Двор (насеље)
Двор (раније Двор на Уни и Подови) је градић и средиште истоимене општине у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска. У односу на положај и већинско српско становништво, у току последњег рата, општина Двор се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Крајем рата, становништво готово у целини напушта тај простор. Данас се један део, углавном старијег становништва, вратио у своје домове. Градић Двор лежи на реци Уни.
Двор | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Општина | Двор |
Област | Банија |
Становништво | |
— 2011. | 1.406 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 04′ 11″ С; 16° 22′ 39″ И / 45.06984° С; 16.37757° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 130 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 44440 Двор |
Позивни број | +385 44 |
Регистарска ознака | SK |
Историја
уредиНакон повлачења Турака 1718. године започиње утврђивање границе на обали реке Уне и изградња насеља које се налазило на тераси (подови) па је зато добило име Подови. Подови постају саставни дио Војне крајине; након што је 1775. године цар Јосип II посјетио границу и преспавао у Подовима, Подови мијењају име у Двор. За време Краљевине Југославије мјесто добија име Двор на Уни, а после Другог светског рата углавном се назива Двор.
Други свјетски рат
уредиОвај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Усташе се нису задовољавале само тиме што би Српкиње једноставно убијали, већ су их као и њихове очеве, синове, браћу и мужеве пре убиства страшно злостављали. У срезу Двор на Уни „женама су секли ноге до колена и стављали их тако на коње да јашу. Неке, пак, жене децембра месеца 1941. године натерали су да читаву ноћ ходају по студеном потоку Зрињски, све док нису од студени умрле“.[1]
Раду Вуњца, служитеља суда из Двора на Уни, усташе су живог ексерима кроз ноге приковале за патос, а руке му разапели и прикуцали за зид. У том ставу умирао је шест сати у страшним мукама.[2][3][непоуздан извор?]
Распад СФРЈ
уредиДвор се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 7. августа 1995. године хрватска војска заузела је Двор протерујући већинско српско становништво у граду и околини.
Привреда
уредиСтановништво се, највећим делом, бави сточарством, а присутна је и прерађивачка индустрија.
Образовање
уреди- Основна школа Двор
- Дечји вртић „Сунце“
- Библиотека и читаоница Двор
Удружења
уреди- Српско културно друштво „Просвјета“, Двор
- Пчеларско удружење „Кестен“, Двор
- КУД Поуњски плетер
Становништво
уредиНационалност[4] | 2011. | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 790 | 1.993 | 1.452 | 1.329 | 831 | |
Хрвати | 573 | 135 | 138 | 200 | 233 | |
Југословени | — | — | 149 | 417 | 38 | 6 |
остали и непознато | 43 | 74 | 58 | 62 | 18 | |
Укупно | 1.406 | 1.313 | 2.351 | 2.065 | 1.629 | 1.088 |
Демографија[4] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 1.088 | |
1971. | 1.629 | |
1981. | 2.065 | |
1991. | 2.351 | |
2001. | 1.313 | |
2011. | 1.406 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Двор је имало 2.351 становника, следећег националног састава:
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Страњаковић 1991.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 213
- ^ Тодор Љубичић, пензионер из Сиска, Младеновац 13.5.1942. год. (П)
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688-1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
Спољашње везе
уреди- Двор
- Ускочко и соколско гнездо на Уни. "Политика", 6. нов. 1936.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.