Горња Србица
Горња Србица (алб. Sërbicë e Epërme) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 179 становника.
Горња Србица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Призрен |
| Становништво | |
| — 2011. | 179[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 16′ 47″ С; 20° 43′ 19″ И / 42.279658° С; 20.721931° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 338 m |
.svg)  Горња Србица Горња Србица на карти Србије | |
Историја уреди
У Светоарханђеловској хрисовуљи цара Душана из 1348. помиње се као село Србице са ђевђелијама (воћњацима) и "путем који иде из села Корише у Србице". Јастребов каже: "Између пута и села Горње и Доње Србице на брежуљку је обељена (окречена) црква сабориште хришћана". Српски конзул у Приштини известо је своју владу са су Арбанаси, 11. фебруара 1899. године, пароха србичког Јована Костића претукли кундацимаи оставили на путу мислећи да је мртав. Његови сељани и брат су га пренели у Призрен код лекара где је после четири дана преминуо. На јужном брегу изнад села, на остацима старе цркве, међу осам столетних дубова, Срби мештани, уз помоћ призренских трговаца и занатлија, подигли су 1863. године нову цркву Св. Василија Исцелитеља, како је то стајало до 1999. урезано на ктиторској плочи изнад улаза у храм. Црква је имала иконостас и збирку икона које су у цркву доношене из Призрена и суседних села. Тако се у цркви налазила књига Службеник из 1777, коју је манастиру Св. Тројице Русинице даровао "поп Урош от села Битиње Доње", па је из Русинице даровано овој цркви. Село и цркву Албанци су јуна месеца 1999. године спалили и срушили, а Србе протерали. [2]
Становништво уреди
У селу је 1940. било 14 домаћинстава православних Срба, 4 католичкик Албанаца и 1 муслиманских Рома, свега 19. [3]
Срби
- Филиповић (1 дом.) црквењак, родом из Призрена.
- Михајловићи (2 дом. Аранђеловдан). Старци су дошли давно из Смаћа (по другима из Доње Србице) где их још има једна породица а има их и у Призрену.
- Секулићи (1 дом.) су из Доње Србице. Њихово кумство са Михаиловићима је joш од Косова.
- Вуца (3 дом. Св. Петка) су старином из Шпинадије.
- Андрејини (6 дом., Св. Врачи у лето и у зиму). Сматрају се да су „Гаш“.
- Костићи (2 дом., Св. Варвара). Отац им је био из Корише.
Албанци - католици
- Битичи (2 дом. Никољдан и Спасовдан). Преци су им прошли кроз многа села: из матице кренули због крви, а после се премештали као чифчије. У Србицу су дошли из Јаноша у Ђаковичкој нахији. У Србицу је дошао дед Михаила Пјетра.
- Кушнин (1 дом.) су Мирдити, а овамо су дошли из Вогова у Ђаковичком срезу.
- Тсач (1 дом., Св. Атанасије).
Роми
- Сефовићи (1 дом.) су дошли из Ландовице још за турског времена, пре 1912.
Демографија уреди
Према попису из 2011. године, Горња Србица има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 179 (100,0%) |
| Укупно | 179 |
| Демографија[1][4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 177 | |
| 1953. | 191 | |
| 1961. | 244 | |
| 1971. | 308 | |
| 1981. | 342 | |
| 1991. | 383 | |
| 2011. | 179 | |
Напомене уреди
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце уреди
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
