Историја српске књижевности за децу (књига)
Историја српске књижевности за децу је књига Тихомира Петровића, историчара књижевности, објављена 2008. године у издању Змајевих дечјих игара из Новог Сада.[1]
| Историја српске књижевности за децу | |
|---|---|
.jpg) Корице књиге Историја српске књижевности за децу, 2008. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Тихомир Петровић |
| Земља | Србија |
| Језик | Српски |
| Издавање | |
| Издавач | Змајеве дечје игре |
| Датум | 2008. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-81501-33-7 |
О аутору
уредиТихомир Петровић (Бошњаце код Лесковаца, 12. новембар 1949). Основну школу похађао je у родном месту, гимназију у Лесковцу, Вишу педагошку школу у Нишу, Филолошки факултет Универзитета у Београду. Магистрирао је на Филолошком факултету, на смеру Наука о књижевности, Докторску тезу под називом Књижевна критика о српској књижевности за децу одбранио je 1990. године. Аутор је следећих књига: Огледи и критике из књижевности и језика (1993), Реторика (2006), Историја српске књижевности за децу (2001), Увод у књижевност (2009), Истеорија књижевности за децу (2008), Тамно огледало – огледи о читуљи (2008), Говори и критике (2009), Увод у књижевност (2009), Увод у књижевност за децу (2011), Срећа се радом стиче – пословице о раду (2012), Рад, изнад свега (2013), Иво Андрић о сиротињи (2015), Човек и дело (2016).[2]
О књизи
уредиСрпска књижевност за децу имала је свој дуги ток, и развој, и своје врхунце и падове. Књига Историја српске књижевности за децу представља сабрано систематско и свестрано изучавање књижевности за децу. То је књига која обухвата целину српске дечје књижевности, од самих почетака до данашњих дана.[2]
Књига Тихомира Петровића Историја српске књижевности је прва у свом жанру настала у Србији. Својим одликама она је незаобилазна литература за даље проучавање српске дечје књижевности.[2]
Аутор је обухватио двовековну историју српске књижевности за децу спретно применивши више метода чији је циљ свестраност приказивања свих релавантних појава и писаца који чине ову историју. Подједнако је примењивао социолошки, књижевноисторијски и књижевнокритички метод када је описивао друштвено-економске околности у којима се рађала и егзистирала српска дечја књижевност. Даље је критички процењивао естетске домете дела и писаца који су писали за децу. Исто тако је регистровао све публикације, часописе и листове, који су се бавили објављивањем текстова из дечје књижевности, не заборављајући ни овде да критички процењује књижевну и културно-историјску вредност тих публикација.[2]
Грађу о историји српске књижевности за децу Петровић презентовао кроз целине које су повезане у јединствен тематски и мисаоно методолошки концепт.[3] У излагању је пошао од народне књижевности, у првом реду од бајки и басана, преко Доситејевих текстова посвећених деци, и још много других стваралаца на дечјој књижевности из доба романтизма. Посебан део је посветио првом великом писцу за децу, Јовану Јовановићу Змају.[2][3]
Следе поглавља у књизи у којима су представљени аутори и књижевност за децу међуратног периода и периода друге половине двадесетог века, новијег периода, као и период поезије новог времена и сензибилитета: Десанка Максимовић, Гвидо Тартаља, Бранислав Нушић, Александар Вучо, Бранко Ћопић, Мира Алечковић, Воја Царић, Драган Лукић, Момчило Тешић, Мирослав Антић, Љубивоје Ршумовић, Милован Данојлић, Душан Радовић, Данило Киш, Милован Витезовић, Перо Зубац, Мирослав Настасијевић, Лаза Лазић, Гроздана Олујић, Душко Трифуновић, Ранко Рисојевић, Момо Капор, као и многи други.[3]
Садржај
уредиКњига садржи следеће целине и поглавља:[3]
- Усмена књижевност
- Успаванке, разбрајалице и друге лирске песме
- Песме о јунацима и бијевима
- Бајке, басне и друге приче
- Поглед на историјске прилике
- Наговештаји
- Доба просветитељства
- Фаза превођења и адаптирања
- Потрега за оригиналном дечјом речи
- Доситејеве претече
- Доситеј Обрадовић
- 19. век: значајан корак напред
- Писци-учитељи
- Мотиви и теме
- Застој у развоју поезије
- Пре Змаја
- Лука Милованов Георгијевић
- Доситејеве поруке
- Бранко Радичевић
- Настављачи
- Јован Јовановић Змај
- Змајевим трагом
- Књижевност и прилози у периподици
- Невен
- После Змаја
- Критичка мисао
- Прекинуто дело за децу
- Међуратна књижевност
- Периодика
- Мотиви и идеје
- Писци и дела
- Преводи и прераде
- Стилски израз
- Ка новим песничким стремљењима
- Десанка Максимовић
- Гвидо Тартаља
- Бранислав Црнчевић и Андра Франићевић
- Сапутници
- Бранислав Нушић
- Модернистички заокрет
- Александар Вучо
- Уходаним стазама
- Проучаваоци и тумачи
- Кљижевност друге половине 20. века
- Ратна и родољубива књижевност
- Књижевност маште и игре
- Сламање схема
- Тематска и жанровска разуђеност
- Иво Андрић
- Бранко Ћопић
- Мира Алечковић
- Воја Царић
- Змначајни настављачи
- Миленко Ратковић
- Сапутници
- Драган Лукић
- Бранко В. Радичевић
- Песници сељаци
- Момчило Тешић
- Нови аутори
- Чедо Вуковић
- Арсен Диклић
- Драган Кулиџан
- Остали писци
- Душан Костић
- Душан Радовић
- Мирослав Антић
- Квалитативан помак
- Стеван Раичковић
- Григор Витез
- Следбеници
- Мирко Петровић
- Нови дух и израз
- Тематска оријентација
- Поетика
- Бранислав Л. Лазаревић и други песници
- Милован Данојлић
- Александар Поповић
- Мирјана Стефановић
- Бранислав Црнчевић
- Добрица Ерић
- Љубиша Ђокић и Драган Божић
- Поезија новог времена и сензибилитета
- Љубивоје Ршумовић
- Песници и приповедачи
- Киш и Витезовић
- Зубац, Настасијевић, Славковић и Бабић
- Лазић и тимотијевић
- Песници
- Рајко Петров Ного и Владимир Стојшин
- Гроздана Олујић
- Трифуновић и Станишић
- Критика
- Проучаваоци
- Сликовница и стрип
- Писци из ђачких клупа
- Савремени тренутак
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Историја српске књижевности за децу”. plus.cobiss.net. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ а б в г д „ПРОФ. ДР ТИХОМИР ПЕТРОВИЋ И ЊЕГОВО ДЕЛО” (PDF). novinardkocic.files.wordpress.com. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ а б в г Петровић, Тихомир (2008). Историја српске књижевности за децу. Нови Сад: Змајеве дечје игре. стр. 7—14, 592—595. ISBN 978-86-81501-33-7.
