Вук Обрадовић
Вук Обрадовић (Конџељ, 11. април 1947 — Београд, 13. фебруар 2008) био је један од лидера Демократске опозиције Србије, оснивач и председник Социјалдемократије више од девет година, а пре тога је био генерал-мајор Југословенске народне армије до 1992. године. У време када је унапређен имао је само 44 године, што га чини најмлађим генералом српске националности у СФРЈ. Само млађи од њега када је постао генерал-мајор био је Фрањо Туђман.
Вук Обрадовић | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 11. април 1947. | ||||||||
Место рођења | Конџељ, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||
Датум смрти | 13. фебруар 2008.60 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Београд, Србија | ||||||||
Професија | војно лице | ||||||||
Политичка каријера | |||||||||
Политичка странка | Социјалдемократија (1997—2008) | ||||||||
| |||||||||
Војна каријера | |||||||||
Образовање | Војна академија у Београду | ||||||||
Служба | 1967—1992 | ||||||||
Војска | Југословенска народна армија | ||||||||
Чин | Генерал-мајор | ||||||||
Одликовања |
| ||||||||
У Влади Србије премијера др Зорана Ђинђића обављао је функцију потпредседника задуженог за борбу против корупције и криминала.
Школовање
уредиЗавршио је гимназију у Прокупљу, Војну академију копнене војске, Високу војно-политичку школу и Командно-штабну школу оператике. Био најбољи студент са просеком 10 и најмлађи доктор наука у Југословенској народној армији. Докторирао је на теми проблему национализма (шовинизма) у југословенском друштву 1988. године.[1]
Војна служба
уредиЈош од почетка каријере за њега су везиване разне афере - као млад капетан и заменик команданта касарне у Пожаревцу, је сведочио на суду против редитеља Лазара Стојановића (аутор филма „Пластични Исус“), поводом политичке расправе коју је у касарни водио с њим. Стојановић је због овога осуђен на казну затвора.[2]
Био је портпарол Генералштаба Југословенске народне армије и начелник управе за морално васпитање Савезног секретаријата за народну одбрану. Најмлађи генерал и четири пута је ванредно унапређен.[3]
Активну војну службу напустио је на сопствени захтев 20. маја 1992. године. Повод је био, како је сам рекао, неиспуњено обећање родитељима да ће им се деца, тада војници ЈНА вратити са ратишта у Хрватској и Босни и Херцеговини до 19. маја 1992. године.
Након престанка активне војне службе бавио се предузетништвом.
Политички живот
уредиУчествовао је на неуспелим изборима за председника Републике Србије 21. септембра 1997. где је као представник Социјалдемократије освојио 100.523 гласа, тј. 2,43%. На поновљеним изборима 7. децембра 1997. освојио је 115.850 гласова тј. 3,04%. Учествовао је и на првим неуспелим изборима за председника Републике Србије 29. септембра 2002. где је освојио 26.050 гласова односно 0,72%.
Намештена афера
уредиЧим се кренуло са првим резултатима на пољу борбе против корупције и криминала намештена му је такозвана „секс афера“ са портпаролком Социјалдемократије Љиљаном Несторовић, за коју је суд доказао да је намештена.[4] Захваљујући тој афери је смењен са места потпредседника Владе Републике Србије. Социјалдемократији је одузето девет мандата у Парламенту, тј. странка се поделила на два крила: Обрадовићево и Орлићево, из којег је настала Социјалдемократска партија.
Последње године
уредиНакон краће болести, Вук Обрадовић је преминуо 13. фебруара 2008. године у Београду.
Унапређења у чинове
уредиПотпоручник | Поручник | Kапетан | Kапетан прве класе | Mајор | Потпуковник | Пуковник | Генерал-мајор |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1967. | 1969. | 1971. | 1974. | 1978. | 1982. | 1987. | 1991. |
Одликовања
уредиОдликован је бројним одликовањима СФР Југославије:
Референце
уреди- ^ „socijaldemokratija”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2006. г. Приступљено 25. 05. 2024.
- ^ „Knjiga o deliktu mišljenja”. Hereticus. Архивирано из оригинала 01. 12. 2008. г. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ Антић et al. 2012, стр. 265-266.
- ^ „Ljiljana Nestorović: Lepo je što sam srela mog Mišu”. story.rs. 5. 12. 2011. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2012.
Литература
уреди- Антић, Бошко; Томановић, Радован; Фезер, Бранко; Шкрбић, Петар (2012). Генерали и адмирали Србије 1981-2011. Београд: Клуб генерала и адмирала. ISBN 978-86-915585-0-5.