Епископ горњокарловачки Данило (Љуботина)

епископ СПЦ

Данило Љуботина (Српско Поље, око 16601739) је био српски православни епископ горњокарловачки од 1713. до 1739. године,[1] са архијерејском катедром првобитно у манастиру Гомирју, а потом у Плашком.[2]

Данило Љуботина
Епископ Данило Љуботина
Лични подаци
Датум рођењаоко 1660
Место рођењаСрпско Поље, Хабзбуршка монархија
Датум смрти1739.
Место смртиХабзбуршка монархија
епископ горњокарловачки
Године17131739
ПретходникАтанасије Љубојевић
НаследникПавле Ненадовић
Српски манастир Гомирје код Карловца

Порекло и ране године

уреди

Породица Данила Љуботине старином је потицала из Херцеговине, одакле су се његови преци доселили на хабзбуршка подручја у Карловачкој крајини. Данило је родом из села Брлога.[3] Примио је постриг у тадашњем најзападнијем српском православном манастиру Гомирју и касније је постао игуман овог манастира. Био је један од главних сарадника владике Атанасија Љубојевића, са којим је учествовао у раду знаменитог Крушедолског сабора (1708). На овом сабору је одбрањено црквено и народно јединство православних Срба у хабзбуршким земљама. Пошто је цар Јозеф I признавао епархијску надлежност владике Атанасија само на подручјима Зринопоља, Лике и Крбаве, након владичине смрти (1712) доведен је у питање опстанак јединствене епархије за целокупно подручје Горње Крајине.[4] Љуботина је био извесно време викар митрополита Софронија Подгоричанина.

Епископска служба

уреди

На црквено-народном сабору који је одржан 1713. године у Сремским Карловцима донета је одлука о подели поменутог подручја на две посебне епархије: Горњокарловачку за за предратно подручје Карловачког генералата око манастира Гомирја и Костајничку која је обухватала Зринопоље, Лику и Крбаву. За епископа горњокарловачког изабран је Данило Љуботина, а за епископа костајничког је изабран Дионисије Угарковић. Обојица су већ током исте године добили царску потврду.[5]

Као владика горњокарловачки, Данило Љуботина је првобитно столовао у манастиру Гомирју, а потом је уредио ново средиште епархијске управе у Плашком (1721). Стекао је велике заслуге за уређење епархије и одбрану православља од насртаја римокатоличких бискупа и њихових гркокатоличких штићеника. Додатну дужност владика Данило је добио 1737. године, након смрти костајничког владике Стефана Љубибратића, када му је поверена и привремена управа у упражњеној Костајничкој епархији.[6] Дужности горњокарловачког епископа и костајничког администратора обављао је све до смрти, 29. јануара 1739. године. Тиме је започело петогодишње развобље великих превирања на подручју ових епархија, које су се нашле на мети државних власти и разних противника православне вере. Упорном борбом српског народа и јерархије, Горњокарловачка епархија је одбрањена, а нередовно стање је окончано доласком Павла Ненадовића за новог епископа (1744).[7]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Радека 1975, стр. 143-147.
  2. ^ Вуковић 1996, стр. 157-158.
  3. ^ Радослав Лопашић: "Карловац", Загреб 1879.
  4. ^ Грбић 1891, стр. 273-276.
  5. ^ Грбић 1891, стр. 276-287.
  6. ^ Радека 1975, стр. 157.
  7. ^ Грбић 1891, стр. 287-303.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


епископ горњокарловачки
17131739