Кенигсберг

(преусмерено са Кенигзберг)

Кенигсберг (њем. Königsberg) био је историјски пруски град, данашњи руски Калињинград. Кенигсберг су основали Тевтонски витезови 1255. на мјесту древног пруског насеља Твангсте (Twangste) током Сјеверних крсташких похода, а назив је добио у част чешког краља Отокара II.[1] Балтички лучки град, сукцесивно је постао пријестоница тевтонске монашке државе, Војводства Пруског (1525—1701) и Источне Пруске. Кенигсберг је остао крунски град Краљевине Пруске, иако је пријестоница премјештена у Берлин 1701. године.

Кенигсберг
Königsberg
Königsberg Castle.jpg
Кенигсбергски замак прије Првог свјетског рата, уништен послије бомбардовања у Другом свјетском рату.
Кенигсберг на мапи Балтичког мора
Кенигсберг
Кенигсберг је био лучки град на југоисточном углу Балтичког мора.
Координате54° 43′ 00″ N 20° 31′ 00″ E / 54.71667° СГШ; 20.51667° ИГД / 54.71667; 20.51667Координате: 54° 43′ 00″ N 20° 31′ 00″ E / 54.71667° СГШ; 20.51667° ИГД / 54.71667; 20.51667
Историја
Основан1255.
Напуштен1945.
Повезано саСамбијци, Нијемци, Пољаци, Јевреји, Руси, Литванци
Подаци
ВласништвоМонашка држава Тевтонских витезова, Пруска и Њемачка

Између 13. и 20. вијека, становници су претежно говорили њемачки језик, али је град као мултикултуралан имао дубок утицај на литванску и пољску културу.[2] Град је био издавачко средиште лутеранске књижевности, укључујући први пољски превод Новог завјета, који је штампан у граду 1551. године, прву књигу на литванском и први лутерански катекизам, оба штампана у граду 1547. године. Универзитетски град, дом Универзитета Албертина (основан 1544.), Кенигсберг се развио у важно њемачко интелектуално и културно средиште, резиденцију Симона Даха, Имануела Канта, Кете Колвиц, Е. Т. А. Хофмана, Давида Хилберта, Агнесе Мигел, Хане Арент, Михаела Вика и осталих.

Кенигсберг је био најисточнији велики град Њемачке до Другог свјетског рата. Град је тешко оштећен савезничким бомбардовањем 1944. и током битке за Кенигсберг 1945, када га је заузео Совјетски Савез. Потсдамским споразумом из 1945. град је стављен под привремену совјетску управу, а припојен је 9. априла 1945. године. Литванском становништву града је дозвољено да остане, али је њемачко становништво депортовано, а град је поново насељен углавном Русима из Совјетског Савеза. Преименован је у Калињинград 1946. године у част совјетског вође Михаила Калињина. Сада је главни град руске Калињинградске области, ексклаве која се на сјеверу граничи са Литванијом, а на југу са Пољском. У Уговору о коначном поравњању из 1990. године, Њемачка се одрекла свих права на град.

НазивУреди

Први помен данашњег мјеста у љетописима, указује на село рибара и ловаца. Када су Тевтонци започели своје Балтичке крсташке походе, изградили су дрвено утврђење, а касније и камено, које су назвали Conigsberg, а које је касније постало Königsberg. Дословно значење је „Краљева планина”, у част чешког краља Отокара II,[1] који је предводио једна од тевтонских похода. На литванском се град зове Karaliaučius (са истим значење као и њемачки назив).[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Bradbury 2004, стр. 75.
  2. ^ Zieniukowa 2007.
  3. ^ „Караляучус - Краловиц - Кёнигсберг - Калининград | DW | 29.04.2005”. DW.COM (на језику: руски). 29. 4. 2005. Приступљено 10. 7. 2022. 

ЛитератураУреди