Даме Груев
Дамјан „Даме“ Груев (Смиљево, 19. јануар 1871 — Русиново, 23. децембар 1906) или Дамјан Грујић[1] био јe револуционар са територије данашње Северне Македоније,[2] један од оснивача Унутрашње македонско-једренске револуционарне организације.
Даме Груев | |
|---|---|
 Даме Груев | |
| Име по рођењу | Дамјан Грујић |
| Датум рођења | 19. децембар 1871. |
| Место рођења | Смиљево Османско царство |
| Датум смрти | 23. децембар 1906. (35 год.) |
| Место смрти | Русиново Османско царство |
| Занимање | Учитељ |
Биографија уреди
Груев потиче из Демир Хисара, из села Смиљева, где је рођен 1871. године. Завршио је шести разред у Солунској бугарској гимназији Св. Кирила и Методија. У јануару 1888. године придружио се групи Петра Поп Арсова и са 19 чланова путовао у Београд на позив српског друштва Свети Сава, где су завршили гимназију. Друштво Свети Сава је финансирало његово школовање на Великој школи. Искључен је из школе 1891. године и напустио Београд и отишао у Софију, где је уписао Високо свеучилиште. Искључен је 1891. године и из бугарске школе. У Софији се са неколико истомишљеника удружио у ложу „Дружба“, чијој је план био промена 23. члана Берлинског конгреса.
Након убиства министра финансија у влади Кнежевине Бугарске, Христа Белчева, 27. марта 1891. године Бугари су ухапсили Дамјана Груева и његове другове. У априлу 1891. године отпутовао је у Македонију, где му у Битољу одбију молбу за место учитеља, али је успео да добије то место у родном Смилеву. Тај посао настави у Прилепу, Солуну (1893). Ту је главни инцијатор за оснивање ТМОРОа 23. октобра 1893. Дамјан Груев постане секретар и рачуновођа те тајне организације, која је касније променила име у ВМРО. Сам Груев је рекао да је организација направљена по узору бугарске револуционарне организације Христа Ботева, Васила Левског и Георгија Бенковског.
Постављен је за учитеља у Штипу за школску годину 1894/1895. године, где упознаје Гоце Делчева и Тошеја Деливанова.
Године 1897. у Солуну је основано „Друштво против Срба“ чији је циљ био да „огњем и мачем искорени Србе из Македоније“. На челу овог друштва је био Дамјан Груев.[3]
Органи власти Османског царства су га 1897. године протерале из Солуна у Битољ где је 6. августа 1900. осуђен на 10 година затвора. Иако је био у затвору руководио је ВМРО. Године 1902. пребачен је у други затвор у Бодрум кале, где упознаје Христа Татарчева, Христа Матова, Пере Тошева, Ивана Хаџи Николова. Амнестиран је већ у пролеће 1903.
На конгресу у Смилеву маја 1903. године изабран је поред Бориса Стефанова и Атанаса Лозанчева за главног руководиоца Илинданског устанка битољског окружја. Дана 9. септембра 1903. послао је писмо у Бугарску, где моли за помоћ. После пропасти Илинденског устанка јавља се раздор међу "македонским дејцима", који се разделише на три фракције. Груев и саборци Делчев, Петар Ацев и Сугарев истичу програм "Македонија - Македонцима! - и ником другом".[4] Група Сарафиста око Бориса Сарафова делује под паролом "Македонија Бугарској!". Јавља се између те три групе велико непријатељство, које доводи до међусобних издаја и убистава. Године 1904. Груев је заробљен од српског војводе Мицка Крстића и био његов "роб" у Поречу, али је на инцијативу Пере Тошева, у српском представништву у Софији, убрзо пуштен.[5] Груев је изабран за председника[тражи се извор] ЦК-а октобра 1905. на Рилском конгресу.
Дамјан Груев је погинуо 23. децембра 1906. у селу Русиново приликом борбе са турском потером. Наводно су га издали Турцима - Сарафисти.[6] По другом извору он је "убит в Малешевско в 1907. г."[7]
У скопском позоришту је 1937. године изведена позоришна представа "Заточници", по тексту Анђелка Крстића Јужносрбијанца. У тој историјској драми о четничкој активности у Јужној Србији, појављују се ликови српских четничких војвода, Мицко Крстић, Јован Бабунски и Глигор Стојановић али и "четнички војвода"(!) Дамјан Груев.[8] Груев је био "творац бугарске четничке акције у Македонији".[9]
Референце уреди
- ^ Građa za istoriju makedonskog naroda iz Arhiva Srbije: knj. 2. 1886-1887. стр. 220 и 579.
- ^ "Зар ми Срби?! Ми, са којима се овде свагда поступало као са Бугарима, ми који смо и од овдашње мале деце називани "Бугарима"?!...Ми се само можемо дивити толикоj дрскости оних, који нас називају "Србима", кад они тиме не чине друго шта, већ нарањују срце, како нама, тако и сваком родољубу Македонцу...Крв није вода каже српска народна пословица...и нека сваки Србин зна, да као што сваки Србин радо би главу дао но да промени своје дично име - Србин, тако исто и сваки Бугарин браниће своју народност до последњег часа од сваког туђег насртаја."
- ^ Фељтон „Српски четници на почетку двадесетог века“; први део „Македонско питање“; новине „Глас Јавности“ од 27. фебруара 2003. (чланак на интернету; приступљено 4. септембра 2012.)
- ^ "Велика Србија", Солун 1916. године
- ^ Станислав Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 192-197
- ^ "Велика Србија", Солун 25. јун 1916. године
- ^ "Македонскиј голос", С.Петерсбург 9. јуна 1913. године
- ^ "Време", Београд 12. октобра 1937. године
- ^ "Велика Србија", Солун 15. април 1916. године
Литература уреди
- Шешум, Урош (2013). „Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902” (PDF). Српске студије (4): 73—103. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 07. 2017.
- Љубомир Милетић: "Спомени на Дамјан Грујев, Борис Сарафов и Иван Гарванов", Софија 1927. године
Спољашње везе уреди
- "Адреса бивших питомаца Друштва Св. Саве, родом из Македоније - Српскоj народноj Скупштини", "Грађа за Историју Македонског Народа", Том V, Книга I, Београд, 1988 г.
