Дијалекти српског језика

Дијалекти српског језика су дијалекти, односно варијететски облици српског језика. Засновани су на штокавском нарјечју и чине дијалекатски континуум. Простиру се на матичном говорном подручју српског језика, а обухватају и српске језичке енклаве изван матичних области, као и српске заједнице у дијаспори. Деле се на три оновне групе, које обухватају староштокавске, средњоштокавске и новоштокавске дијалекте. Сваки дијалекат српског језика се даље дели на говоре, одосно субдијалекте.

Дијалекти штокавског наречја

Основна подела

Дијалекти српског језика се говоре на територији Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. На југоистоку се граниче са дијалектима бугарског и македонског језика, а на западним подручјима се граниче или преплићу са дијалектима хрватског и бошњачког језика. Припадају дијалекатском континууму који је изворно настао на просторима средњовјековних српских држава, а потом се проширио услед миграционих кретања српског становништва.

Дијалекти српског језика се класификују на основу два критеријума: рефлекса јата и прозодије. Прва првом критеријуму деле се на дијалекте екавског, ијекавског и икавског изговора, са могућношћу њихових комбинација (нпр. екавско-ијекавски или екавско-икавски). Други критеријум је заснован на степену развоја акцентуације, те се по том основу деле на: староштокавске, средњоштокавске и новоштокавске дијалекте.

Дијалекти српског језика су:

• зетско-рашки (ијекавски, староштокавски)
• источнохерцеговачко-крајишки (ијекавски, новоштокавски)
• косовско-ресавски (екавски, староштокавски)
• призренско-јужноморавски (екавски, средњоштокавски)
• сврљишко-заплањски (екавски, средњоштокавски)
• тимочко-лужнички (екавски, средњоштокавски)
• шумадијско-војвођански (екавски, новоштокавски)

Дијалекти са мањинским учешћем говорника који припадају српском народу:

• источнобосански (ијекавски, староштокавски)
• источнославонски (икавски, староштокавски)
• млађи икавски (икавски, новоштокавски)

Староштокавски дијалекти српског језика

Главни чланак: Староштокавски дијалекти

Староштокавски дијалекти су се раније простирали на ширем простору од Јадранског мора до Панонске низије, а данас обухватају средишњу зону штокавског нарјечја. Одликују их екавски и ијекавски изговори.

У староштокавске дијалекте се убрајају зетско-рашки и косовско-ресавски дијалекат.

Средњоштокавски дијалекти српског језика

Главни чланак: Средњоштокавски дијалекти

Средњоштокавски дијалекти се протиру на територији Косова, Метохије, југоисточне Србије (укључујући и северни део данашње Републике Македоније), на потезу Дечани-Призрен до околине Сталаћа и Сокобање, обухватајући југоисточну зону штокавског нарјечја, а одликује их екавски изговор.

У средњоштокавске дијалекте се убрајају призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички дијалекат.

Новоштокавски дијалекти српског језика

Главни чланак: Новоштокавски дијалекти

Новоштокавски дијалекти се простиру територији западне и северне Србије, северозападне Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске, обухватајући западну и северну зону штокавског нарјечја. Одликују их екавски, ијекавски и икавски изговори.

У новоштокавске дијалекте се убрајају источнохерцеговачко-крајишки и шумадијско-војвођански дијалекат.

Види још

• Српски језик
• Дијалектологија
• Наречје
• Дијалект
• Субдијалект
• Филологија
• Лингвистика
• Етнолингвистика
• Демолингвистика
• Дијасистем
• Стандардни језик

Литература

• Ивић, Павле (1956). Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје (1. изд.). Нови Сад: Матица српска. 
• Ивић, Павле (1971). Српски народ и његов језик (1. изд.). Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ивић, Павле (1991). О словенским језицима и дијалектима. Ниш: Просвета. 
• Ивић, Павле (1991). Из историје српскохрватског језика. Ниш: Просвета. 
• Ивић, Павле (1991). Из српскохрватске дијалектологије. Ниш: Просвета. 
• Ивић, Павле (1998). Преглед историје српског језика (1. изд.). Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 
• Ивић, Павле (1998). „Српски дијалекти и њихова класификација (I)”. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 41 (2): 113—132. 
• Ивић, Павле (1999). „Српски дијалекти и њихова класификација (II)”. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 42: 303—354. 
• Ивић, Павле (2001). „Српски дијалекти и њихова класификација (III)”. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 44 (1-2): 175—209. 
• Ивић, Павле (2009). Српски дијалекти и њихова класификација. Сремски Карловци & Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 
• Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta. 
• Ћорић, Божо (1991). „Из дијалектолошке терминологије (наречје, дијалекат, говор)”. Књижевност и језик. 38 (1): 73—77.