Влашко Поље је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Влашко Поље се налази на око 780 мнв, на око 26 км северозападно од Књажевца након скретања лево на 22,8 км од регионалног пута од Књажеваца ка Бољевцу. Према попису из 2022. године у насељу је било 86 становника.

Влашко Поље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2022.56
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 34″ С; 22° 04′ 12″ И / 43.692833° С; 22.07° И / 43.692833; 22.07
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина793 m
Влашко Поље на карти Србије
Влашко Поље
Влашко Поље
Влашко Поље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознака

Према попису из 2022. било је 56 становника (према попису из 2002 било је 172 становника).

Етимологија уреди

У народу овог засеока постоји предање да је на месту на коме је засељен заселак, погинуо некада неки Влах, па се по њему и место назвало Влашко Поље.

Место је, по једној легенди, настало крајем XVIII века, насељавањем влашког становништва, које је из Злота и Подгорца бежало од Турака. Касније су се након ослобођења од Турака вратили у првобитну постојбину.[1]

Географија уреди

Положај уреди

Село је разуђеног типа, домаћинства су у оквиру већих груписаних имања. Из села се виде врх Тупижнице (1160 мнв) на истоку  и  врхови Слемена (1099 мнв) на југозападу и Мечји врх (1010 мнв) на северозападу.

Околна места су са севера Добро Поље, Бачевица и Ласово, са  југоистока Бучје, са југа Зубетинац и Милушинац, са запада Сесалац и Рујиште.

Влашко Поље се налази на брежуљкастом терену и заклоњено је од ветрова, тло је плодно а микро клима је повољна што је мештанима омогућило успешно гајење винове лозе, вишања и малина, као и бављење сеоским туризмом. Овде је изграђена туристичка локација Фарма Колиба која је занимљива за туристичке посете, одмор и рекреацију.

Хидрографија уреди

Из атара Влашког поља у подножју Мечјег врха извире и тече према истоку притока Белог Тимока Влашкопољска река коју су у Влашком пољу називали Лазин поток, а која се   спаја код Бучја са Бучјанском реком и реком Голема Орница даље. А југоисточно од Влашког поља протиче Голема Бућина која се код Зубетинца спаја са Зубетинском реком а затим након Стогазовца и Дречиновца обе реке се код Валевца спајају у једну реку која се даље зове Валевачка, а раније Каличина река која се улива у Тимок нешто северније од Књажевца.[2] Према северозападу од Влашког поља од Мечјег камена отиче Лукин поток која се затим улива у Трску речицу.

Рударство уреди

У Влашком пољу је постојао рудник каменог угља од 1908. године. Рудокоп се налази у близини насеља а на његовом улазу постоје остаци рударских станова грађених за рударске стручњаке. У самом насељу живе пензионери из рудника у Вини и Боговини, а један број рудара је радио и у руднику Ртањ.[3]

Након првих истраживања 1903. године постојао рудник угља који је од 1908. године радио скромним капацитетима на месту Ивак где је ископан поткоп од око 350м. Производња је често прекидана и настављана и после Првог светског рата. Интензивније рударење је настављено у периоду од 1946. до 1960. године када је произведено око 40.000 т., а за сво време постојања рудника око 50.000 т. је произведено. Рудник је због нерентабилности затворен шездесетих година XX века.

Касније, деведесетих година XX века у време економских санкција према Југославији и Србији РТБ-Бор је због недостатка угља у заједници са Предузећем за путеве из Зајечара организовао вађење и обраду око 10.000 т. угља из лежишта Влашко поље.[4]

Демографија уреди

У насељу Влашко Поље према попису из 2022. године живи 56 становника од којих је 81 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 59,52 година (53,67 код мушкараца и 66,25 код жена). У насељу има 39 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,21.[5]

У насељу према истом попису има 53 стамбених јединица од којих је 40 насељених.[6]

У насељу Влашко Поље је према попису из 2002. године живело 156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 51,6 година (47,5 код мушкараца и 55,4 код жена). У насељу је имало 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је био 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 425
1953. 422
1961. 402
1971. 354
1981. 311
1991. 224 224
2002. 172
2011. 114
2022. 56
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
155 90,11%
Роми
  
14 8,13%
Румуни
  
2 1,16%
непознато
  
1 0,58%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Кластер Стара планина”. 
  2. ^ приредио Челиковић, Борислав (2012). Тимок, Заглавак, Буџак, Сврљиг - насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени Гласник. стр. 603. ISBN 978-86-519-1575-1. 
  3. ^ Ромелић, Живка. Из историјата рудника и рударских насељ у североисточној Србији, Зборник радова. Бор: Музеј рударства и металургије. стр. 160 (Књига 5—6,1987—1990). 
  4. ^ Потенцијали привредног развоја Општине Књажевац. Зајечар: Агенција за развој Општине Књажевац и Мегатренд. 2010. стр. 87. 
  5. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  6. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима. Београд: Републички завод за статистику. август 2023. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди