Дражан Јерковић

Дражан Јерковић (Шибеник, 6. август 1936Загреб, 9. децембар 2008) био је хрватски и југословенски фудбалер, репрезентативац, тренер, селектор и спортски директор.

Дражан Јерковић
Jerkovic drazen.jpg
Дражан Јерковић
Лични подаци
Рођење (1936-08-06)6. август 1936.
Шибеник, Краљевина Југославија
Смрт 9. децембар 2008.(2008-12-09) (72 год.)
Загреб, Хрватска
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1954—1965
1965—1966
Динамо Загреб
Гент
142
3
(96)
(1)
Репрезентативна каријера
1956
1960—1964
Хрватска
Југославија
1
21
(0)
(11)
Тренерска каријера
1971—1972
1973—1974
1974—1975
1975—1976
1976—1982
1978
1990—1992
Динамо Загреб
Клагенфурт
Вилах
Динамо Винковци
Загреб
Југославија
Хрватска

ИграчУреди

Био је класичан нападач, плави 9. Од најмлађих дана био је је члан загребачког Динама, с којим је освојио првенство Југославије 1957/58 и два пута Куп маршала Тита 1959/60 и 1964/65.. У периоду од 1954. до 1965. за Динамо је одиграо 315 утакмица и постигао 300 голова, што је у просеку учинак од чак 95%! У првенству Југославије 1961/62 био је најбољи прволигашки стрелац са 16 погодака.

Пред крај играчке каријере отишао је белгијски клубу Гент. Међутим, на тренингу се повредио па је прекинуо већ потписани уговор и вратио се у Загреб.

РепрезентативацУреди

За репрезентацију Хрватске играо је једно полувреме. Било је то 12. септембра 1956, у Загребу против Индонезије (победа 5:2), када га је у другом полувремену заменио Иван Медле. Одиграо је три утакмице за „ Б“ екипу (1957-1959) и 21 утакмицу за најбољу селекцију Југославије, за коју је постигао 11 голова. Дебитовао је 11. маја 1960. у пријатељском сусрету против репрезентације Енглеска (3:3) у Лондону, а последњу утакмицу одиграо је 27. септембра 1964. против Аустрије (3:2) у Бечу.

Учествовао је на првом финалном турниру Купа европских нација 1960. у Паризу и у сусрету против Француске (5:4) постигао два гола. На пријатељској утакмици 19. новембра 1961. против Аустрије (2:1) у Бечу постигао је оба поготка за Југославију, а на Светском првенству 1962 у Чилеу одиграо је свих шест утакмица и постигао четири гола, па је са још петорицом играча (Чилеанцем Леонелом Санчезом, Бразилцима Гаринчом и Вавом, Мађарем Флоријаном Албертом, те Валеријем Ивановом из Совјетског Савеза) био најефикаснији стрелац мундијала.

Путовао је и на Светско првенство 1958, у Шведској али није играо.

СелекторУреди

ЈугославијаУреди

Био је селектор државне репрезентације на Медитеранским играма 1971. у турском Измиру, када је освојено прво место и златна медаља. Био је у стручном штабу репрезентације за Светском првенству 1982. у Шпанији заједно са Миљаном Миљанићем.

ХрватскаУреди

Од 1. септембра 1990. до 24. јуна 1992. био је први селектор репрезентације Хрватскеј и са њом остварио три победе: против САД у Загребу (2:1), Румуније у Ријеци (2:0) и Словеније у Мурској Соботи (1:0).

ТренерУреди

Након играчке наставио је са тренерском каријером. Био је технички директор и тренер клубова Динмо Загреб, аустријских Клагенфурт и Вилах, Динамо Винковци, и Загреб.

Спортски директорУреди

Спортски директор био је од 1983. до 1989. у Динаму Винковци, а од 1989. до 2000. у Загребу.

Болест и смртУреди

Дуго је боловао од шећерне болести, због које му је 2. децембра, 2008. у КБЦ Ребру у Загребу ампутирана лева нога. Након операције је рекао "Ионако ми лијева не треба, с њом никад нисам забијао". Постоперативни опоравак текао је без проблема, али седмог дана по ампутацији добио је високу температуру која се и поред великог труда лекара није спуштала. Преминуо је, 9. децембра, 2008, нешто после 22.00 сата.

Спољашње везеУреди