Емилија Јакшић

Емилија Јакшић-Никезић (Београд, 29. април 1924Обреновац, 29. новембар 1949), учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница НР Србије.

ЕМИЛИЈА ЈАКШИЋ
Jaksic Emilija.JPG
Емилија Јакшић
Датум рођења29. април 1924.
Место рођењаБеоград
Савезна Република Југославија Краљевина СХС
Датум смрти29. новембар 1949. (25 год.)
Место смртиОбреновац, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
СупругМарко Никезић
Професијадруштвено-политичка радница
Чланица КПЈ одјануара 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођена је 29. априла 1924. године у Београду. У омладински револуционарни покрет укључила се још као ученица гимназије. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) је постала 1940, са шеснаест година, а од августа 1941. године, већ као активни учесник Народноослободилачког покрета (НОП), ушла је у школско руководство СКОЈ-а.

Као омладински руководилац учествовала је у организовању и извођењу акција, диверзија и саботажа. Ухапшена је у зиму 1941. године и приликом спровођења, мада су јој руке биле везане лисицама, успела да побегне. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постала је јануара 1942. године. Одлуком Месног комитета СКОЈ-а за Београд убрзо је послата на рад у Земун, за члана Месног комитета СКОЈ-а. За време рада у земунској организацији била је три пут хапшена, али је својом сналажљивошћу и уз помоћ Партије успела да се извуче. Новембра 1942. године постала је секретар Среског комитета СКОЈ-а и члан Среског комитета КПЈ за Земун.

Октобра 1943. године Покрајински комитет КПЈ за Србију послао ју је на рад у Шумадију, као инструктора Покрајинског комитета СКОЈ-а. Године 1944. постала је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију.

После ослобођења Југославије, обављала је разне дужности у Савезу комунистичке омладине Југославије и Комунистичкој партији Југославије.

Погинула је, у саобраћајној незгоди код Обреновца, 29. новембра 1949. године.

Била је удата за Марка Никезића, тада организационог секретара Окружног комитета КПЈ за Београд, а касније председник Председништва ЦК СК Србије, који је смењен 1972. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

Једна улица у земунском насељу Нова Галеника носи њено име.

ЛитератураУреди

  • Жене Србије у НОБ. „Нолит“, Београд 1975. година.