Википедија

Вук (хералдика)

Вук као хералдички мотив био је широко коришћен у многим облицима током средњег вијека. Иако се вук обично критички посматра као ловац на стоку, те људождер, он се такође сматра племенитом и храбром животињом која се често појављује на грбовима и амблемима бројних племићких породица. Обично симболизује награду за упорност у дугим опсадама или хајдучкој традицији.

Грб мјеста Пасауа у Њемачкој
Уобичајан приказ вука у хералдици

Историја уреди

Српска хералдика уреди

Сиви вук увелико је повезан са балканским и српском митологијом и култовима. Тако да вук уопште, има веома важан дио у српској митологији. У словенској, као и старој српској религији и митологији, вук је кориштен као тотем. У српској епској поезији вук је симбол неустрашивости. Вук Караџић, српски филолог и етнограф објаснио је традиционално, апотропејску употребу имена Вук: жена која је узастопно изгубила неколико беба, свог новорођеног сина назвала би Вук, јер се вјеровало да се вјештице, које су „јеле” бебе, боје напасти вукова.

Вук се такође јавља и код неких племићких породица, од којих је најпознатији примјер породице Балшићи, коју су управљали Зетом. Затим мотив вука је присутан и као мотив неких хајдучких харамбаша, сердара и војвода. Те се касније јављају и на мунициоијалној хералдици, примјер грб града Штрпце на Космету, те као држачи грба у више примјераљ српске хералдике.

Сличну митологију, а самим тим и хералдику имају и други словенски народи.

Британска хералдика уреди

Вукови су се често појављивали у енглеској хералдици, а то налази и на оптужбу и на присталице. Вукова главе, без приказа остатка тијела, посебно су честе у шкотској хералдици.[1]

Рани прикази вукова у хералдици имају тенденцију да буду донекле двосмислени по изгледу и могу се збунити са другим хералдичким створењима као што су рисови и лисице.[1]

Грбови са овим мотивима могу се и данас наћи код породица: Виделоу, де Лоу, Лупус, Волферстон, Волселеи, Ловетт, Лов, Ловел, Луптон и наравно Волве (дословно: Вук).

Њемачка хералдика уреди

Вукови су такође чести и у њемачкој хералдици. Град Пасау у Баварској за грб има мотив црвеног вука који (бијесни) стоји у раскораку на бијелом штиту. У Саксонији, црни вук који бијесни на жутом штиту налази се на грбу породице вон Волферсдорф. Зелени вук који хвата мртвог лабуда у чељустима на жутом штиту приказан је на грбу и амблему грофова вон Бранденштејн-Цепелин.

Шпанска хералдика уреди

Вукови се врло често појављују у шпанској хералдици, гдје су често представљени вукови који носе тијела јагњади у устима или преко леђа. Када су у таквој пози, вукови се називају разбојницима.[1]

Италијанска хералдика уреди

У италијанској хералдици, вук се недвосмислено приписаје причи о Ромулу и Рему и приказују Капитолску вучицу. Миланска значка без датума која се наводно налази у Библиотеци Тривулзијана у Милану приказује јагње које лежи на леђима, а над њим стоји вук.

Француска хералдика уреди

У француској хералдици, краљевски ловац на вукове имао је за службену ознаку двије вучје главе окренуте фронтално.

Туркијска хералдика уреди

Многи туркијски народи имају митологију која каже да њихов народ потиче од вука. Чак и неки народи блиски Туркијцима имају слична предања или митологију. Сепаратистички покрети у Чеченији носио је симболе вука. Исламисти су га касније уклонили, а владајући режим под покровитељством Русије га је потпуно забранио.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Arthur Fox-Davies, A Complete Guide to Heraldry, T.C. and E.C. Jack, London, 1909, 196-197, https://archive.org/details/completeguidetoh00foxduoft.

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вук_(хералдика)&oldid=27535056”