Директан систем транслитерације бугарског писма

Директан систем транслитерације бугарске ћирилице (енгл. Streamlined System, буг. Обтекаема система) створио је Љубомир Иванов у Математичког института Бугарске академије наука 1995. године.[1][2][3][4] Овај систем се користи за лична имена и географске називе од 2000[5][6] и 2006,[7][8] а 2009. године постао је основа бугарског Закона о транслитерацији:[9]

Недоследност транслитерације на улицама Софије - кварт Лозенец се транслитерише према научном систему (ц-c), док се име ирског новинара Џејмса Баучера (James Bourchier) апсурдно ре-транслитерише са бугарског по званичном систему у Бугарској као Dzheyms Baucher

Директан систем је усвојен од стране УН у 2012. години[10] и, за службену употребу у Сједињеним Државама и Великој Британији, од BGN и PCGN 2013. године.[11]

А
A
Б
B
В
V
Г
G
Д
D
Е
E
Ж
ZH
З
Z
И
I
Й
Y
К
K
Л
L
М
M
Н
N
О
O
П
P
Р
R
С
S
Т
T
У
U
Ф
F
Х
H
Ц
TS
Ч
CH
Ш
SH
Щ
SHT
Ъ
A
Ь
Y
Ю
YU
Я
YA

Изузетак: Аутентичан латински правопис имена небугарског порекла има првенства (на примјер, James Bourchier, Émile de Laveleye и Wellington, а никако Dzheyms Baucher, Emil dyo Lavele или Uelingtan).[2]

Директан систем је сличан бившем Систему BGN/PCGN од 1952. године за романизацију бугарског језика који је био на снази у САД-у као и у Уједињеном Краљевству до 2013. године. Други систем транслитерише ћирилићна слова Х, Ь и Ъ као KH, (изоставник) и Ŭ, док први систем користи H, Y и A за ту сврху.[12]

Слична оријентација на енглеску транслитерацију дешава се код осталих језика који користе ћирилицу, као што су руски[13] и украјински,[14][15] па, донекле, такође и македонски језик.[16][17] Иванов предлаже да његов приступ транскрипцији се користити и за друге ћириличне писма, посебно руски.[18]

Илустрација

уреди
Примјер (Члан 1. Универзалне декларације о људским правима):
Всички хора се раждат свободни и равни

по достойнство и права. Те са надарени
с разум и съвест и следва да се отнасят
помежду си в дух на братство.

Vsichki hora se razhdat svobodni i ravni

po dostoynstvo i prava. Te sa nadareni
s razum i savest i sledva da se otnasyat
pomezhdu si v duh na bratstvo.

Реверзибилна варијанта

уреди

Систем није реверзибилан, јер су А, Ж, Й, Ц, Ш, Щ, Ю, Я транслитеровани на исти начин као и односно Ъ, ЗХ, Ь, ТС, СХ,ШТ, ЙУ и ЙА. Једну помоћну, реверзибилну варијанту директног система предложили су Љ. Иванов, Д. Скордев и Д. Добрев. Она се користи у одређеним случајевима, када првенство има реконструкција изворне бугарске речи. У том смислу, слова и комбинације слова Ъ, Ь, ЗХ, ЙА, ЙУ, СХ, ТС, ТШ, ТЩ, ШТ, ШЦ транслитеришу се као `A, `Y, Z|H, Y|A, Y|U, S|H, T|S, T|SH, T|SHT, SH|T, SH|TS.[19]

Критика

уреди

Овај систем је одбио дијакритичке знаке, који су се користили у научној системи Уједињених народа и може изазвати неспоразуме, уколико на пример изход (излаз) се транслитерује као izhod, а zh може означавати и звук ж. Такође може реч shodstvo (транслитеровано сходство, сличност) изговорити се са звуком ш уместо сх. Звук ъ, који је посебан у бугарском језику (и мора транслитировати се као ǎ према научном систему) у поређењу са другим словенским језицима, се губи у овом систему, пошто се транслитерује као a. Овај систем није једнозначан као научни систем Уједињених нација и без обзира на његово коришћење у бугарској влади, није наметнут у државама чији језик није енглески.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ M. Gaidarska, The Current State of the Transliteration of Bulgarian Names into English in Popular Practice, Contrastive Linguistics, XXII, 1998, 112, pp. 69-84. ISSN: 0204-8701 (језик: енглески)
  2. ^ а б L.L. Ivanov, Toponymic Guidelines for Antarctica, Antarctic Place-names Commission of Bulgaria, Sofia, 1995. (језик: енглески)
  3. ^ Andreev A., I. Derzhanski eds. Bulgarian Academy of Sciences: Institute of Mathematics and Informatics, founded 1947. Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2011) Sofia: Multiprint Ltd., 2007. 64 pp. (језик: енглески) (језик: бугарски). ISBN 978-954-8986-27-4.
  4. ^ Inventaire des outils de romanisation. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2016) Bibliothèque et Archives Canada. Ottawa 2006. (језик: француски)
  5. ^ Правила издавања Бугарске личне карте и пасоша, Државне новине број 14, 2000. (језик: бугарски)
  6. ^ L.L. Ivanov, On the Romanization of Bulgarian and English, Contrastive Linguistics, XXVIII, 2003, 2, pp. 109-118. ISSN: 0204-8701; Errata, id., XXIX, 2004, 1, pp. 157.(језик: енглески)
  7. ^ United Nations Document E/CONF.98/CRP.71. 17 August 2007. (језик: енглески)
  8. ^ G. Selvelli. Su alcuni aspetti ideologici dei sistemi di traslitterazione degli alfabeti cirillici nei Balcani. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2016) Studi Slavistici XII (2015). pp. 159–180. (језик: италијански)
  9. ^ Државне новине број 19, 13 март 2009. ISSN: 0205-0900 (језик: бугарски)
  10. ^ Bulgarian. Report on the Current Status of United Nations Romanization Systems for Geographical Names. Compiled by the UNGEGN Working Group on Romanization Systems. Version 4.0, February 2013.
  11. ^ Romanization System for Bulgarian: BGN/PCGN 2013 System. National Geospatial-Intelligence Agency, September 2014.
  12. ^ USBGN, Romanization Systems and Roman-Script Spelling Conventions, 1994, pp. 15-16. (језик: енглески)
  13. ^ Приказ МВД РФ от 31.12.2003 N 1047 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011). (језик: руски)
  14. ^ Рішення української комісії з питань правничої термінології (Транслітерація) Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2009). Протокол No. 2 від 19 квітня 1996 р. (језик: украјински)
  15. ^ Постанова N 55 Кабінету Міністрів України „Про впорядкування транслітерації українського алфавіту латиницею" від 27 січня 2010 р. (језик: украјински)
  16. ^ S. Георгиевски. Како да се латинизира кирилицата. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2011) Неделен весник Глобус број 70, 19 август 2008. (језик: македонски)
  17. ^ Omniglot: Macedonian language, alphabet and pronunciation. (језик: енглески)
  18. ^ Ivanov, L. Streamlined Romanization of Russian Cyrillic. Contrastive Linguistics. XLII (2017) No. 2. pp. 66-73. ISSN 0204-8701 (језик: енглески)
  19. ^ L. Ivanov, D. Skordev and D. Dobrev. The New National Standard for the Romanization of Bulgarian. Mathematica Balkanica. New Series Vol. 24, 2010, Fasc. 1-2. pp. 121-130. ISSN 0205-3217 (језик: енглески)