Отворите главни мени

Цвјетача или Карфиол (Brassica oleracea var. botrytis) је један од култивара (узгојених сорти) дивљег купуса. Назив потиче од италијанске речи cavoli fiori.[1] Пореклом је из Мале Азије и Медитерана. Ово је једногодишња биљка која се репродукује семеном. Типично се само глава једе – јестива бела маса се понекад назива „сирина” (услед сличног изгледа са сиром).[2]

Цвјетача или Карфиол
Blumenkohl-1.jpg
Cauliflower.JPG
Карфиол
Припитомљен
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
B. oleracea
Варијетет:
Brassica oleracea var. botrytis

Карфиол, сиров
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија104 kJ (25 kcal)
5 g
Шећери1,9 g
Прехрамбена влакна2 g
0,3 g
1,9 g
Витамини
Тиамин 1)
(4%)
0,05 mg
Рибофлавин 2)
(5%)
0,06 mg
Ниацин 3)
(3%)
0,507 mg
Витамин Б5
(13%)
0,667 mg
Витамин Б6
(14%)
0,184 mg
Фолат 9)
(14%)
57 μg
Витамин Ц
(58%)
48,2 mg
Витамин Е
(1%)
0,08 mg
Витамин К
(15%)
15,5 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
22 mg
Гвожђе
(3%)
0,42 mg
Магнезијум
(4%)
15 mg
Манган
(7%)
0,155 mg
Фосфор
(6%)
44 mg
Калијум
(6%)
299 mg
Натријум
(2%)
30 mg
Цинк
(3%)
0,27 mg
Остали конституенти
Вода92 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

ЗначајУреди

Карфиол је једногодишња купусњача, припада групи најквалитетнијег поврћа код кога се за исхрану користи неразвијена збијена цваст (глава, „ружа”)најчешће беле боје.Карфиол карактерише задебљало и скраћено стабло и сочна (најчешће бела) дршка цвасти, ради које се узгаја. Наведени сочни делови биљке користе се у исхрани људи. „Ружа” може се јести свежа, кувана или укисељена (у туршији). Јестиви делови могу садржати много сирових протеина са значајним садржајем есенцијалних аминокиселина, витамина C, а посебно витамина B2, гвожђа и фосфора. Енергетска вредност карфиола је (98кЈ).

Морфолошке особинеУреди

  • Корен карфиола је вретенаст и разгранат, слабије развијен него код купуса.
 
Љубичасти карфиол
  • Стабло је висине 20-80 cm.
  • Лист је крупан, елипсастог облика глатке површине са слабије или јаче назубљеним ивицама. Листови розете су седећи, тамнозелене или сивозелене боје са израженом нерватуром.
  • Ружа настаје када карфиол има 9-12 листова и као резултат интезивног раста вршног пупољка. Ружа је бела, светложуте, зелене или црвене боје, слабије, јаче или потпуно прекривена листовима розете. Деловањем директонг Сунчевог зрачења мења боју,при чиме се губи квалитет. Из доњих и горних делова руже обарзује се цветна стабла.
 
Жути карфиол

Сорте карфиола су:

  • ерфуртски тип
  • италијанки тип
  • ерфуртски рани тип
  • снежна груда тип
  • дански екснопм тип
  • трогирски касни тип

Услови успевањаУреди

Карфиол је осетљив на високе темпертуре. Оптимална температура за раст је 18 °C, док на 25 °C долази до заустављања раста и цветања. Најбоље успева на влажност земљиста од 80% ПБК и 85% релативне влажности ваздуха. Најбоље успева на средње тешким плодним земљиштима неутралним до слабо кисле реакције земљиста.

Технологија производњеУреди

 
Поље карфиола

Карфиол се гаји на првом месту у продореду уз ђубрење оранским ђубривом. Добре преткултуре су легуминозе, салата, спанаћ, кромпир, а не треба га гајити после биљака из исте фамилије. Најчешће се гаји из расада. За садњу карфиола на 1ha потребно је 300-400 семена. Ране и средњеране сорте саде се на растојању редова 50-70cm, у реду 45-60cm, а касне на веће растојање 60-70cm. У пролеће сади се током априла, а крајем јуна и почетком јула за јесењу бербу. Карфиол захтева довољно влаге у земљишту и зато се редовно залива(2-6 пута зависно од времена и услова гајења) Редовно заливање обезбеђује неопходну потребу „руже” за релатвину влажност ваздуха. Бере се у технолошкој зрелости, а може се започети када „ружа” има пречник 10-15cm. Бере се при сувом времену одсецањем „руже” са или без некоилико листова розете.

  • Производња семена у континенталним условима је тешка због дуге вегетације и осетљивости на високе температуре у фази цветања. Производња се у континенталним условима започиње зимском светвом и пикирањем у засићено простору са грејањем, и раном садњом у пролеће и то развијеног расада у фази 10-12 листа. Садња се обавља на растојању од 50-70цм и у реду 40-50cm. У медитеранском подручју сетва је крајем септембра, а садња у октобру. Сазревање семена је крајем јула са оставреним приносом од 200-400kg/hа.

Ботаничка класификација карфиола[3]Уреди

Класификација се врши на основу хабитуса биљке, својства листова и цвасти:

  • Ерфутска – дуги листови, беле цвасти, слабо заштидене, сколоне

разрастању (нпр. сорта Супримаx);

  • Алфа – велики број листова и слабо заштидена цваст (новије сорте

добро заштидене);

  • Мецхелсе – Белгијске сорте, срдење бујне за производњу у

заштиденом простору;

  • Лецерф – Француског порекла, бујног пораста и

неуједначених цвасти;

  • Јесењи оријаши – изразито бујне биљке, добро заштидена цваст,

приносне, пореклом са медитерана;

  • Талијански оријаши – зимске сорте бујног раста и доро

заштидених цвасти;

  • Wалцхерсе – отпорна на ниске температуре ( у фази розете и

до -10 °C).

РеференцеУреди

  1. ^ „Cabbage, Broccoli, Cauliflower, and Other Brassica Crops”. Center for Agriculture, Food and the Environment, College of Natural Sciences, University of Massachusetts at Amherst, USA. 14. 01. 2013. Приступљено 26. 02. 2017. 
  2. ^ Fritz, Vincent A. J. Rosen; Carl; Michelle A. Grabowski; William D. Hutchison; Roger L. Becker; Cindy Tong; Jerry A. Wright & Terry T. Nennich (2017). „Growing broccoli, cabbage and cauliflower in Minnesota”. University of Minnesota Extension, Garden - Growing Vegetables. Архивирано из оригинала на датум 27. 02. 2017. Приступљено 26. 02. 2017. 
  3. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 01. 01. 2017. Приступљено 31. 12. 2016. 

ЛитератураУреди

  • Бранка Лазић: Повртарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003.

Спољашње везеУреди