Иво Поповић Ђани (Џеронимо, 14. октобар 1915Београд, 23. децембар 1986), лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, професор Медицинског факултета у Београду и члан Црногорске академије наука и уметности.

ИВО ПОПОВИЋ ЂАНИ
Датум рођења(1915-10-14)14. октобар 1915.
Место рођењаЏеронимо,  Аризона
 Сједињене Америчке Државе
Датум смрти23. децембар 1986.(1986-12-23) (71 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијалекар
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 14. октобра 1915. године у месту Џеронимо, у америчкој држави Аризона. У Америци је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у Краљевину Југославију, где је наставио школовање. У Пећи је завршио гимназију. Потом је од 1935. године студирао на Медицинском факултету у Загребу, а дипломирао је на Медициснком факултету у Београду.

Био је учесник Народноослободилачког рата од 1941. године. Радио је у партизанској болници у ослобођеној Фочи, у првој половини 1942. године, а касније је био у Санитету Прве пролетерске дивизије. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача болнице „Драгиша Мишовић” и начелник Хирушког одељења.

Године 1969. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију 1972. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.[1]

Био је велики љубитељ спорта, посебно кошарке. Децембра 1948. године је био један од оснивача Кошаркашког савеза Југославије и његов први председник од 1948. до 1949. године.

Умро је 23. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и др. Такође је добитник Октобарске награде града Београда за развој кардиоваскуларне хирургије и награде АВНОЈ-а, коју је добио 1969. године.

Једна улица у београдском насељу Дедиње, у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, носи његово име.

РеференцеУреди

  1. ^ „Удружење онколошких хирурга Србије”. Архивирано из оригинала на датум 30. 09. 2017. Приступљено 29. 09. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Ко је ко у Југославији. Београд: „Хронометар”. 1970.