Кисељак (Зворник)
Кисељак (Витинички Кисељак) је насељено мјесто и мјесна заједница у граду Зворник, Република Српска, БиХ.
| Кисељак | |
|---|---|
 Витинички Кисељак (код Зворника) — панорама | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Зворник |
| Становништво | |
| — 2013. |  376 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°32′03″ СГШ; 19°03′07″ ИГД / 44.5342° СГШ; 19.0519° ИГДКоординате: 44°32′03″ СГШ; 19°03′07″ ИГД / 44.5342° СГШ; 19.0519° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Кисељак Кисељак на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75413 |
| Позивни број | 056 |
ГеографијаУреди
Насеље лежи на обронцима планине Мајевице на надморској висини од 240 метара. Окружено је шумовитим брежуљцима са сјеверне, западне и јужне стране, док се на источној страни „отвара“ према равничарском терену који се протеже све до ријеке Дрине.
Удаљен је 15 километара од Лознице, 24 од Зворника и 45 од Бијељине.[1] Са магистралним путем Зворник — Бијељина спојен је кривудавим асфалтним путем дужине 6 километара.
У горњем дијелу насеља, на ушћу малих ријека Шкриље и Косарлије, чија се изворишта налазе на огранку планине Мајевице, настаје Јасеничка ријека која се улива са лијеве стране у ријеку Дрину, у близини Бање Ковиљаче и сјеверног подножја планине Гучево. На географским и геодетским картама као и у великом броју докумената ове ријеке су означене као: поток Шкриље, поток Косарлије и Јасенички поток.
На западној страни насеља се налази међуентитетска линија према Федерацији Босне и Херцеговине (насеље Ковачевићи у Општини Сапна), док се са источне стране граничи са мјесном заједницом Јасеница.
Витинички Кисељак се налази у најужем граничном појасу Републике Српске према Републици Србији. Ширина овог појаса је око 6,5 километара.
НазивУреди
Кисељак је добио назив по 9 природних извора киселе (минералне) воде.[1] Вјерује се да је ова вода добра за лијечење болести бубрега, очију и срца.[1][2]
КултураУреди
У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом великомученику Георгију.[3] У народу је познат као Ђурђица.[3] Цркву је 1. августа 2004. освештао епископ зворничко-тузлански. Василије Качавенда.[3]
ОбразовањеУреди
У насељу се налази Основна школа „Вук Стефановић Караџић“, подручно одјељење Кисељак.[1]
ДруштвоУреди
Раније је постојао дом за назбринуту дјецу, који је средином 2011. претворен у Дом за стара лица „Кисељак“.[1] Насеље има и Амбуланту Кисељак, која је испостава Здравственог центра из Зворника.
ТуризамУреди
Кисељак је у прошлости био бањско љечилиште.[1] Насеље је током љетње сезоне посјећивало око 6.000 до 7.000 гостију, углавном из Мачве и Семберије.[1] Становништво се током сезона бавило издавањем смјештаја за посјетиоце.[1]
ПривредаУреди
Деведесетих година 20. вијека је започета изградња фабрике за флаширање природне минералне воде, али је због недостатка сдестава зграда остала недовршена.[1]
СтановништвоУреди
Према процјенама из 2011, насеље се састоји од 120 домаћинстава са између 450 до 500 становника.[1]
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 532 | 589 | 533 | 505 |
| Југословени | 10 | 1 | 4 | |
| Муслимани | 16 | 6 | ||
| Роми | 3 | |||
| Албанци | 1 | |||
| Хрвати | 1 | |||
| остали и непознато | 22 | 1 | ||
| Укупно | 580 | 600 | 535 | 509 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 509 | |
| 1971. | 535 | |
| 1981. | 600 | |
| 1991. | 580 | |
ПрезименаУреди
Око 80% становништва слави Ђурђевдан, а један дио породица слави и Јовањдан, Никољдан, Аврамијевдан, Аранђеловдан, Лазаревдан, Васиљевдан и Мратињдан .[1]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 „Кисељак”. Радио-телевизија Републике Српске. 4. 12. 2011. Приступљено 4. 12. 2011.[мртва веза]
- ^ Бања Кисељак: Извори лече болести („Вечерње новости“, 30. август 2013)
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Храм Светог великомученика Георгија”. Витинички Кисељак. 2010. Архивирано из оригинала на датум 28. 01. 2011. Приступљено 4. 12. 2011.
- ↑ 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
