Константин Хранисављевић

Константин Коста Хранисављевић (рођен Живковић; Ириг, 1807Београд, 7. март 1880) је био српски војник, начелник Главне војне управе, државни саветник.

Константин Хранисављевић
Датум рођења1807
Место рођењаИриг
 Аустријско царство
Датум смрти7. март 1880
Место смртиБеоград
 Кнежевина Србија

БиографијаУреди

Коста Хранисављевић је рођен 1807. у месту Иригу у Срему, а старина му је у Крушевцу, откуда су му родитељи пребегли у Срем. Костино је презиме Живковић, а Хранисављевић се прозвао по свом добротвору Храниславу[а], који га је примио, школовао, и упутио у руску војну службу.

Хранисављевић свршивши у Русији кадетску школу, прешао је у војску где је служећи у кавалерији 6 година дошао до чина подручничкога.

Служећу у руској војсци, Хранисављевић је 1829. са Дибићем прешао Балкане на Шипци. За тај рат добио је златну медаљу; а за утишање буне у Пољској 1831. златни крст за војничке заслуге.

1832. Хранисављевић дође у Србију и 15. децембра постане командир кавалериском ескадрону, који је био гарда Кнезу Милошу.

После неког времена, Коста се врати у Русију и остане онамо неколико година.

1839. дошао је опет у Србију, и ступио у војску где је 11. маја постао мајор.

У почетку се потписивао Хранислав, а доцније је то презиме продужио у Хранисављевић.

Исте 1839. јуна 18, постављен је за помотњика начелнику војног штаба.

1845. јуна 19, Хранисављевић је постао наченик редовне војске и на том месту остао више од 11 година.

1857. октобра 13, постављен је за члана земаљског савета.

Пред крај 1860. када је живео као „саветник у оставци,” понуди га Кнез Михаило да прими војно министарство које се онда звало Главна војна управа. Хранисављевић изговарајући се старошћу и слабим здрављем, отклони од себе ту кнежеву понуду. Кнез га зовне к себи и навали на њ да се прими.

Хранисављевић, не могући одговорити, замоли Кнеза за ово троје:

  • 1-o Без мога знања, Господару, нико да се не меша у војску, а ја не ћу радити ништа без вашега одобрења;
  • 2-o На дворске ручкове да не долазим, и
  • 3-o Ни једном консулу никад да не чиним похода!

Кнез се осмехне, али му прими сва три услова. и тако је 31. децембра 1860. Хранисављевић постављен за начелника Главне војне управе − што је било равноме војноме министарству. 1861. септембра 22, уважена му је оставка на то звање.

Хранисављевић је умро у Београду у својој кући 7. марта 1880, и сахрањен је са свим војним почастима. Кнез Милан са свима министрима, и митрополит с многим свештенством, испратили су га до гроба.[1]

РеференцеУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Ђорђе (у свету Гаврило) Хранислав био је од 1804−1811 професор у Карловачкој гимназиији, а до 1813−1827 у богословији. Преминуо је пак као бачки владика 1843.