како се то у њиховим струкама назива, тј. како се најчешће обележава у научним радовима, и да из овога извучемо неколико предлога па да гласамо и једном за свагда имамо правила која би онда и корисници ии ботови следили.

Дакле, потребно је установити како назвати одељке у којима се наводи:

1. Комплетан библиографски податак књиге, часописа и сл. који се користио у писању чланка. Овај одељак би служио за ручно ређање библ. одредница.
2. Инлајн референце. То је онај део у ком се уноси шаблон {{извори}}; {{рефлист}}; {{напомене}}; и сл. Такође, мислим да би и овде требало продискутовати, јер се сећам још једног проблема око мењања тог шаблона, који се иначе не види уопште у чланку, па ми је поприлично апсурдно и дискутовати о томе, али пошто је било проблема, мислим да треба одлучити који треба да се користи, тј. који је с техничке стране најкориснији, јер како се не види, апсолутно је свеједно шта у њему пише.
3. Литература која се није користила за писање чланка, али која је такође у тесној вези с темом чланка.

Моје схватање свега овог јесте:

1. Литература
2. Референце
3. Препоручена литература

С тим што у историјским чланцима наслов Литература може бити подељен даље на Примарне и Секундарне изворе. Тога нема у другим наукама (колико је мени познато, оф корс, ако нисам у праву, молим да ме исправите), тако да би онда ту стајало само Литаратура. Даље, како ја схватам, тј. како је то уобичајено код историчара, у инлајн референцама наводи се само име аутора и бр. странице, или, ако у одељку литература има више од једног дела истог аутора, онда се наводи и име књиге, или само име књиге, и страница. Ово се ради да сње текст не би оптерећивао понављањем целе библ. јединице ако се рад позива више пута на исту библ. јединицу, јер је комплетан библ. податак већ наведен под насловом Литература. По мени, ово је сасвим ок начин за решавање овог проблема. Али, видим да постоје у другим наукама другачије праксе, зато молим да их изложите, да продискутујемо, па да видимо да формирамо неке предлоге и да отворимо званичну дискусију, након тога и да гласамо, и да ово коначно дефинишемо, јер овако се даље заиста више не може, пошто многи корисници проводе сате радећи буквално узалудан посао, што нимало није добро ни поштено према њима. --Јагода испеци па реци 22:45, 1. април 2012. (CEST)

Ако смо ср:Википедија онда треба користити српске изразе и предлажем

• Извори уз шаблон: извори или извори|2
• Литература (ако је и то страна реч онда Види још уз # за набрајање остале литературе која је непосредно повезана са тематиком али није наведена у тексту као веродостојан извор података, чињеница, непотврђених истраживања, или је контроверзни извор, извор историјских података итд,
• Библиографија када се у биографским чланцима наводе научна дела те особе, која нису извор података за биографију, али осликавају целокупно стваралаштво те особе.--Mile MD (разговор) 22:55, 1. април 2012. (CEST)

Миле, немој уводити нове појмове, плиз, јер иовако влада општи хаос . Пусти сад дела особе-теме чланка. То је сасвим друго питање, овде говоримо о литератури коришћеној за писање чланка. Ја примећујем једну битну разлику између овог што си ти навео и оног што сам ја навела: ти заправо под Литературом наводиш књиге које си користио за рад, али њима ниси референцирао, тј. ниси уносио инлајн референце из те књиге, јел да? То је нпр. у потпуној супротности с оним што сам ја навела. Ја сматрам да се свака библ. јединица која се користи за писање, треба искористити и за референцирање, јер у противном, нема много смисла наводити је, јер се заправо онда не зна шта је конкретно искоришчено из те књиге, што опет имплицира да неко ко жели да провери податак, треба да прочита целу књигу да би се уверио да је нешто што је написано у чланку истина. Ја разумем такавб начин рада у струци, јер, постоје нека дела која су да тако каћжемо, општепозната, те нема потребе наводити инлајн референце, али имај у виду да Википеидју не читају други лекари (у товм случају, у случају неког другог, историчари, биолози, геогртафи итд.), па да познају одређене књиге. Што се српских речи тиче... Већ ти рекох. Ни Литература ни Библиографија нису ништа више српске од речи Референца. Све три речи су страног порекла, тако да мислим да је тај моменат апсолутно небитан овде. --Јагода испеци па реци 23:07, 1. април 2012. (CEST)

Одрељак Извори, по неком мом схватању, требало би да се користи само кад се испод њега ређају линкови ка сајтовима. Јер, мало ми је необично да нпр. сајт неких новина буде "Литература", боље ми збучи Извор. Али, то је само мој лични утисак. У сваком случају, заборавих да напоменем, мислим да би било сасвим ок да се на гласање стави неколико предлога распореда јер су сви евидентно легитимни, па нека онда гласање одлучи. --Јагода испеци па реци 23:09, 1. април 2012. (CEST)

Извини што се не уклапам у твоја размишљања али тражила си од мене да наведен моје ставове и дам предлоге. То су моји ставови и ја стојим иза њих. Ако су Литература и Референце стране речи онда нека остане Извори, Књиге, Чланци или незнам већ како се каже у јако сиромашном језику као што је наш.--Mile MD (разговор) 23:23, 1. април 2012. (CEST)

Миле, нема потребе за иронисањем. Ја сам изложила какве такве аргументе за моја виђења, па би било лепо да и ти то исто учиниш, јер само тако можемо доћи до неког ЗАЈЕДНИЧКОГ решења и компромиса. Српски језик није сиромашан, али то уопште није тема ове дискусије, него како назвати одређене делове чланка. Позвала сам те да изнесеш своје мишљење и учествујеш у изналажењу решења и ДОГОВОРА, не да изложиш своје мишљење и да очекујеш да ће се он стопостотно прихватити без поговора. Зато те молим још једном, хајдемо да мало размишљамо и из угла оног другог, и да покушамо да нађемо зауедничко решење тј. компромис. Препуцавањем нећемо нигде стићи, то је једино сигурно. --Јагода испеци па реци 23:39, 1. април 2012. (CEST)

Pokušao sam da sa ovim problemom upoznam Geologičarku kao administratora, koji je u tom trenutku bila na vezi, a od tebe nisam tražio nikakvu podršku (nekulturno je bilo čitati tuđu poštu), A ti si ovo moje pitanje okarakterisala između ostalog i komentarom da lekar ništa ne kapira i zato pokrećeša akciju. Pri tome kada sam se na tvoju molbu uključio u davanje predloga (bez ikakvog nametanja svojih stavova ) doživeo u tvom stilu u dva navrata bujicu tvojih bespotrebnih komentara. Čemu to?
Uopšte ne očekujem od tebe ili drugih korisnika da se slože sa mojim mišljenjem i sada se kajem što sam bilo koga na ovoj Vikaipedija bilo šta pitao, i ubuduće više to neću činiti. Meni je svejedno kako će se označavati, izneo sam predlog i ne tražim da ga iko usvoji ali mi smeta nered u ovoj nedefinisanoj oblasti i bespotrebni rat izmena, a još više gušenje slobode izražavanja i kreativnosti u nedifinisanim oblastima Vikipedije. --Mile MD (разговор) 08:29, 2. април 2012. (CEST)

Мени као и колеги Intermedichbo (Mile MD) изнад мене одговара да на ср википедији на српском језику користим српске ријечи, те стога ми за навођење узвора одговара поднаслов „Извори“ и исто то „((извори))“ испод у шаблонским заградама. Међутим, шта ми вриједи кад ионако један власник бота два дана у хиљадама чланака оно ((извори)) мијења у ((references)) или неки други вид на енглеском, затим у хиљадама чланака поднаслов „Референце“ промијени у „Извори“, да би након притужби Епеменоиде почео од јутрос да пребацује поднаслов „Извори“ у „Референце“. Исто тако је било притужби од стране корисника Хелиос13 на то што власник једног бота пребацује нпр. „13. октобар 2012.“ у „13. 10. 2012..“ са екстра тачком иза године. На овакву праксу бота сам имао и сам притужбе али пошто на овом пројекту нема могућност да се утиче на рад овога бота, онда нема смисла то ни помињати него треба стално пратити активност тог бота и онда ићи за њим и исправљати грешке. У чланцима које сам написао, направљене су хиљаде измјена од стране овога бота, које ја у најмању руку сматрам штетним. У многим чланцима је литаратура пребачена у „Спољашње везе“, у неким чланцима су убачене дупле „Спољашње везе“, негдје бот почетак реда пребацује на крај горњег реда (што је погрешно у овом случају), и стотине других грешака и неких потпуно чудних радњи које нисам могао сва да забиљежим. У неким чланцима бот једино пребацује оно ((извори)) на енглески, што је по мени тотално непотребно за овај пројекат, да не кажем штетно. Суштина је у томе да ја као један од искусних корисника, уопште намам утицаја на масовне измјене којима један корисник сам одлучује како ће да изгледа већина чланака које сми ми пишемо. Друго, можемо да се договоримо око неких ствари које сви прихватају, али не мора сваки чланак да буде идентичан. Ако неко нпр. у неком чланку о некој особи поставио поднаслов „Младост“, то не значи да бот треба одмах да у свим чланцимља о особама постави поднаслов „Младост“. Треба ограничити рад ботова који праве масовне измјене у хиљадама чланака на своју руку. Ако постоји нека потреба у заједници да се нешто масовно ради, заједница ће сама да предложи на тргу, па ће неки бот то да уради. Али овде је све наопако, пошто бот направи хиљаде измјена у хиљаде чланака, онда је касно да водимо разговор о томе шта нам одговара, јер је бот већ направио измјене. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:28, 1. април 2012. (CEST)

БЧ, овде разговарамо (или барем покушавамо) о насловима одељака, не о шаблону испод. С друге стране, већ ти је једном објашњено зашто је боље да тај шаблон, који иначе НИКО НЕ ВИДИ, буде на енглеском. Зато, хајде да пробамо да разговрамо КОНСТРУКТИВНО, без оптужби на рачун одређеног бота из чисто личне нетрпељивости. Такође, иако имаш право у делу да је власник бота требало да обавести заједницу о својим намерама (и ја сам му то рекла), ово ипак није тема о том кориснику, него о НАСЛОВИМА тих делова. Зато молим те, врати се на тему а то су НАСЛОВИ одељака за литературу. --Јагода испеци па реци 23:43, 1. април 2012. (CEST)

Јагода, поштујем твој став да корисник није тема, али ова тема је плод масовних измјена једног корисника који је власник бота који прави масовне измјене. Тако да моји коментари овде нису везани за било ког корисника, него за акције. Што се тиче твог става: „већ ти је једном објашњено зашто је боље да тај шаблон, који иначе НИКО НЕ ВИДИ, буде на енглеском“, мој одговор је да ја као учесник ове расправе не желим да бот прбацује ((извори)) у ((references)), и да као члан заједнице не дајем подршку за такву акцију. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:52, 1. април 2012. (CEST)

ОК, у реду, то смо већ схватили. А који аргумент за то, осим српског језика (који је у овом случају, као што нампоменух, апсолутно небитан, штавише, боље је да шаблон буде на енглоеском, а зашто, већ је објашњено), имаш за такав предлог? --Јагода испеци па реци 00:03, 2. април 2012. (CEST)

И тему сам отворила након што сам видела твој разговор са Мицкијем, и потом Милетово питање код Геологичарке, не зато што је корисник са ботом нешто мењао. Осим тога, одавно желим да о овоме продискутујемо, јер одавно примећујем шаренило у овим насловима и одређену конфузију око истих која влада на пројекту. Дакле, корисник с ботом свакако није био главни разлог за покретање ове теме. Зато хајмо да да оставимо на миру и да се сконцентришемо на наслове и оно испод њих. --Јагода испеци па реци 00:05, 2. април 2012. (CEST)

Као аргумент за моје противљење масовној акцији Аутобота у власништу корисника БокицаК, а којом се масовно ((извори)) мијења у ((references)), наводим разлог да нема смисла да уредници на језичком пројекту који је посвећен српском језику уносе ријечи на српском, а да бот иде иза њих и пребацује их на енглески. Нема смисла да кад отворим чланак који сам синоћ написао на српском, у њему видим да је бот обрисао српску ријеч и замијенио је енглеском као што је ова: [1]. Брисање српских ријечи и уношење енглеских ријечи на пројекту који је посвећен српском језику је контрапродуктивно, некорисно, штетно, банално. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:11, 2. април 2012. (CEST)

Kakva ksenofobija... Objasnio sam ti zasto preferiram {{reflist}}, bas zasto sto je standard na engleskoj, a ti ides i dises mi za vratom i ponovo prepravljas u izvori. Nigde nisam samo menjao izvori u reflist, vec jedino ako pise ==Napomene=={{izvori}}, ==Literatura=={{Izvori}}, ==Navodi=={{Izvori}}. Inаče sve radim da ispravljam ovakve mudrolije, da to nisam morao tebe da pitam za blagoslov? Sto se tice datuma, postoje sabloni {{cite news}}, {{cite book}} i {{cite web}} (i mnogi drugi). Prvi accesdate prevodi kao Приступљено на дан, drugi kao Датум преузимања, treci kao Приступљено дана. Neki posle toga koriste nominativ, drugi pak genitiv pa se dobije komicna verzija Pristupljeno dana 13. oktobar da se Ivan Klajn obesi odmah. Verzija sa brojevima je ispravna kako god da se cita. -- Bojan  Razgovor  02:12, 2. април 2012. (CEST)

---

Вратите се на тему одређену насловом, молим. --Ана пиши ми 00:06, 2. април 2012. (CEST)

По мени је ок

1. Литература
2. Извори (ако баш толико смета извори, може и референце)
3. Препоручена литература

У литератури, по мени, наводимо изворе ручно, без кошишћења шаблона за референцирање у самом тексту. Тај одељак треба избегавати осим у случају када пишемо чланак само на основу једне књиге, чланка, сајта (ако је књига наведемо и стране које су коришћене)

Што се тиче начина навођења референци најбоље је као до сада, целокупно. У биологији је прихваћен начин писања литературе у самом тексту са презименом аутора у загради и године, док на крају стоји детаљна литература. Нпр. у тексту би стајало (СТОЈКОВИЋ, 1998.) а на крају у одељку литература нешто типа Стојковић, Стојко: Утицај кадмијума на клијање пшенице, Београд 1998. Међутим мислим да то није толико битно за вики, пошто ми овде не штедимо простор и требамо да референцирамо са што више података, као што је рађено и до сада. --Јован Вуковић (р) 02:20, 2. април 2012. (CEST)

Тако је генерално у свим наукама. Додуше, када год негде шаљем рад, увек наведу како треба наводити литературу, али углавном се сви држе јако сличног принципа. --Ана пиши ми 09:06, 2. април 2012. (CEST)

Pa sad, ako u samim inlajn referencama stalno navodimo ceo bibl. podatak, onda je zaista deo Literatura nepotreban. Ali, ja ne vidim svrhu toga, jer onda taj deo Reference (Izvori), postaje vrlo nepregledan. Dakle, ne radi se o uštedi prostora, nego o preglednosti Kad već u stvarnom životu (kako Jovan reče), u samom tekstu navodimo skraćeni oblik (s tim što bismo dodali i stranicu, pored imena i godine), po meni je najpreglednije tako. No, milsim da je zaista najvažnije odrediti sama imena naslova tih odeljaka i čemu služe, a kako će se pisati inlajn reference, iako jeste bitno, nije toliko koliko prvi problem. Ya sad imamo dva predloga, s tim što je prvi podržalo tri korisnika, a drugi jedan. Takođe imamo predlog koji se ne tiče naslova, nego samog šablona. Da čujemo i ostale šta misle, dajte predloge, ako imate neki treći način beleženja. Onaj koji dobije najviše podrške, biće stavljen na glasanje, a ako ostanemo na dva, tri, stavićemo sve na glasanje. Videćemo još. Sad je bitno da se što veći broj ljudi izjasni. --Јагода испеци па реци 10:09, 2. април 2012. (CEST)

I štaste odlučili? -- Bojan  Razgovor  03:43, 3. април 2012. (CEST)

Полако, ово је тек почело. Да сачекамо пар дана да видимо хоће ли још неко да се јави, па ћу сочинити предлог, погледаћу мало и на енг. њики каква им је пракса (мада ми се чини да је иста као што рекосмо Ана, Јован и ја), па ћемо да дискутујемо предлог и на крају гласање. Све мора ићи својим редом. Нико не може доносити самостално одлуку за нешто што се тиче целокупне заједнице и њеног рада. --Јагода испеци па реци 10:29, 3. април 2012. (CEST)

Подржавам напоре да се ово стандардизира као правило, и да се престане са fly-by-night политиком ђе свако ради како му се допада. Немам потпуно утврђено мишљење о насловима одјељака (и њиховом редослиједу), али желио бих да буду на српском језику (без „референци“ итд.), и по могућности тако срочени да одговарају на ОБА нарјечја српског језика, без преправки. Пратићу ову дискусију и укључићу се даље по потреби. --Мирослав Ћика (разговор) 19:12, 3. април 2012. (CEST)

Јагода нисмо се разумели. Тако се стварно наводи у литератури (и није у свој, мислим да историчари и други "друштвењаци" имају другачији систем). Значи у самом тексту та заграда са презименом и годином има сврху да нас одведе до литературе на крају књиге. Значи то (Јанковић, 1998) има исту сврху као они бројеви код нас који воде на дно чланка. Зато мислим да би било безвезе да између <ref></ref> тагова стоји само име аутора и година, а у одељку литература детаљно то исто описано. Само би стварало проблеме. Значи ја сам за опцију навођења референци као и до сада, са што детаљнијим описом. Надам се да нисам погрешно схватио шта си хтела да напишеш, ако јесам онда извини. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎Јованвб (разговор • доприноси) | 01:49, 5. април 2012.

Najbolje bi bilo da damo primere, jer je očigledno da nas košta objasniti se. Evo, prvi članak koji mi je pao pod ruku, Констанције I Хлор, gde se vidi šta ja hoću da kažem. Mislim da je to najvolji način. Međutim, ako neko u samim referfencama ponavlja ceo bibl. podatak, iako smatram nepotrebnim, lično mi ne smeta. Možemo čak da ustanovimo i dva načina na koja se navode izvori: jedan kao ovaj Miletov, drugi kako smo mi rekli, s varijantama koje ti pominješ. Samo je bitno kasnije sve to složiti u jedno dobro napisano uputstvo i kasnije toga se pridržavati. Ovde je ipak najbitniije da ustanovimo kako će da se zovu naslovi za određene delove koji se odnose na ono što smo koristili u članku. Mile je pominjao literaturu koja je takođe korišćena u pisanju članka, ali nije citirana u samom tekstu. I to mi se čini ok — da pod naslovom Literatura stoje zajedno i bibl. reference koje jesu koriscene za inlajn citiranje i one koje nisu za to koriscene (mada bi uvek naravno, bilo volje da se sve sto se koristi za pisanje, takodje iskoristi i za inlajn citiranje). Izgleda da najviše ima nesuglasica oko imena naslova ispod koga se stavlja šablon {{izvori}}. E, o tome bismo već mogli glasati. Da li da se zove Reference, Izvori, ili nešto treće? --Јагода испеци па реци 00:15, 7. април 2012. (CEST)

Samo da dodam: VEOMA je bitno, kod inlajn referenci da se navede stranica ili opseg stranica (ako je knjiga u pitanju) gde se nalazi referencirana tvrdnja, bilo da se navodi samo ime autora, bilo celokupna bibl. referenca. Dakle, svejedno da li će se između onog <ref></ref> pisati svi ili samo neki podaci o izdanju, UVEK mora ići broj stranice. To nam nije moguće kod linkova, naravno, ali ako se radi o papirnom izdanju to je moguće i veoma važno. --Јагода испеци па реци 00:21, 7. април 2012. (CEST)

Предлог (ако сам добро схватио, ово је у суштини слично ономе што Јагода предлаже):

• Референце/Извори — део намењен инлајн наведеним изворима.
• Литература — део намењен списку литературе која је коришћена за писање чланка, али није коришћена за инлајн референцирање.
• Напомене — па, напомене су напомене. Дакле, све оно што није библиографски податак о коришћеној литератури, већ објашњење и сл.

Мислим да заиста није претерано битно да ли ће прва ставка бити „референце“ или „извори“, не видим што би се то прописивало. Такође мислим да није битно, када у чланку нема потребе за више типова референцирања (нпр. наводе се само инлајн референце, без онога што сам назвао литературом, или обрнуто), инсистирати на терминологији. Све то зависи од конкретног чланка. Као и обично, најбоље је применити здрав разум. Такође мислим да је узрок конфузије у томе што често ни сами уредници не знају шта хоће, ни шта раде, а ни шта су (валидни) извори. Када су те три ствари јасне самом уреднику чланка, решење се наметне само. У супротном, мало ће помоћи смерница око овога. Терминолошка конфузија је овде само последица и симптом много озбиљнијих проблема, но добро... Само још да напоменем — мислим да ово никако не би требало, ако дође до предлога за гласање, да буде „јаче“ од смернице, тј. не треба да буде правило. EOF; [sabate]$ talk; 18:44, 8. април 2012. (CEST)

Ja imam ideju da ovde definišemo, manje više, načine na koje se piše, a onda da one najlogičnije i najispravnije navedemo u smernici, nikako pravilu. Štaviše, iako mi je u početku padalo na pamet glasanje, kasnije sam shvatila da ipak ne treba da ode dalje od uputstva i opisa što bi rekli englezi "dobre prakse". Što se naslova Izvori i Reference tiče, morali bismo odrediti kako se taj deo zove, iz prostog razloga jer reč Izvori može da se koristi za neke druge stvari, kao što navedoh gore, za linkove, logičnije mi je da se neki sajt na netu naziva "izvorom" informacije nego "literaturom". Odeljak Literatura se u raznim naukama drugačije koristi: negde se koristi za literaturu koja NIJE iskorišćena za inlajn referenciranje, a negde se koristi samo da bi se naveo pun bibl. podatak jer u referencama stoji kratak opis i broj stranice. Probaću da sistematizujem sve šta se ovde reklo i da otvorim predlog. U svakom slučaju, radiće se o smernici, i to je najviše što može da bude, ako ne bude i samo uputstvo za rad. --Јагода испеци па реци 12:15, 9. април 2012. (CEST)

Ако мора да се бира, ја сам онда за „референце“. Што се тиче овога што кажеш око линкова ка сајтовима — управо се ту јавља тај проблем који помињем са лошим изворима. Није проблем сама чињеница да линк води ка неком сајту, већ у томе што се често садржај сајта не може сматрати валидним извором за било шта. Ако је пак садржај и карактер датог сајта такав да се може сматрати поузданим извором, не видим зашто би био проблем да се назове литературом (ако се користи у смислу који сам навео у предлогу). То може рецимо бити нека књига у електронској форми или нешто слично (гомила научника има сајтове у форми блога где често пишу врло озбиљно о врло озбиљним темама). Што се тиче различитих наука и различитих стилова навођења извора — у ствари, као што је Ана већ рекла, углавном је ту подела по публикацијама а не по наукама, тј. свака публикација има своја упутства о стилу. Али то и није толико битно овде, јер та ограничења нису нужно применљива на Википедију, а колико сам схватио овде и није циљ дефинисати стил навођења, већ називе секција за навођење извора. EOF; [sabate]$ talk; 15:00, 9. април 2012. (CEST)

Ima i tu dosta istine, svaki casopis ima neke svoje kriterijume i parametere, ali ima zaista i razlike od nauke do nauke. Da, ovde je bitno definisati nazive sekcija, kako bismo i mi imali neki svoj stil. Nemojmo se siriti sad u pitanja koliko su sajtovi pouzdani izvori, jeste da i o tome treba diskutovati, ali bolje jedno po jedno. --Јагода испеци па реци 21:32, 9. април 2012. (CEST)

У општем случају, „литература“ може да се користи и за навођење пуног библиографског податка (када је у референцама наведен скраћени) као и за навођење литературе која није инлајн референцирана. То је више питање потребе конкретног чланка и теме, па и самог дела једног чланка. Неке теме захтевају прецизно референцирање појединачних тврдњи, код других је то потпуно накарадно и довољно је навести, јелте, литературу која је служила за писање. Негде се мора комбиновати. Дакле, „литература“ за одељак са пуним библиографским подацима било да су то не-инлајнирани извори или библ. подаци за инлајниране, а „референце“ за инлајниране (било да се наводи скраћени податак, па онда у „лит.“ цео, било цео податак без одељка „литература“). EOF; [sabate]$ talk; 15:00, 9. април 2012. (CEST)

Hvala na idejama. Pokupšaću ovih dana da sistematizujem sve što je rečeno u jedan predlog, pa ćemo onda da disktutujemo o samom predlogu. --Јагода испеци па реци 21:32, 9. април 2012. (CEST)

Ова тема се губи ... Требало би ово ставити на дискусију па на гласање, иначе оде маст у пропаст. --Мирослав Ћика (разговор) 21:23, 9. април 2012. (CEST)

Ništa se ti Ćiko ne brini, vodim ja računa o ovom. Potebno je da što više ljudi koji zaista pišu naučne radove i razumeju se u ovo daju svoje mišljenje. Mišljenje onih koji se u to ne razumeju, iako takođe bitno, manje može pomoći, zar ne? Zato je bolje da prvo se izjasne oni koji imaju iskustva s tim, pa da se napravi predlog, pa da se ondsa izjasne i oni koji nemaju iskustva s tim, i na kraju svi zajednički da donesemo odluku. Samo malo strpljenja, molim. --Јагода испеци па реци 21:37, 9. април 2012. (CEST)

I? -- Bojan  Razgovor  05:43, 21. април 2012. (CEST)

Mislim ja o ovom, ne brini se. Usput, našla sam jednu smernicu koja upravo o ovom govori i gde je to već poprilično definisano: Википедија:Референцирање за почетнике, tako da mislim da bi trebalo videti šta tamo piše, pa onda to proširiti novim predlozima. Takođe mislim da ta stranica ne treba da bude smernica, i da je tu sve i svašta natrpano, od smernica kako treba pisati, do tehničkih uputstava koja treba pre da se nalaze na stranicama pomoći. Videću da u toku dana sklopim neki predlog, tj. tekst nove smernice koja bi se takođe zvala drugačije, a da ovaj naslov bude iskorišćen za ono što jeste: tehničko uputstvo kako referencirati (dakle, pre bi odgovarala stranci u imenskomprostoru Pomoć)--Јагода испеци па реци 11:25, 21. април 2012. (CEST)

Дупли шаблони у чланцима

Примјетио сам да су у неке чланке унешени дупли шаблони који се преклапају: види овде и види овде. Да ли се ради о ботовској грешци или треба средити шаблоне да се не преклапају? --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:16, 3. април 2012. (CEST)

Шта мислиш? --Јагода испеци па реци 10:27, 3. април 2012. (CEST)

Не знам чија је грешка али изгледа очајно. --Мирослав Ћика (разговор) 19:14, 3. април 2012. (CEST)

Требало би установити чија је грешка, те онда реаговати како би се спријечило масовно прављење грешака. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:34, 3. април 2012. (CEST)

I šta ćemo kad ustanovimo čija je greška? Da ga besimo? Na kom ćemo Trgu, pošto ih imamo sijaset? Politika? Tehnika? Kakve veze ima čija je greška. Treba ispraviti. Tebi hvala što si prijavio grešku, a onaj ko ju je napravio već će gledati da je popravi. --Јагода испеци па реци 22:57, 3. април 2012. (CEST)

Јагода, нема потребе за нападима и рузним сугестијама о вјешању. Дозволи да укажем на то да је неко наперавио неки пропуст и да чланци изгледају очајно због тога. Постоји могућност да већи број чланака тренуто изгледа овако: (види овде и види овде), те би требало утврдити чија је грешка и указати на то. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:32, 4. април 2012. (CEST)

Cat-a-lot

Вратио сам овај геџет. На Остави расправљају да додају опцију за рекатегоризацију страница (не само фајлова, што је до сада био случај). Иначе, на хе.вики већ користе верзију која врши рекатегоризацију страница. Ако ништа, укључићемо ту њихову скрипту уместо постојеће са Оставе. micki 12:02, 3. април 2012. (CEST)

Што више справица које олакшавају рад, то боље. Шта смо на крају одлучили за ова два геџета? --Павлица причај 12:14, 3. април 2012. (CEST)

Додај то у скрипте (за сада), тако да још корисника може да их испроба. Ако се покаже корисно и ако буде владало интересовање, додаћемо их у геџете. За сада немамо неко правило шта се тамо додаје, али сам мишљења да треба додавати само проверене ствари и то оне које користи већи број корисника. Такође, ваља испробати да ли скрипте раде и у вектору и у монобуку, као и у три најкоришћенија прегледача. Ако негде не раде, треба и то написати у објашњењу. micki 12:21, 3. април 2012. (CEST)

  Урађено Мислим да су обе алатке корисне, али то заједница треба да одлучи. Успут, надам се да не гњавим, да ли је могуће две скрипте уклопити у једну? Конкретно, у геџет Quick diff да се убаци и опција из геџета PatrolLinks. --Павлица причај 12:41, 3. април 2012. (CEST)

Не гњавиш Толико већ ни ја нисам стручан. Могу да покушам, али отом-потом. micki 12:43, 3. април 2012. (CEST)

Пошто сам и ја повезан са овом скриптом (мислим на скрипту Cat-a-lot), јер сам дао предлог да се код нас уведе, а при томе и предложио да се уведе опција за категоризацију страница, у случају да је та опција укључена, подржавам ову скрипту. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:06, 4. април 2012. (CEST)

На Остави се о томе још расправља. Али, да не бисмо чекали, ја сам код нас већ пренео прилагођену скрипту са хе.вики. Она, уместо датотека, ради са чланцима (могуће и са шаблонима и другим стварима). micki 00:33, 4. април 2012. (CEST)

Пробао сам, али не видим опцију за пребацивање чланака. Има као раније, само за слике. Али ако би прорадило ово за чланке, то би била једна од најбољих алатки за сва времена. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:42, 4. април 2012. (CEST)

Пробај да очистиш кеш: Напомена: После спремања измена, морате очистити кеш свог интернет прегледача да бисте видели промене. Internet Explorer : Ctrl+F5, Mozilla/Chrome/Safari : Ctrl+Shift+R, Opera/Konqueror : F5, Safari : Cmd+Opt+E. micki 00:46, 4. април 2012. (CEST)

Види овако, ово ради, али не како треба. Или ја не знам да користим. Постоји ли могућност да премјестим један чланак у неку категорију по мом избору? Нпр. пробао сам да у најгорњу секцију упишем име категорије, па да у њу пребаци, али неће. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:18, 4. април 2012. (CEST)

Ево изгледа да ради. Одлична ствар. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:57, 4. април 2012. (CEST)

Проблеми са шаблоном

Преузех шаблон {{Пописи САД}} са ен вики. Био ми је занимљив јер аутоматски израчунава проценте код промјене броја становника између два пописа, а и лијепо изгледа у чланцима (не заузима пуно простора). Међутим, шаблон не ради како треба, односно понекад ради а понекад избацује грешку (погледати први и други примјер на Корисник:Wikiwind/Тест). Ако може неко да погледа.--В и к и в и н д 23:17, 3. април 2012. (CEST)

И то све због једне тачке/зареза :) micki 00:18, 4. април 2012. (CEST)

Сада ради уколико се бројеви уносе без одвајања тачкама. Да ли би се могао подесити да ради исправно и ако се цифре уносе у формату да се хиљаде одвајају тачкама? Тренутно шаблон оно што је иза тачке препознаје као децимални наставак (погледати у другом примјеру између 2000. и 2010)--В и к и в и н д 11:00, 4. април 2012. (CEST)

Наместио сам тако да ти уносиш цифре нормално (без тачки), а да шаблон сам форматира бројеве (види први пример на твојој страници). micki 12:36, 4. април 2012. (CEST)

Хвала, сада је одлично.--В и к и в и н д 12:38, 4. април 2012. (CEST)

tagovi za transliteraciju

Društvo, šta se dešava sa ovim tagovima? Idite na bilo koju stranu koja ih ima, svejedno da li direktno ili kroz neki od uključenih šablona (npr. Švajcarska), kliknite na "ćirilica" i hop-la, eto - { i } -. --В. Бургић (реци...) 13:48, 4. април 2012. (CEST)

Мислим да је у новој верзији медијавикија уграђено да википедија сама препознаје да ли је текст писан ћирилицом или латиницом. Тако да су тагови за латиничне речи у ћириличним текстовима сада непотребни. Једино би требали да се користе за ћирилична имена у ћириличним текстовима (типа руска, бугарска) која не би требала да се мењају. Е сад да ли је то сигурно тако, треба проверити, и ако јесте посклањати све тагове које смо користили. --Јован Вуковић (р) 00:54, 5. април 2012. (CEST)

Onda i za delove teksta koji treba da ostanu latinični u inače celom latiničnom članku? --В. Бургић (реци...) 07:46, 5. април 2012. (CEST)

Meni je to glupost da pustis masinu samu da odlucuje. -- Bojan  Razgovor  07:52, 5. април 2012. (CEST)

Ne samo da je glupost, nego ako smo pravili šablone jez-trt-mrt, naravno da smo stavili italik i sa tagovima za transliteraciju. I sad ako ubaciš šablon jez-lat u latinični tekst to je ok, ali ako ga ubaciš u ćirilični tekst i klikneš na "ćirilica", pojavljuju se tagovi. Budalaština. --В. Бургић (реци...) 08:16, 5. април 2012. (CEST)

Ја се само питам шта ће бити када у идућој верзији медијавикија опет буду потребни тагови, а ми их све поскидали :) Ми смо им ионако предзадња рупа на свирали. Требале су године да се тагови свуда поставе, и то ручно. --Мирослав Ћика (разговор) 21:35, 9. април 2012. (CEST)

Ја сам тек сада увидео проблем, (срећом и овај топик) па се питам јесмо ли нешто покренули поводом овога, или оставили тако да кулира? :-) MikyM|Write me 08:22, 9. мај 2012. (CEST)

Ja nisam ništa pokretao, jedino znam da ih svuda pišem, jer me ne zanima da ih u nekom trenutnku ponovo vraćam. A valjda neće niko da klikće na "ćirilica" u inače ćiriličnom tekstu. --В. Бургић (реци...) 09:37, 9. мај 2012. (CEST)

Мени се чини да је овде раније објављено да тагови за транслитерацију више нису потребни, од када смо прешли на нови медијавики. Бар тако сам схватио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:40, 9. мај 2012. (CEST)

Nisu potrbni ali ih šabloni sami koriste. Svi šabloni za Jez-NESTO. Npr. Jez-he. -- MikyM|Write me 09:45, 9. мај 2012. (CEST)

Можда нису потребни, али чисто сумњам да може да се направи систем који ће са 100% тачности увек да утврди кад треба вршити транслитерацију, а кад не. Такође, избацити те тагове за транслитерацију и тиме онемогућити "уназадну-компатибилност" је, по мом мишљењу, катастрофално, поготово када се ти тагови користе у већини чланака на срњики. --Ф± 10:48, 9. мај 2012. (CEST)

Вероватно, али треба видети шта урадити да се избегне виђење тих тагова. Текст изгледа ужасно кад се у њему на 20+ места појаве исти.MikyM|Write me 10:54, 9. мај 2012. (CEST)

Аман људи, наравно да су потребни, ако пишем чланак на латиници и дајем име филма на енглеском, и нећу да кад неко кликне "ћирилица" добије "у оригиналу Тхе Хигх Ноон/Блоwн wитх тхе wинд" или напишем чланак ћирилицом и ставим наслов књиге/филма у оригиналу и онда неко кликне латиницу кад оно тамо буде "Solяris" или "Arseniй Tarkovski". Само неко ко не размишља може да каже "тагови за транслитерацију нису потребни". --В. Бургић (реци...) 10:57, 9. мај 2012. (CEST)

Jesi li ti uopšte probao da pišeš ćirilicom i ubaciš latiničnu reč bez tagova? --MikyM|Write me 11:39, 9. мај 2012. (CEST)

Јесам. А јеси ли ти прочитао шта сам ја написао? Дакле, шта ако пишем латиницом али имам текст који треба да остане латинични? --В. Бургић (реци...) 11:52, 9. мај 2012. (CEST)

Мислим да се текст написан на латиници у ћириличном чланку са увођењем новог система аутоматски не пребацује у ћирилицу када се ради о пребацивању ћириличних текстова на латиничну верзију. То је заправо био једини разлог због кога су код нас уведени тагови за транслитерацију. А што се тиче убацивања ријечи на другим језицима а самим тим и на другим писмима, треба само да се убаци шаблон за језик. пс Ево ја ћу овде да напишем нешто на писму које није ћирилица, а ви пребаците на латиничну верзију да видите да ли ће се ово што сам написао без тагова пребацити на ћирилицу: Švajcarska. Ако пребаците на латиничну верзију и ако и даље видите да пише Швајцарска, односно Švajcarska на латиници, онда вам не требају тагови за транслитерацију, пошто медијавики то ради аутоматски. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:30, 9. мај 2012. (CEST)

Ama znam to, to je u redu. Ali evo ti ovaj primer: ja pišem članke o sazvežđima, zvezdama i meteorskim rojevima. Zvezde imaju svoju spektralnu klasifikaciju: O, B, A, F, G, K, M i N. Ova slova treba da budu na latinici. Ili skraćenice za merne jedinice. Možda mogu da nađem još desetak stvari. Ako članak pišem ćirilicom, a ove stvari pišem latinicom, sve je ok. Ali ako je članak ceo na latinici, moram da stavim tagove za transliteraciju. Isto je sa NGC i IC objektima, oznakama za supernove i nove, oznakama hemijskih elemenata, ATC klasifikacijom i td, i td. Najgore je sa šablonima - napravim šablon za hemijske elemente. Da li da stavim tagove za transliteraciju ili ne? Otkud znam da li će taj šablon dabude uljučen u ćirilični ili latinični članak? --В. Бургић (реци...) 12:57, 9. мај 2012. (CEST)

Очигледно има случајева гдје у српском неке ствари морају да буду на лат. Али мјерне јединице нпр. метар м, километара кл, килограм кг, могу да се пишу на ћирилици. Ако цитираш неки други језик који је не другом писму, онда ставиш овако: (нем. Ich bin ein Berliner, Danke Deutschland). Исто важи и за латински. Сада остаје питање за хемијске елементе и астрономију, пошто не знам да ли ти симболи могу да се пишу на ћирил. Знамо дакле да се страни језици пишу на писму тих језика. Ствар је само у томе да се одреди шта не може упоредо да се пише на оба писма српског језика, тако да у тим чланцима на латиници можемо да додамо шаблон за транслитерацију само тамо гдје треба да се спријечи пребацивање на ћирилицу. А колико видим, у ћириличним чланцима нема потребе за тагом за транслитерацију. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:18, 9. мај 2012. (CEST)

Ma da, u hemiji je inače Х₂О, ЦО₂, Ау, Зн i Фе baš uobičajeno... I uostalom, što sad tamoneki Burgić pravi problem kad valjda neki mediawiki programer najbolje zna da su nama tagovi za transliteraciju čist višak. --В. Бургић (реци...) 14:01, 9. мај 2012. (CEST)

Не прави нико проблем, свима би нам било у интересу да не уносимо те заграде него да програм аутоматски за нас уради посао. Најтеже је смислити шта програм тачно, када, како и гдје треба да ради. А и дефинисати шта не може, тако да ту област ми покријемо ручно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:11, 9. мај 2012. (CEST)

Ne znam, meni nikad nije bilo teško da kucam te tagove, a mnogo mi je mučnije sada. Šta da radimo sa jezičkim šablonima? Šta sa svim ostalim šablonima? Da pravimo sve duplo, jedno za slučaj kada se šablon ubacuje u ćirilične a drugo za latinične članke? Ako već moramo da imamo šablone protiv transliteracije zbog latiničnog teksta koji treba da ostane latiničan i u latiničnim člancima i ćiriličnog teksta u ćiriličnom člancima koji treba da ostane na ćirilici i pri prebacivanju ostatka teksta u latinicu, dakle ako su nam ti tagovi zaista potrebni i bez njih ne možemo, dajte onda da ih svuda koristimo. Prvo je bilo samo za rimske brojeve, pa ni tu nije radilo kako treba, na šta sam više puta ukazivao. Neki su transliterovani, drugi nisu. A ovo - da ako ih stavim oko latiničnog teksta u ćiriličnom teksu i kad neko klikne na karticu "ćirilica" oni se vide, a kad klikne na "latinica" ne, to je sumanuto. --В. Бургић (реци...) 14:21, 9. мај 2012. (CEST)

WikiLove/Викиљубав

Да ли сте расположени да и код нас уведемо ову могућност? За оне који се до сада нису сретали са овом екстензијом, нека оду на енглеску или македонску википедију, кликну на страницу било којег регистрованог корисника и потом на црвено срце у горњем делу странице. У принципу, ради се о лакшем давању споменица, хране, пића и сл. До сада је наишло на позитиван пријем, што и не чуди јер се ради о екстензији која је намењена успостављању бољих односа међу корисницима. Ако се не варам, наш колега Ранчер је већ превео све потребне медијавики поруке на Транслејтвикију. Ја бих оставио подразумевану конфигурацију. Дакле не бих мењао, додавао и уклањао ствари (иако постоји и та могућност) због једноставнијег одржавања. Молим да кажете своје мишљење. micki 10:20, 5. април 2012. (CEST)

Одмах да напоменем да је предвиђена опција у Подешавањима где корисници могу потпуно да искључе ову екстензију. Такође постоји и могућност да сваки корисник за себе промени (дода/одузме) неке од могућности које екстензија пружа. micki 10:32, 5. април 2012. (CEST)

• DA!--MikyM|Write me 11:14, 5. април 2012. (CEST)

Нек' свуд' љубав сја' и људе нека спаја! Да! --Павлица причај 12:03, 5. април 2012. (CEST)

Да, наравно! Мислио сам и ја да предложим ово проширење уочи Нове године, када сам га и превео, али рачунао сам да смо ми веома слож(е)на заједница у којој Љубав пуца на све стране, па реко’ није нам потребно такво нешто. Него, тек сад приметих да нисам урадио латинички превод. Сад ћу то да завршим.
Узгред, Павлице, ту ти нигде није потребан апостроф. – Ранчер (разговор) 21:23, 5. април 2012. (CEST)

Хвала на труду који си уложио. Ја сам данас планирао да почнем са превођењем, кад схватих да је неко све већ одрадио. Оно, баш си ме обрадовао :) micki 21:50, 5. април 2012. (CEST)

Да ли има још коментара на овај предлог? Ја ћу, у сваком случају, сачекати да прође барем седам дана пре него што (евентуално, ако буде постојао консензус) поднесем захтев. micki 10:59, 9. април 2012. (CEST)

Ne znam šta tačno donosi, ali pošto je ljubav u pitanju, svakako sam za, jer nam je potrebna pozitivna atmosfera, pošto negativne već imamo na pretek. Dakle, ja sam ZA. --Јагода испеци па реци 12:35, 9. април 2012. (CEST)

---

Ово је, изгледа, прорадило :) Подразумевано је свима укључено, а може да се искључи у Подешавањима, на дну секције Уређивање. micki 12:23, 17. април 2012. (CEST)

Аорист при превођењу корисничког окружења?

На Преводиоцу постоји образац за пол: мушки, женски и неодређени. Он зависи од подешавања сваког корисника. Ја сам на почетку био за то да се користи аорист за неодређени пол, тј. за кориснике који га нису навели у подешавањима, само зато што је тачније, да кажем. Пример: Бојан обриса страницу „Песак“ или Micki (де)блокира корисника „Павлица“ (ви сте ми били пред носом ). Ипак, као што видите, то изгледа крајње архаично и необично. У разговорном стилу је сасвим у реду, ја га често користим, али само с одређеним глаголима који не парају уши. Ево занимљиве расправе у вези с овим од пре неколико година. Морам да цитирам Ђорђа: „Ово изображеније његов створитељ предаде у јавно власништво и рече: Нека се то односи на васцијели свијет...“. Дакле, ја сам за то да се користи мушки род онда када пол није познат. Отварам ову тему јер су данас направљене неке измене на Преводиоцу, па да не правимо непотребну шароликост.

Такође, шта мислите да се дугме „Прикажи претпреглед“ промени у „Прикажи преглед“ или, још боље, „Прегледај“? Све је боље од овог првог. Овај префикс прет- ме асоцира да постоје два прегледа пре чувања, а није тако. – Ранчер (разговор) 00:20, 6. април 2012. (CEST)

У принципу се слажем са првим предлогом. А што се тиче другог, ја сам за варијанту „Прикажи преглед“ - ако уопште мишљење једног лаика има неку вредност :) micki 23:35, 5. април 2012. (CEST)

Прегледај и Прикажи преглед је ок. Аорист никако. Иако нам перфекат бибери рану са половима, пробајмо наћи неко друго решење, јер ако ставимо аорист, има да испадне смешно. Шта кажеш за презент? У неку руку, и ради се о презенту, а родно је неутралан. Јест и мени много смешно што су мени сви женске (Мицки је обрисала страницу, Ласло је закључала...) јер ми је пол у подешавањима намештен на женски, али ипак ми је аорист гори. Презент мислим да би био сасвим ок. Мицки брише страницу, Ласло закључава... Геологичарка откључава... Што да не?--Јагода испеци па реци 23:43, 5. април 2012. (CEST)

Мени није јасно како се Јагоди приказују сви у женском роду. Зар то не зависи од корисника који врши радњу, а не од оног који користи налог? Досад се у скорашњим изменама нисам сусрео са женским облицима (мада нисам ни обраћао пажњу), па не знам да ли су мени сви мушки. Него, Бруни, нема потребе да уводимо презент који, узгред речено, указује на то да радња још траје. Већ постоји образац за пол који још само треба подесити да ради како ваља. – Ранчер (разговор) 00:20, 6. април 2012. (CEST)

Па онда не разумем што си уопште поставио питање аориста. Милсила сам да желиш да решиш тај проблем пола, јер аорист, као и презент у 3. л. ј. исти су за оба пола. А што се тиче тога како се то мени приказују све женскаћи, утврдила сам са Мицкијем да се ради о полу у мојим подешавањима. Ако наместим пол на мушки, сви су мушки, ако наместим на женски, неке (не све) акције се појављују као женскаћи. Ево, npr.:

• (историја слања); 19:21 . . (А,Ч) Djordjes (разговор • доприноси) је послала „Датотека:Proglas kraljevine 1882.jpg“ ‎(Читање прокламације краља српског Милана I фебруара 1882. пред општинском кућом у Нишу )
• (историја блокирања); 15:18 . . (А,Б) Micki (разговор • доприноси) је блокирала „178.223.36.77 (разговор)” с роком истицања од 3 дана (само анонимни корисници, онемогућено отварање налога) ‎(Вандализам)

Takodje, sad vidim ovo:

• (историја креирања корисника); 12:46 . . Catty (разговор • доприноси) је отворио кориснички налог ‎

--Јагода испеци па реци 20:48, 6. април 2012. (CEST)

Поставио сам јер су се појавиле неке измене на Преводиоцу (уместо перфекта за неодређени пол стављен је аорист), па сам овде покренуо тему да се договоримо шта да радимо убудуће. Већ сам рекао да сам ја за перфекат без добропознатог додатка „/-ла“ и сл., иако је можда погрешно. То би требало да се појављује само онима који нису навели пол у подешавањима, а верујем да је број таквих корисника низак.

А што се тиче тога како се то мени приказују све женскаћи, утврдила сам са Мицкијем да се ради о полу у мојим подешавањима.

То смо већ установили. Ипак, то је највероватније грешка у софтверу. Облици треба да буду приказани на основу корисника који врши неку радњу, тј. прави измену, а не оног који „посматра“ (понављам се, али шта ћу кад нико не слуша ). Мицки, Филипе, знате ли зашто се ово дешава? – Ранчер (разговор) 20:40, 6. април 2012. (CEST)

Не знам зашто се то дешава. Слажем се да је бесмислено и вероватно не бисмо ни знали за тај проблем да нам Јагода није скренула пажњу на ову чињеницу. Јагода, да ли је тако било и раније? Можда проблем може да се пријави на багзили. micki 22:43, 6. април 2012. (CEST)

(историја креирања корисника); 12:46 . . Catty (разговор • доприноси) је отворио кориснички налог.

Значи, не приказују јој се сви у женском роду. Онда имам једну претпоставку. Овако изгледа тај образац за пол: {{GENDER:Username|male text|female text|text for unspecified}}. Одавде видимо да се у прву „преграду“ (одмах поред корисничког имена) стављају глаголи мушког рода, у другу глаголи женског рода итд. Можда је софтвер некако „побркао“ ове преграде, па за мушки род користи другу преграду уместо прве и сл.? Да не бих лупао свашта, боље би било да пријавимо овај проблем на Багзилу, као што рече Мицки.
Него, сад ми паде на памет да испод наведем неке примере користећи горњи образац, па ви реците шта видите. Мени све ради како треба (Ранчер је обрисао страницу и Јагода је обрисала страницу). Сад тек не знам шта није у реду.

• Ранчер је обрисао страницу.
• Јагода је обрисала страницу.

– Ранчер (разговор) 23:28, 6. април 2012. (CEST)

Jeste, Micki, isto je bilo i onomad kad smo to rešavali. Onda si mi rekao da isključim svoj pol i ja sam isključila, i onda su se svi vratili u muški. Pa čak i žene. A kako vi to vidite? Npr. bilo bi dobro ispitati kako vide različiti korisnici istu izmenu. Takođe, ja navodim samo muške korisnike, trebalo bi mi da vidim Geologičarku, kao jedinu administratorku, kad nešto pošalje ili kad nekog blokira, plus je bitno da vidimo šta ona ima postavljeno u profilu. Obratite pažnju vi na blokove i slanja slika, pa recite kako vidite. Ja sam za sad uočila ova dva, a možda ima još, ne znam. Da li ima negde spisak svih radnji koje s epojavlju, da idemo redom da precrtavamo kako za koju utvrdimo da li je dobra ili nije?--Јагода испеци па реци 00:02, 7. април 2012. (CEST)

Погледај примере које сам оставио на крају претходне поруке. – Ранчер (разговор) 00:15, 7. април 2012. (CEST)

Videla sam ih, ali ih ne razumem. Odakle ti to brisanje, kad ni ja ni ti ne možemo brisati stranice? --Јагода испеци па реци 00:22, 7. април 2012. (CEST)

A, sad vidim šta si uradio. Vidim kako treba. Ti si brisaO, ja brisaLA. --Јагода испеци па реци 00:25, 7. април 2012. (CEST)

PS:Što se tiče aorista, sve je bolje od njega. --Јагода испеци па реци 00:27, 7. април 2012. (CEST)

Овде ради како треба, а у порукама корисничког окружења не. Сад сам проверио; мени су сви мушки, па и Јагода, а њој су сви женски осим оних који су наместили пол на женски. За ове „неодређене“ не знам. Надам се да смо се разумели. – Ранчер (разговор) 00:45, 7. април 2012. (CEST)

Ево, сад ми рече Јагода да јој пол зависи од радње. На пример, брисање јој (за мушке) остаје у мушком роду, а слање слика и блокирање у женском. Нека неко пријави ово на Багзилу. Већ почињем да се нервирам. Такође, проверио сам и на неком другом викију. Ни тамо не ради како треба. – Ранчер (разговор) 01:25, 7. април 2012. (CEST)

Мислим да сам сконтао у чему је проблем. Ове поруке у дневницима измена не подржавају у потпуности функцију за пол, тј. није им додата променљива за корисничко име, па самим тим функција не може да прибави податке о полу корисника који врши радњу/прави измену, већ узима пол власника налога. Ова грешка је пријављена на Багзили пре отприлике две године, и још није исправљена. Кажу да је то захтеван посао и да им треба више програмера. Овим путем позивам све који су упознати са вики техником да им бар мало помогну.
Него, шта остали мисле о горенаведеним предлозима? Огласила су се само два корисника. – Ранчер (разговор) 05:33, 8. април 2012. (CEST)

Не знам одакле да почнем. Што се тиче аориста:

• "само зато што је тачније" - Само?
• Разговор о шаблону:ЈВ-корисник - колико видим и ту је већина људи била за аорист, и изнели су добре аргументе за своје ставове, а људи који су били против нису изнели никакве аргументе за своје ставове.
• "ако ставимо аорист, има да испадне смешно" - нема. Аорист је баш озбиљан и уопште није смешан.
• "У неку руку, и ради се о презенту" - не ради се о презенту ни у коју руку.
• "Što se tiče aorista, sve je bolje od njega" - није. Уствари, ништа није боље од њега.

Што се тиче претпрегледа, Ранчер је више пута покушавао то да промени на своју руку. Углавном, аргументи за претпреглед су:

• Тако стоји већ годинама, а оно што стоји већ годинама не треба мењати без јаког разлога, а таквог разлога нема.
• Кориснике може збунити реч "преглед" јер она може означавати и поглед који долази пре неког другог (енгл. preview) али и поглед који је шири од неког другог (енгл. overview) (чак бих рекао да је ово друго значење много чешће) тако да је реч "преглед" двосмислена док је "претпреглед" сасвим јасна. Људи ионако не користе ову могућност довољно и не треба да их додатно збуњујемо.
• "Све је боље од овог првог" - није. Уствари, ништа није боље од њега.
• "Овај префикс прет- ме асоцира да постоје два прегледа пре чувања" - то је у реду, и стварно постоје два прегледа - али један пре и један после чувања.

Никола (разговор) 12:03, 8. април 2012. (CEST)

Никола, надам се да ниси озбиљан. Прво, на том разговору ја видим ВЕЛИКУ већину корисника којима аорист изгледа као спрдња (да употебим израз који је неколико њих употребило). Као друго, не видим да је ико тамо дао иоле добар аргумент у корист аориста, стога, дедер, молим те, цитирај га овде, па да видимо на шта си тачно мислио. Треће, аорист се НЕ КОРИСТИ у српском за оно за шта је нама потребан овде, иако се користи у другим одређеним и специфичним ситуацијама. Аорист такође носи лични печат говориника, док перфекат даје потпуно неличан тј. неутралан утисак, а то је управо оно што нама треба овде. Ради се о системским порукама, забога, не о приповедању. Не видим зашто би -о/ла било рогобатно, али ако већина мисли да јесте, немам ништа против ни да се остави у мушком роду. У сваком случају је боље, природније, уобичајеније рећи Никола Смоленски је блокирао корисника Maduixa, него Никола Смоленски блокира корисника Maduixa. С друге стране, ово блокира већина би читала као презент, с дугосилазним на И, уместо као аорист, с краткоузлазним на О, јер заправо нико ни не очекује аорист на једном месту као што је системска порука. --Јагода испеци па реци 12:25, 8. април 2012. (CEST)

А што не ставимо испред сваког имена Корисник, и тако ускладимо мушки род са тим корисник и све је решено. Иначе и мени се не свиђа ово -о/ла --Јован Вуковић (р) 15:11, 8. април 2012. (CEST)

Да, и мени се то решење највише допада. Тако је решено и у порукама које добијаш имејлом. Додаш то "корисник" испред, и решен је проблем рода. --Јагода испеци па реци 15:16, 8. април 2012. (CEST)

Непотребно би заузимало простор. Никола (разговор) 21:18, 8. април 2012. (CEST)

Наравно да сам савршено озбиљан. На том разговору Филип, Ђорђе, Славен, Кале и Џорџ су били против аориста, Бране, Милош, Саша и Јован за аорист, Горан нисам сигуран да ли је био саркастичан, Дарко се јавио тек после годину дана. Дакле, никаква велика већина.

Неки од аргумената у корист аориста који су били изнети су:

• конструкција предао/ла је рогобатна
• аорист је безродан
• изгледа необично, али све је необично док се на то не научимо
• поруке у преводу графичког окружења Гном на српски језик пишу се у аористу

и има их још. Будући да сам ја сад пронашао аргументе за аорист, претпостављам да ћеш ти покушати да пронађеш аргументе против аориста, ако их има.

Са друге стране, ово што ти сада пишеш, потпуно је нетачно. Аорист се у српском користи управо за оно за шта је нама потребно овде. Аорист не носи лични печат говорника, шта год то значило. Наравно да се ради о системским порукама. Видиш зашто би -о/ла било рогобатно. Јесте уобичајеније рећи Никола Смоленски је блокирао корисника Maduixa али је исто тако уобичајеније рећи Maduixa блокира корисника Никола Смоленски него Maduixa је блокирао корисника Никола Смоленски.

Проблем мешања аориста и презента да се решити одговарајућим акцентовањем ако треба а свакако не постоји увек - нпр. у глаголу обриса. Никола (разговор) 21:18, 8. април 2012. (CEST)

Додавање корисника испред само беспотребно заузима простор у скорашњим изменама. То је сасвим у реду у е-порукама јер нема тих проблема. Као што рекох, ја сам против аориста из разлога који је Јагода изложила. Једноставно не приличи корисничком окружењу. Уосталом, мало је оних који нису навели пол у подешавањима, претпостављам. Због тога сам за то да се остави као што је и досад било — перфекат за неодређени пол у мушком роду. Нико неће ни приметити разлику кад се упореди с аористом.

• „Аорист је баш озбиљан и уопште није смешан.“ — Надам се да се шалиш. Имперфекат и аорист су све само не озбиљни. Да не помињем да су у великој мери избачени из употребе.
• „Кориснике може збунити реч "преглед" јер она може означавати и поглед који долази пре неког другог (енгл. preview) али и поглед који је шири од неког другог (енгл. overview)“

То су финесе у значењу и не видим зашто би се корисници збунили. Уосталом, Мајкрософт, Речник Микро књиге и слободни пројекти користе преглед за обе енглеске речи; ама баш нигде се не помиње претпреглед.

Него, ево шта је одговорио један од програмера у вези са функцијом за пол:

I did major log system refactoring less than year ago. To take advantage of new features like gender support, each log type must be converted separately. Only few log types are currently converted and support gender.

Што значи да ће проћи још много воде Дунавом док они не додају те променљиве. – Ранчер (разговор) 18:51, 8. април 2012. (CEST)

Јагода није изложила ни један разлог. Аорист савршено приличи корисничком окружењу. Ако је стварно мало оних који нису навели пол у подешавањима, онда управо можемо користити аорист, јер је једино исправан, а свеједно ће се ретко видети. До сада је такође био аорист, мада га нисмо систематски користили. Ако нико неће ни приметити разлику, то је разлог за аорист, јер је једино исправан, а нико неће ни приметити разлику.

Наравно да се не шалим, аорист је веома озбиљан. И уопште није избачен из употребе.

Управо ће финесе у значењу и збунити кориснике, кад су разлике у значењу велике они се неће збунити. То што други пројекти не праве разлику између две речи је њихова лоша страна и ми не треба да их имитирамо. Никола (разговор) 21:18, 8. април 2012. (CEST)

Никола, како то ја нисам изложила ниједан разлог? Дедер, погледај опет шта сам писала, јер вероватно ниси ни прочитао. Но, ајде, поновићу ти: аорист имплицира приповедање, уношење живости и присности у причу, уношење личног доживљаја и осећаја, свега што нама НЕ ТРЕБА у системским порукама. Зашто не користимо аорист у чланцима? Ако је заиста само "довољно навићи се", што га онда уклањамо из чланака? Зато што имплицира приповедање не даје неутралан и безличан тон који даје перфекат, а у системским порукама нам треба баш то: безличност и неутралност тона. Твоји "аргументи" нису никакви аргументи, него су твоје лично мишљење. Зашто би облик -о/ла био рогобатан? Зашто би додавање речи Корисник заузимало толико велики простор да је немогуће то извести? Шре ће бити да ти ниси дао никакав ваљан разлог, сем свог личног мишљења. А то да неће нико приметити... хех. Стави аорист, па ћеш да видиш реакције. А можемо да направимо и гласање. Сигурна сам да је великој већини овде аорист у системској поруци управо оно што су навели многи на том тамо разговору:СМЕШАН. --Јагода испеци па реци 21:33, 8. април 2012. (CEST)

Аорист није избачен из употребе, али је његова употреба врло специфична. Дедер, испричај ми шта си јуче радио. Баш ме занима да ли ћеш користити перфекат или аорист. Одржи предавање о неком из прошлости. И одржи га молим те, у аористу. Да видимо како ће те слушаоци гледати. Аорист се користи, да, али не нон-стоп и не без критеријума. За то се користи перфекат. А критеријуми за коришћење аориста су врло ограничени. Наравно, ако нећеш да изгледаш као да си искочио из Његошеве или Милошеве палате. --Јагода испеци па реци 21:37, 8. април 2012. (CEST)

Па ниси. То да аорист имплицира приповедање, уношење живости и присности у причу, уношење личног доживљаја и осећаја је твој лични осећај, а мени он то не имплицира. Али чак и да није тако, и да сви делимо тај осећај, то и даље не би био разлог да уместо правилног аориста користимо неправилан перфекат. Са друге стране, горе сам пренео аргумент да је аорист безродан, и то је стварно чињеница а не ничије лично мишљење, и та чињеница и јесте разлог за коришћење аориста.

Аорист у чланцима не користимо зато што нам ни за шта не треба. Да нам треба, користили бисмо га.

Могуће би било додати и реч Корисник, али то продужава поруку (за коју треба тежити да стане у један ред), компликује ствари (јер сад и реч Корисник треба ускладити са полом корисника) и и даље није сасвим исправно.

Аорист већ стоји у неким порукама, можда и годинама, и нико га није примећивао. Гласање не можемо да направимо, јер се о граматици и правопису не гласа. Чак и да је свима аорист смешан, то не мења чињеницу да је једини исправан.

Наравно да нећу користити аорист да опишем оно што сам јуче радио или за предавање о неком из прошлости кад се аорист користи за оно што се деси недуго пре тренутка говора. Свашта. Наравно да се ништа не користи нон-стоп и без критеријума, а то је овде веома јасно: само кад пол корисника није познат, и само кад је то једино граматички исправно. Никола (разговор) 07:50, 9. април 2012. (CEST)

Hehe... Neverovartan si. Ja sve vreme pričam o tome šta kažu knjige starostavne (dakle, NE moj lični osećaj), a ti pričaš upravo o tome: o sopstvenom ličnom osećaju. Prosto je neverovatno da na Vikipediji, od svih, baš TI stavljaš lični osećaj ispred validnih argumenata. Ponavljaš jedno te isto bez ikakvog argumenta, nego samo nekih tvojih tvrdnji, iako su te tvdnje bile pobijene deset puta. I daljue tvrdiš da je aorist pravilan, a ja sam ti dokazala da NIJE u slučaju za koji nama treba prevod. U člancima bi mogli da se koriste, savrešeno, u istorijskim temama, u člancima o filmovima, kad se piše sinopsis, i na još sto i jednom mestu, aorist bi bio savršeno vreme koje bi nam BAŠ leglo, mnogo bolje od perfekta — da ovo nije enciklopedija. E, pa na isti način, SISTEMSKE PORUKE ne mogu biti u aoristu. Razlog sam navela, koji nije zasnoban na mom ličnom osećaju (kako ti zasnivaš svoje argumente), nego na praksi u dosadašnjem korišćenju pisanog jezika. BTW, daj mi neki program koji su prevodili iole pismeni prevodioci a da je koristio aorist? Što se rči Korisnik tiče, nije najidealnije rešenje, ali je svakako bolje od aorista. Zapravo, kao što već rekoh, SVE je bolje od aorista. Dok informatika ne napreduje toliko da može bez problema da razlikuje žene od muškaraca, ovaj problem će postojati u srpskoj informatici. Mnogi su te probleme rešili upravo ovim: dodavanjem reči Korisnik. Zadržavanjem muškog roda. Zašto? Pa zato što prema srpskom, kad se radi o grupi mešanog pola uvek se za grupu koristi muški rod. Ne vidim zaista u čemu je problem s tim. Osim toga, nije žena (kojih ima ionako jako malo ovde) ta koja zaboravlja da markira svoj pol, nego se uglavnom radi o muškarcima. Žena će svakako iskoristiti priliku da pokaže svoj pol, ako takve mogućnosti ima, a ovde ima. Dakle, oni koji ne obeleže pol, uglavnom su muškarci, a pošto bi neobeleženima izlazio muški pol, svejedno je, zar ne?

Što se glasanja tiće, ovde bi baš leglo. Jer, ne radi se ovde o gramatici, nego o tvrdoglavnosti, rekla bih ja. Anketa ne bi bila o ispravnosti, nego o uobičajenosti korišćenja, pošto ti tvrdiš da je aorist kul i da se naveliko koristi svuda i u svakom momentu, pa stoga onda ni u sistemskoj poruci ne bi bio ništa neobičan. A ja ti kažem da to nije tako, da aorist, iako se koristi, koristi se u vrlo specifičnim slučajima i da u sistemskim porukama izgleda neobično i pre svega SMEŠNO. I još jednom, pošto vidim da sistmatski ponavljaš da je aorist ispravan. Niko nije tvrdio da nije ispravan (generalno), ali u sistemskim porukama je apsolutno nepoželjan, i njegova upotreba u sistemskim porukama je apsolutno neodgovarajuća i pogrešna. --Јагода испеци па реци 11:44, 9. април 2012. (CEST)

BTW, tamo gde stoji (godinama) treba ga ukloniti. To što nešto pogrešno stoji godinama na Vikipediji apsolutno ne dokazuje ama baš ništa, osim nemarnosti njenih korisnika ili nevažnosti te poruke (jer ako je nevažna, malo ljudi je vidi, samim tim manje su šanse da se primeti greška), to bi valjda trbalo da znaš. Ih, koliko sam ja gramatičkih, pravopisnih,stilskih i ostalih grešaka našla u prevodima pravila i smernica na kojima radim u poslednje vreme koje tu GODINAMA stoje... Zar je trebalo da ih sve ostavim, jer, pošto godinama stoje, sigurno su tačne? --Јагода испеци па реци 11:48, 9. април 2012. (CEST)

Видиш зашто би -о/ла било рогобатно. Јесте уобичајеније рећи Никола Смоленски је блокирао корисника Maduixa али је исто тако уобичајеније рећи Maduixa блокира корисника Никола Смоленски него Maduixa је блокирао корисника Никола Смоленски.

Pa čekaj, a što onda blokirani ima ispred reč Korisnik? Izvini, onda ni u Nikola Smolenski blokira korisnika Maduixa nemamo baš sve potpuno tačno. Jer, treebalo bi da stoji "korisnicu", zar ne? I ne, nije uobičajeno reći Bilo Ko BLOKIRA, nego JE BLOKIRAO ili JE BLOKIRALA. Kao što rekoh, aorist ne može da se koristi u sistemskim porukama jer mu jednostavno tu nije mesto.--Јагода испеци па реци 12:23, 9. април 2012. (CEST)

Бесмислено је да тврдиш како ја причам о личном осећају на овом месту где свако може да прочита досадашњи разговор и да види да све време једино ја износим аргументе а ти не.

Бесмислен је цео овар разговор с таквим ставом који упорно износиш и ког се држиш ко пијан плота. --Јагода испеци па реци 14:44, 10. април 2012. (CEST)

Ниједна моја тврдња није побијена. Ниси доказала да аорист није правилан. Највише што би могла рећи је да је стилски неправилан (са чим се ја не слажем) али је граматички правилан, а боље да имамо нешто стилски неправилно а граматички правилно него стилски правилно а граматички неправилно. Системске поруке савршено могу бити у аористу, овде причамо о томе да ли треба да буду.

Све твоје тврдње супобијене, види онај ко жели да види и да научи. Онај ко не жели да види, наравно да не види. Перфекат НИЈЕ ни граматички ни правописно неправилан. Како, већ је објашњено. А ако се ти боље осећаш мислећи да јесте, то је искључиво твој проблем, не Википедијин. --Јагода испеци па реци 14:44, 10. април 2012. (CEST)

Да ти нађем програм који су преводили иоле писмени преводиоци а да користи аорист не могу јер ћеш применити no true Scotsman и шта год да нађем рећи ћеш да су ти преводиоци неписмени.

Хех. Након овог разговор, нешто не могу да верујем у твој суд кад говориш о писмености преводилаца. Сори.--Јагода испеци па реци 14:44, 10. април 2012. (CEST)

Док информатика напредује овај проблем неће постојати јер се једноставно решава аористом. Чињеница је да српски језик користи мушки род за мешовите групе, али то овде није битно јер је реч о појединцима а не о групама.

Свеједно. Но, нема сврхе да ОПЕТ објашњавам, јер са зидовима не волим да причам.--Јагода испеци па реци 14:44, 10. април 2012. (CEST)

То што аорист стоји годинама на Википедији доказује да "Стави аорист, па ћеш да видиш реакције" реакција неће бити.

Јеси ли БАШ толико сигуран? --Јагода испеци па реци 14:44, 10. април 2012. (CEST)

Блокирани има испред реч корисник јер не можемо да му мењамо име по падежима. А наравно да би и то требало прилагодити полу ако је могуће. Никола (разговор) 13:55, 10. април 2012. (CEST)

Лингвисти о аористу

Аорист не носи лични печат говорника, шта год то значило.

Evo šta to znači. Duška Klikovac, str. 34.

Аорист у својој основној употреби означава доживљену прошлу радњу, независно од тога кад се она одиграла: управо (пр. 1) или раније у прошлости (пр. 2). Аорист је у говору редак (како бележи Половина 1985: 100) и доживљава се као експресиван, стилски маркиран у односу на перфекат. Та маркираност се може препознати у свим примерима; нпр. у пр. 3 подразумева се да је оно на шта говорник саговорнику скреће пажњу необично, а у пр. 1 и 4 очит је емоционални набој који говорник има у вези с оним о чему говори:

1. Испаде ми из руке (Половина 1985: 101).
2. Деца одоше у град, а ми старији још живимо на селу (Танасић 2005б: 424).
3. Чу / виде ли ти то? (разг.).
4. Ходала сам цео дан, отпадоше ми ноге (разг.).

Граматика Станојчић-Поповић, позната као "жута граматика", стр. 394-395:

Облици аориста уносе у приповедање динамичност, која се заснива на чињеници да и индикативни и релативни аорист означавају, пре свега, доживљене радње. Његовом употребом писац приближава читаоцу радњу – као доживљену, па отуда упечатљивију.

Аорист перфективних глагола употребљава се у књижевном језику, посебно у уметничкој књижевност, много више, док га у језику других функционалних стилова (научном, стручном и сл.) углавном нема.

Надам се да је довољно. Осим, наравно, ако не сматраш да је системска порука уметничка књижевност. --Јагода испеци па реци 13:23, 9. април 2012. (CEST)

Није.

Прво, рекао бих да и ови аутори преносе свој лични осећај а не нешто што могу да докажу.

Друго, и да узмемо да су у праву, ово се једноставно не односи на нас. Аорист у својој основној употреби означава доживљену прошлу радњу, али ми га овде не користимо у основној употреби. Аорист је у говору редак (како бележи Половина 1985: 100) и доживљава се као експресиван, стилски маркиран у односу на перфекат, али ми га не користимо у говору. Облици аориста уносе у приповедање динамичност, али ми не приповедамо. Његовом употребом писац приближава читаоцу радњу, али овде нема писца. Аорист перфективних глагола употребљава се у књижевном језику, посебно у уметничкој књижевност, много више, док га у језику других функционалних стилова (научном, стручном и сл.) углавном нема, али ми не користимо ни један од тих стилова.

И треће, чак и кад би се ишта од овога односило на нас, ништа од тога није разлог за некоришћење аориста. То што је нешто ретко, стилски маркирано, динамично или уметничко није разлог да се не користи. Са друге стране, то што је нешто граматички неправилно, свакако јесте разлог да се не користи. Никола (разговор) 13:55, 10. април 2012. (CEST)

Ja nemam reci, Nikola. Dakle, ti si pametniji od priznatih i uglednih lingvista (mislim, srpska posla, zaista). Svaka cast. Sto se mene tice, ovaj razgovor je zavrsen, jer ja zaista nemam vremena za prosipanje iz supljeg u prazno. Veruj sta hoces, to je tvoje pravo, ali ovde su dati sasvim validni argumenti, i samo onaj ko NECE da vidi, ne vidi ih. Dakle:aorist se ne moze koristiti u sistermskim porukama i perfekat je potpuno ispravan. To sto ti pricas jeste nista drugo do "babi milo, babi se snilo". Prijatan ti dan. --Јагода испеци па реци 14:32, 10. април 2012. (CEST)

Аорист се може користити у системским порукама, а перфекат је неисправан кад се род глагола не слаже са родом корисника. Никола (разговор) 15:39, 11. април 2012. (CEST)

Проблем са међувики везама

Већ помињао проблеме са међувики везама на ср википедији. Износим један примјер покварених међувики веза, гдје бот прави грешку и уноси погрешну везу: [2], која се касније преноси на све језичке пројекте: [3]. Грешка једном кад се направи не може да се исправи осим ако неко не крене ручно да исправља на свим језичким пројектима одједном. Да би осталима било лакше да схвате, ради се о томе да је бот на претпоставци да ако се чланак зове исто, погрешно повезао чланке који немају никакве везе. Затим се та грешка преноси на све друге језичке пројекте, те је потребно да се пусти међувики бот који има заставицу на свим језичким пројектима и уклони погрешно унесене међувики везе. Мене занима да ли може да се направи алатка која би нпр. мени омогућила да сам активирам ту алатку која би имала могућност бота са глобалном заставицом и да помоћу те алатке онда исправим грешке на другим језичким пројектима? --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:48, 7. април 2012. (CEST)

Конкретно, да ли може да се направи алатка која би могла да обавља овај посао који сам урадио ручно: [4], [5], [6], [7] ? --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:55, 7. април 2012. (CEST)

Библиографски детаљи

Ко зна шта је то? Вероватно нико! Тај линк треба да се промени у нешто што је интуитивније, нпр. Библиографски подаци чланка, или Наведите овај чланак као извор, или нешто слично. Не знам ко то ради (вероватно би Ранчер требало тиме да се позабави на Преводиоцу?)... Али требало би променити што пре, јер је врло корисна алатка за оне који користе Википедију као извор, али како сад стоји, тотално је непрепознатљиво о чему се ради. --Јагода испеци па реци 15:04, 8. април 2012. (CEST)

Такође, „Издање за штампу“ је тотално шашаво! То се обично зове "Верзија за штампу". Зна ли неко како се то може поправити? --Јагода испеци па реци 15:14, 8. април 2012. (CEST)

Прво се јавља због ове медијавики поруке (у оригиналу је „Цитирање странице“), а друго може да се прилагоди у овој поруци (у оригиналу је „Издање за штампу“). micki 15:50, 8. април 2012. (CEST)

Micki, ne razumem to oko originala: gde je original Izdanje za štampu? Na engleskom je, koliko vidim, Printable version, što svakako nije Izdanje za štampu. Zapravo, ne radi se ni o kakvom izdanju, samo frendli verziji za štampanje stranice. Što se prvog tiče, kad tamo kliknem, dobijem bibliografske podatke, ne detalje.Uopšte reč "detalji" počela je kod nas da se koristi preterano, tj. da se zloupotrebljava zbog bukvalnih prevoda sa engleskog. Treba da stoji Bibl. podaci, ne detalji. Ja to ne mogu da izmenim, verovatno možeš ti...? --Јагода испеци па реци 15:55, 8. април 2012. (CEST)

Под „оригиналом“ мислим на верзију са Транслејтвикија, као нпр. овде. Могу да променим, ако се нико не буни, али у шта конкретно? Прво у „Библиографски подаци“ или „Цитирање странице“, а друго претпостављам у „Верзија за штампу“? micki 16:04, 8. април 2012. (CEST)

На Преводиоцу је преведено као „Цитирање странице“. – Ранчер (разговор) 17:24, 8. април 2012. (CEST)

Па и то је преведено са енгл. зар не, Мицки? Промени ово друго у Верзија за штампу, а прво ја не бих "цитирање", јер код нас цитирање има другачије значење, то је оно што је у енглеском quote. Навођење странице као извора, или Библиографски подаци, што је краће, било би сасвим ок. Ранчер, не би било лоше да то измениш и на Преводиоцу. Нема шта ко да се буни, ради се о неодговарајућим преводима, јер те ствари се тако не кажу у српском, кад причамо нормално српским језиком. Кажемо, неведем извор, наведем библ. податак, а не цитирам страницу. Цитирам је: Пера рече (цитирам): „Ја нећу да дођем!“. А кад ставимо податак неког извора који смо користилии за писање чланка, то је онда навођење библ. податка. --Јагода испеци па реци 21:54, 8. април 2012. (CEST)

  Урађено micki 22:24, 8. април 2012. (CEST)

Супер! --Јагода испеци па реци 22:36, 8. април 2012. (CEST)

Мени још пише „Библиографски детаљи“ и „Издање за штампу“. – Ранчер (разговор) 17:27, 11. април 2012. (CEST)

Пробај да очистиш кеш: Напомена: После спремања измена, морате очистити кеш свог интернет прегледача да бисте видели промене. Internet Explorer : Ctrl+F5, Mozilla/Chrome/Safari : Ctrl+Shift+R, Opera/Konqueror : F5, Safari : Cmd+Opt+E. micki 21:00, 17. април 2012. (CEST)

Преводити наслове референци - да или не?

Поводом недавног неспоразума са нашом врлом уредницом Јагодом, овдје се јављам да бих добио неке смјернице шта да се ради поводом питања превођења референци. Да ли преводити наслове референци или не? Или само неке да, а друге не ...

Ствар није потпуно једнострана: набацани редови референци на страним језицима су нечитки онима који не говоре стране језике. Зато ова википедија ваљда и постоји, да наш народ може читати на свом језику.

Са друге стране, превођењем референци се губи оригинални назив стране публикације или наслов исте: па онај ко је тражи неће моћи да је нађе.

Има још аргумената за једно и за друго: реците шта мислите. Колико ми је познато не постоји правило о овоме, можда би ваљало то да се изгласа овако или онако, да више не лутамо ко гуске по магли и за овако основне ствари. --Мирослав Ћика (разговор) 21:30, 9. април 2012. (CEST)

Kao što rekoh kod tebe na razgovoru, i na razgovoru članka Linuks, u naučnim radovima reference se ne prevode. Navode se onako kako su napisane, i gotovo. Ne znam zašto bismo prevodili, jer, nekom ko ne govori, npr. engleski, prevod naslova reference ne znači ama baš ništa, jer tekst i dalje ostaje na stranom jeziku. A onaj ko zna jezik, njemu prevod ne treba. Takođe, rekla sam ti da se o ovome ne donose pravila, jer ovo je nešto što je iznad pravila. Tako se radi u naučnim radovima i mi nemamo nikakvu vlast ni autoritet da to menjamo. Uostalom, ako meni ne veruješ, dala sam ti link ka stranici nakojoj možeš naći mnogo naučnih radova iz mnogo oblasti, gde se vidi to što ja tvrdim. Uostalom, imamo ovde još naroda koji piše naučne radove, pa neka se jave i oni. Jedno je sigurno. O ovome se ne glasa. --Јагода испеци па реци 21:42, 9. април 2012. (CEST)

Наслови референци се у општем случају не преводе. Аргумент који је наведен у корист превођења би био валидан, под условом да је читав текст референце преведен, што не мора бити случај. Уколико се служимо научним публикацијама као мерилом, у истима се наслови референци такође не преводе. Уосталом, тражити референцу (уколико није дата веза на исту) према преведеном наслову је знатно теже, него тражити према оригиналном наслову. --Perunova straža (разговор) 21:47, 9. април 2012. (CEST)

Ne da je teže, nego je gotovo nemoguće, ukoliko zaista ne postoji prevod dotičnog teksta. A ako postoji prevod, onda je svakako bolje navesti prevod, a ne orginal.--Јагода испеци па реци 21:51, 9. април 2012. (CEST)

Ја бих референце ипак преводио у неким случајевима. Типа ако је референца неки сајт, типа Званична страница Берлина, мислим да је боље ставити нешто типа Берлински метро на званичној страници Берлина, него оставити оригиналан превод. У сваком случају ако се преводе публикације (књиге, научни радови) мислим да би обавезно требало оставити у загради оригинал. Не постоји неко правило о овоме, најбоље би било да корисници сами процене шта могу, а шта не да преводе. --Јован Вуковић (р) 00:36, 10. април 2012. (CEST)

Што се такве врсте референци тиче, слажем се да би се могао понудити превод. У случају публикација мени је ближа варијанта да превод стоји у загради. --Perunova straža (разговор) 10:07, 10. април 2012. (CEST)

На енглеској Википедији на шаблону Template:Cite book постоји и могућност навођења преведеног наслова уз оригинални наслов, па можемо и ми тако. Никола (разговор) 13:55, 10. април 2012. (CEST)

Kao što je već ovdje rečeno, reference tj. izvori se ne prevode. Čak i u Stanojevićevoj Enciklopediji naroda Jugoslavije iz 30-ih godina prošlog vijeka naslovi stranih publikacija koje su korišćene kao literatura za pisanje pojedinih članaka nisu prevođeni. Dakle, nije to nešto novo čega se neko dosjetio da bi zagorčao život korisnicima srpske Vikipedije. Ako koristiš stranu publikaciju, članak, i sl. za pisanje svog članka onda navodiš originalni naslov. Ako koristiš prevod strane publikacije za pisanje, onda stavljaš ime prevoda. To je i iz praktičnih razloga, pošto referenca u kojoj stoji da je neka tvrdnja ili informacija na stranici toj i toj, ne mora da odgovara prevedenoj verziji. Naravno, ako postoji prevod nečega, onda je uvijek bolje koristiti njega u referenci. Ukoliko ne postoji, onda ne možete izmišljati prevod naslova u zagradama, ili kako već. Pretpostavljam da taj šablon na engl. viki predviđa navođenje prevodenog naslova ukoliko isti postoji, a ne da korisnici sami izmišljaju prevode. --Славен Косановић {разговор} 13:52, 11. април 2012. (CEST)

Та енциклопедија је тискана (штампана) у Загребу, на латиници, и сва екавица, чак и србијанских писаца, је насилно ијекавизирана. Провјери. То је дакле оно, што би неки људи данас звали: хрватски језик. --Мирослав Ћика (разговор) 17:46, 17. април 2012. (CEST)

Da, nešto sasvim drugo je ubacivanje spoljašnjih veza koje mogu biti prevedene pa čak i opisne. --Славен Косановић {разговор} 13:56, 11. април 2012. (CEST)

Никола, имамо ли ми већ направљен шаблон у којем је могуће наводити и оригиналан наслов и превод наслова? Или можемо да користимо енглески шаблон? Засада изгледа да (по досадашњим репликама) побјеђује страна варијанта, тј. муљање наслова цитата на страним језицима, ваљда да би испали паметнији, или шта ја знам. Нема више: „говори српски да те цео свет разуме.“ Или што би мој ђед рекао у шали: „Јесу`л наши ил` Крањци?“ То су биле једине двије категорије народа које је признавао :) --Мирослав Ћика (разговор) 16:01, 11. април 2012. (CEST)

Ne znam iz koje je generacije tvoj đed, mada mogu da pretpostavim da je otprilike iz vremena Kraljevine Jugoslavije, a kako već navedoh na primjeru, i u to vrijeme kad se pisaše enciklopedija ne prevodiše se naslovi strane literature koji je korišćena a koja tada bješe uglavnom na njemačkom. :) Inače, ako se može, uvijek je bolje koristiti naslove ili literaturu koja je već prevedena na srpski. Ako ne, ne mogu se izmišljati prevodi naslova. --Славен Косановић {разговор} 22:34, 11. април 2012. (CEST)

Рођен је 1920, умро 1993, вјечнаја памјат. Елем, пронашао сам обострано прихватљиво рјешење: остављам оригинал и пишем превод у загради. Како то изгледа видјети у чланку Линукс, првих неколико референци. То потпуно задовољава и све Србе и потребу прецизног праћења извора. Чак нешто мислим да би српски требао бити први, а страни језик у заградама. --Мирослав Ћика (разговор) 16:19, 13. април 2012. (CEST)

Аман, Ћико, тако се пишу научни радови од памтивека, није то зато што неко хоће да се прави паметан, него зато да би онај ко чита, могао лако да нађе наведени текст, књигу и сл. Ако ти је толико стало да стоји и српски, он може стајати САМО на другом месту и у загради, јер је то ТВОЈ превод, не ништа званично. Штавише, питање је да ли је то уопште по правилима Википеидје, јер би се то могло подвести под оригинално истраживање. Као што не преводимо имена књига и филмова који нису преведени и дистрибуирани у Србији и на српском, исто тако не можеш преводити библиографксе податке. То се једноставно не ради, ни на Википедији ни ван ње. Сајтови су нештос асвим друго, то што каже Јован, сасвим је друга ствар. Сајт није ни литература ни референца, него извор податка у ширем смислу речи. Ја не знам да ли постоје и конвенције за навођење сајтова, то би требало проверити у приручницима стилова који се већ користе на њики (харвардски, нпр.). --Јагода испеци па реци 12:45, 17. април 2012. (CEST)

Видим одакле долазиш са тим. Међутим, ако је превод оригинално истраживање, можда би требали да обришемо велику већину наших сјајних чланака, који су преведени са ен вики? Како знаш, дословни превод је немогућ, дакле *сваки* превод је обојен оригиналним истраживањем преводиоца ... До тог тренутка, ја ћу наставити са преводом референци како је показано у чланку Линукс (ионако су већ све преведене). По твојој препоруци српски ће бити у загради а оригинални текст први ... Ми морамо направити напор да пишемо на српском гдје год је то могуће. Ово је ср вики послије свега, и треба бити читљива свима који тај језик говоре. --Мирослав Ћика (разговор) 17:40, 17. април 2012. (CEST)

Шаблон:Кутијица Тенисер/ка

Јел може неко да прошири шаблон и да дода да може стави за мешовите парове? --Oliver Nedeljkovic (разговор) 14:58, 10. април 2012. (CEST)

Наравно да може, али увек одустанем од додавања неког параметра у инфокутију ако је она у широкој употреби. То би значило да у сваки чланак, у ком се налази шаблон, мораш да додаш параметар како би се исти приказао. Не знам да ли то раде ботови. --Павлица причај 15:16, 10. април 2012. (CEST)

Luckas-bot против Марка Станојевића

Ја и овај бот водимо борбу, јер он упорно у чланку ЈСД Партизан има ову измену. Нек ми неко притекне у помоћ и среди овог бота. --Марко Станојевић (разговор) 01:11, 12. април 2012. (CEST)

Администратори могу да га блокирају, али боље ти је да се прво обратиш власнику бота овдје: [8]. --Мирослав Ћика (разговор) 16:23, 13. април 2012. (CEST)

Није крив бот, неко је ставио погрешан интервики у чланку на sv wiki, међутим већ је исправљено.--В и к и в и н д 16:33, 13. април 2012. (CEST)

Транслитерација

Изгледа да софтвер за транслитерацију не ради у неким чланцима (примјер 1, примјер 2), док у неким чланцима даје половичне резултате, односно мало на ћирилици, мало на латиници. (примјер).--В и к и в и н д 22:57, 18. април 2012. (CEST)

Шаблон:Потпис

Нека неко поптави шаблон, ако зна. Ако не, да га бришемо...

Шаблон:Потпис

--БелиПисац ^{има реч} 17:51, 19. април 2012. (CEST)

  Урађено micki 18:27, 19. април 2012. (CEST)

Аутобот прави међувики грешке

Примјетио сам у више од десет случајева да Аутобот уноси погрешне међувики везе у чланке [9], што доводи до тога да се те погрешне везе преносе на све остале јазичке пројекте путем других међувики ботова. Аутобот уноси међувики везу ка енглеској википедији у наше чланке под претпоставком да се ради о истом чланку [10], а то често није случај што доводи до тога да имамо погрешне међувики везе које морају да се ручно исправљају на другим пројектима: [11], [12], [13], [14]. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:46, 23. април 2012. (CEST)

Najbolje bi bilo da se obratiš vlasniku bota i objasniš mu kako treba da se radi. --Јагода испеци па реци 10:52, 23. април 2012. (CEST)

То је одрађено пре годину дана, ја тај посао не радим више. Укратко, додао је тачне везе на неколико стотина чланака и сачувао светлосне године да се неглеска википедија повеже са осталима. Е сад, било је и грешака, али ценим да их нема много. -- Bojan  Razgovor  11:03, 23. април 2012. (CEST)

Dugme "poništi"

Stvar je, recimo, u tome da kad vraćač umesto dugmeta "vrati" upotrebi dugme "poništi" izmena koja je poništena prilikom toga ostane neispatrolirana, tj. ne označi se automatski da je patrolirana. Da li je moguće nekako to ispraviti. Ovo naravno važi samo za vraćače. Ja, doduše, i kad je jedna izmena upitanju koristim dugme vrati, ali dešava se da neko ne koristi. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 12:22, 30. април 2012. (CEST)

То се вероватно дешава од недавно. Гледам историју ове странице када си поништила једну измену и тада је аутоматски била означена као патролирана. micki 12:30, 30. април 2012. (CEST)

Evo malo prostudiraj ovu istoriju [15]--ZAZA ^{DA TE PITAM?} 12:36, 30. април 2012. (CEST)

A ovo je najsvežije [16]--ZAZA ^{DA TE PITAM?} 12:58, 30. април 2012. (CEST)

Мислим да се никада поништене измјене нису аутоматски означавале као патролиране, овај горе примјер није добар јер је Заза поништила сопствену измјену, а прије тога је вратила измјену.--В и к и в и н д 13:02, 30. април 2012. (CEST)

Ах, нисам разумео шта је Заза хтела да каже. Да, у праву је Викивинд. micki 13:06, 30. април 2012. (CEST)

Новост је то да више у извјештајима нема оне напомене у загради. Некада је поред сваке аутоматски патролиране измјене стајало „аутоматски“ у загради. Сада је разлика у оном „самостално означио“ и „означио“ (тек сад сам видио).--В и к и в и н д 13:09, 30. април 2012. (CEST)

E sad da li se to nekako da ispraviti, srediti, šta znam, ili tu nema rešenja? Ja sam nekim vraćačima predlagala da i kad je jedna izmena u pitanju da koriste dugme vrati, mada to neki ne koriste.--ZAZA ^{DA TE PITAM?} 13:15, 30. април 2012. (CEST)

Ми ту не можемо ништа :) micki 13:36, 30. април 2012. (CEST)

Dobro ondaK ništa --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 13:50, 30. април 2012. (CEST)

Pismo u imenskom prostoru Vikipedija

Primetila sam da kad se naprave veze na stranice u prostoru Vikipedija na latinici, a stranice imaju ćirilično ime, pokazuju se kao crvene, što nije slučaj s člancima, npr. Na primer, ako stavim Borislav Pekić link je plav i vodi na ćirilični članak bez problema, i to ne preko preusmerenja, jer preusmerenje ne postoji. Međutim, ako napišem npr. Vikipedija:Izmenitis veza je crvena, a članak zaista postoji, ali s ćiriličnim naslovom -- Википедија:Изменитис. Zašto je to tako, i da li mora da bude tako, i ako ne mora, da li može da se udesi da bude kao i u imenskom prostoru (da ne moram da menjam pismo kad želim da napravim vezu ka stranici u imenskom prostoru Vikipedije)?--Јагода испеци па реци 23:24, 1. мај 2012. (CEST)

[[Википедија:Izmenitis]]. Тако да је проблем изгледа у томе што именски протори Википедија и Vikipedija нису исти. Е сад, не разумем се довољно у Медијавики да бих могао да кажем да ли је ово исправљиво. --В. Бургић (реци...) 08:36, 2. мај 2012. (CEST)

Jeste, ali ne možemo mi to da uradimo (koliko znam). Na GLAM sajtu sam dodao ekstenziju koja je omogućavala adminima da menjaju ta preusmerenja. Pretpostavljam da se za ovo moramo obratiti na Bugzilli. micki 09:39, 2. мај 2012. (CEST)

Мени је плава веза без обзира да ли је у питању „Википедија:...“ или „Vikipedija:...“. --ノワック・ウォッチメン 13:16, 2. мај 2012. (CEST)

A sad? micki 13:28, 2. мај 2012. (CEST)

Црвена. --ノワック・ウォッチメン 13:31, 2. мај 2012. (CEST)

Može da se napiše i [[Project:Izmenitis]]. Postavio sam pitanje na Bugzilli, pa ćemo videti... micki 13:43, 2. мај 2012. (CEST)

A zanimljivo je da prečice rade bez obzira kojim pismom pišeš: VP:NTG.--Јагода испеци па реци 17:31, 2. мај 2012. (CEST)

Zato što je to (kod nas) Glavni imenski prostor. micki 19:03, 2. мај 2012. (CEST)

---

Ovo je rešeno. Sada Vikipedija preusmerava na Википедија. Očistite keš i trebalo bi da radi. Pozdrav! micki 21:16, 10. мај 2012. (CEST)

Град у Словачкој СВК

Модернизовао сам шаблон Град у Словачкој СВК, јер мислим да је стари шаблон превазиђен. Ако некоме смета моја акција, нека слободно изнесе свој став о томе, па ћемо видети да ли да враћамо на старо или да остане овако и још се унапреди. Додуше, дођох овде да питам јел неко зна шта да радимо са координатама, јер су ове уношене чисто овако. И још нешто, онај ко има бота, могао би да избрише небитне параметре, јер су ионако већином били празни. --Павлица причај 14:23, 3. мај 2012. (CEST)

Плава боја

Пре пар вечери сам био код друга који има LED монитор и приметио сам да плава позадина наших страница (попут СИ, страница за разговор и сл.) доста отежава читање текста. На мом монитору је та плава боја била далеко блеђа, тако да нисам ни био свестан ове чињенице. Претпостављам да је зато у чланцима позадина била бела. Одлучио сам да покушам то да променим. Схватио сам да смо ми ту боју позадина ископирали на енвики и да су и они то одавно променили. Како вам се сада чини? Оставио сам да на страницама за разговор корисника увучене поруке буду и даље истакнуте. На већини википедија нема чак ни тога. Постојећи стил сам ископирао са фрвики. micki 17:47, 4. мај 2012. (CEST)

Боље је. Бело и црно су одлични контрасти који најмање замарају очи. А и она плава, ко болничка. Овако је лепше.--Јагода испеци па реци 17:52, 4. мај 2012. (CEST)

Скрипте

Ранчер је мењао Скрипте у Скриптови, тако да, ако приметите да вам нека од скрипти не ради, морате на својој monobook.js, vector.js или common.js страници да промените назив конкретне скрипте. На пример:

importScript('Википедија:Корисничке скрипте/Markadmins.js');

треба заменити са

importScript('Википедија:Кориснички скриптови/Markadmins.js');

Преусмерења код скрипти неће решити проблем. micki 10:42, 5. мај 2012. (CEST)

Помоћ око референце

Имам проблем са референцама у чланку Песма леда и ватре са референцама. Наиме како преводим чланак са енглеског језика, све референце из чланка на енглеском језику изгледају овако '''<ref name="ime">ABCD</ref>''' а праве референце се налазе у секцији Референце. Проблем је у томе што на нашој википедији тај ефекат не може да се постигне, па зато молим неког стручног да то реши. За више информација погледајте овде. Ако вам нешто није јасно слободно ми се обратите у разговору. Хвала унапред!--VuXman ^talk 00:47, 13. мај 2012. (CEST)

Pogledaj npr. moj članak Geminidi. Tu imaš dosta referenci, i na knjige i na sajtove, i tako i ti uradi, i sve reference su imenovane. --В. Бургић (реци...) 07:38, 13. мај 2012. (CEST)

Ма знам ја да именујем тако референце, али погледај овде, где су они именовали и како. Пробао сам исто тако, али код нас неће тако.--VuXman ^talk 14:12, 13. мај 2012. (CEST)

Pa dobro, ne funkcionišu nam šabloni na isti način. Uradi onako kako kod nas radi, nemoj da lupaš glavu nepotrebno. --В. Бургић (реци...) 16:23, 13. мај 2012. (CEST)

Trebalo bi da sada radi. micki 16:53, 13. мај 2012. (CEST)

Hvala radi! --VuXman ^talk 23:06, 13. мај 2012. (CEST)