Звездан (Зајечар)

Звездан
Звездан;
	Црква Светог пророка Илије
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2011.	1675
Географске карактеристике
Координате	43° 53′ 30″ С; 22° 13′ 18″ И / 43.891666° С; 22.221666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	147 m
	Звездан Звездан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19227
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Звездан је приградско насеље града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1675 становника (према попису из 1991. било је 1595 становника).

Географија уреди

Насеље се налази 6 km западно од центра града Зајечара на обали Црне реке, или Црног Тимока, у западном делу зајечарске котлине, са ослонцем на јужни обод брда Ђуле. Већи део насеља лежи на левој обали Црног Тимока, док је на десној страни мањи део. Кроз насеље, дуж десне обале, пролази магистрални пут Зајечар-Параћин-Београд, и регионални пут Зајечар-Метовница. Атар насеља је површине око 3.500 хектара

Историја уреди

Звездан је настао насељавањем са Косова у време сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године. Према причама најстаријих мештана, преци Звезданаца живели су некада у селу Равној Сеници, у близини Липљана. Са Косова је по предању дошло 9 породица са старешинама који су се звали: Јанча, Миљко, Бана, Бека, Рајко, Пасојка, Инђа, Јоја и Сандул. За Сандула се причало да је био познати воденичар у Равној Сјеници.

По једној верзији, већа групација Косовљана, која је ишла долином Јужне Мораве и преко Честобродице, скренула је на исток, и поделила се на неколико мањих група које су пошле даље долином Црне реке. Тако је једна у сумрак стигла на место где је и заноћила, и станиште назвала Сумраковац. Друга група је дуго путовала и једне ноћи се зауставила у равници, у доњем току Црне реке. Те ноћи небо је било тако прекривено звездама „да је једна другу истеривала“. Уморни путници су се дуго дивили звезданој ноћи, идућег јутра нису кренули даље, а своје насеље назвали Звездан. По другој верзији, име је настало по кули светиљи која се налазила „више села ка селу Гамзиграду“. Ову кулу су саградили Латини да би помогли путницима који су ноћу туда пролазили. Кулу су називали „Звезда“ и временом је дошло до имена Звездан. Стари Звезданци кажу да име места потиче од Звезде како се звало село близу Равне Сјенице, одакле су се наводно Звезданци доселили.

Овде се налази црква Светог пророка Илије и Зањевачка црква.

Демографија уреди

У насељу Звездан живи 1407 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (42,2 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 538 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.583
1953.	1.630
1961.	1.804
1971.	1.799
1981.	1.837
1991.	1.595	1.569
2002.	1.675	1.711

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.640	97,91%
Југословени	13	0,77%
Црногорци	2	0,11%
Власи	2	0,11%
Македонци	1	0,05%
Бошњаци	1	0,05%
непознато	3	0,17%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	2
80+	20	43
75—79	39	41
70—74	31	58
65—69	47	63
60—64	56	60
55—59	60	41
50—54	68	66
45—49	77	73
40—44	69	57
35—39	52	51
30—34	51	51
25—29	53	43
20—24	54	40
15—19	61	42
10—14	41	32
5—9	35	42
0—4	27	28
Просек :	42,2	45,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	380	393	446	453	509	484	538

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	79	148	116	97	48	31	14	5	0	0	3,11

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	739	201	468	50	20
Женски	731	99	451	154	27
УКУПНО	1.470	300	919	204	47

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	367	28	0	10	149
Женски	193	28	0	1	53
УКУПНО	560	56	0	11	202
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	27	41	6	39
Женски	3	2	37	7	10
УКУПНО	9	29	78	13	49
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	7	20	6	15
Женски	4	2	8	7	27
УКУПНО	6	9	28	13	42
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	3
Женски	2	0	0	2
УКУПНО	10	0	0	5

Референце уреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]