Зоран Тодоровић (политичар)

Зоран Тодоровић (Шабац, 26. фебруар 1959Београд, 24. октобар 1997) био је српски политичар и привредник. Познат је по надимку Кундак, како су га називали политички противници.

зоран тодоровић
Лични подаци
Датум рођења(1959-02-26)26. фебруар 1959.
Место рођењаШабац, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти24. октобар 1997.(1997-10-24) (38 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СР Југославија
Професијаполитиколог
Деловање
Члан СКЈ од1976.
председник ГК ССРН Београда
Период19891990.
ПретходникДраган Томић
Наследникфункција укинута
Генерални секретар ЈУЛ
Период19951997.
НаследникРатко Крсмановић

Биографија уреди

Рођен је у Шапцу 26. фебруара 1959. у радничкој породици. У родном месту је завршио основну школу и гимназију „Вера Благојевић”. Политички се активирао још током гимназијских дана и 1976. постао члан Савеза комуниста Југославије.[1]

Током студија на Факултету политичких наука у Београду упознао се и зближио са професором Радошем Смиљковићем, а био је и студент продекан. Потом је постао секретар Председништва Универзитетскиг комитета Савеза комуниста на Универзитету у Београду, где се спријатељио са професорком Миром Марковић, супругом Слободана Милошевића. Био је један од њених најближих пријатеља, што је знатно утицало на његову даљу каријеру.[2] Априла 1986. изабран је за члана Градског комитета Савеза комуниста Београда и једног од извршних секретара Председништва Градског комитета.[3] Након двогодишњег мандата, 8. јуна 1988. постао је секретар Председништва Градске конференције Социјалистичког савеза радног народа Београда,[4] а 10. октобра 1989. изабран је за председника Председништва ССРН Београда.[5] На овој функцији остао је до 31. октобра 1990. када су конституисањем Градског одбора Социјалистичке партије Србије за Београд, престали да постоје Градска конференција ССРН и Градски комитет СК Београда.[1]

У годинама пред увођење вишепартијског система, стекао је велику популарност развијањем плурализма у градској организацији Социјалистичког савеза, а јануара 1990. организовао је прославу православног Божића, коју је преносила Телевизија Београд. У овом периоду добио је надимак „Кунадак”. Јула 1989. излагање Станка Матијашевића, председника Градског одбора СУБНОР Београда, који се противио додели Седмојулске награде Матији Бећковићу, назвао је „кундачење”. Како се касније и сам прилично оштро односио према политичким противницима, од њих је добио овај надимак.[2]

Године 1990. прешао је у привреду и постао заменик генералног директора Сложеног предузећа нафтне и хемијске индустрије Југославије. Потом је био заменик генералног директора Нафтне индустрије Србије (НИС), а од јула 1997. генералми директор нафтног предузећа „Беопетрол”. Након оснивања Југословенске левице (ЈУЛ) 1994. постао је њен члан, а од 1995. фо смрти је био њен генерални секретар.[1]

Убијен је у атентату 24. октобра 1997. у Београду, када га је непознати убица у упуцао испред зграде „Беопетрола” на Новом Београду.[1] Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.[6][7]

Референце уреди

Литература уреди