Кољски рејон
Кољски рејон (рус. Кольский район) општинска је административно-територијална јединица другог нивоа на северу и западу Мурманске области, на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.
| Кољски рејон Кольский район | ||
|---|---|---|
| ||
.svg) | ||
 | ||
| Држава |  Русија | |
| Федерални округ | Северозападни | |
| Административни субјект | Мурманска област | |
| Админ. центар | Кола | |
| Координате | 68° 53′ 00″ N 33° 03′ 00″ E / 68.88333° С; 33.05000° И | |
| Статус | општински рејон | |
| Оснивање | 1. август 1927. | |
| Површина | 28.320 km2 | |
| Становништво | 2016. | |
| — број ст. | 41.608 | |
| — густина ст. | 1,47 ст./km2 | |
| Временска зона | UTC+3 | |
| Регистарске таблице | 51 | |
| Званични веб-сајт | ||
.png)
Административни центар рејона је град Кола.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона живело је 41.608 становника, или у просеку око 1,8 ст/км², а по броју становника 7. је најнасељеније подручје у области.
ГеографијаУреди
Кољски рејон смештен је у северном и западном делу Мурманске области. Обухвата територију површине 28.320 км² и по том параметру налази се на 2. месту међу административним јединицама у области (површином је већи само Ловозерски рејон). Граничи се са територијом Ловозерског рејона на североистоку, односно Печеншког рејона на северозападу. На југу су Оленегорски и Мончегорски округ, те Ковдорски рејон, на западна граница је део међународне границе са Финском, док се на северу граничи са градским окрузима Мурманска, Североморска, Заозјорска, Александровска и Видјајева. На северу територија Кољског рејона излази на обале Баренцовог мора, односно на део његове Мурманске обале. У границама рејона налази се и острво Киљдин, највеће острво у целој Мурманској области.
Надморска висина рејона опада идући од југа ка северу према баренцовој обали. У јужном делу рејонске територије налазе се брдско-планинска подручја Саљније тундри (максималне висине до 997 метара) и Туадаш тундра (907 метара). Централним делом рејона доминира долина реке Туломе чијим преграђивањем су формирана два велика вештачка језера − Горњотуломско, површине 745 км², и Доњотуломско површине 38 км². У Горњотуломско језеро се уливају реке Лота (дужине 235 км) и Нота (120 км). Река Тулома се улива у дугачки и уски Кољски залив, а у исти залив улива се и друга по важности река у рејону, Кола. Важније реке које теку ка Баренцовом мору на овом подручју су још и Вороња, Ура, Титовка, Западна Лица, Териберка и друге.
Подручје се налази у прелазној зони између северне тајге и тундре.
ИсторијаУреди
Кољско-Лопарски рејон званично је успостављен 1. августа 1927. године као трећестепена општинска јединица тада у саставу Мурманске губерније Лењинградске области. У фебруару 1935. рејон добија садашњи назив.
Демографија и административна поделаУреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 44.670 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 41.608 становника, или у просеку око 1,8 ст/км².[2] По броју становника Кољски рејон се налази на 7. месту у области.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 73.555 | 51.125[3] | 44.670[1] | 41.608* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
У границама округа налазе се 34 насељена места међусобно подељена у 11 трећестепених општина (6 урбаних и 5 руралних). Једино насељено место са званичним статусом града је град Кола који је уједно и административни центар рејона, а у ком живи око четвртина од укупне рејонске популације. У полуурбана насеља убрајају се варошице Мурмаши (највеће насеље у рејону), Верхњетуломски, Киљдинстрој, Молочни и Тумани.
Према статистичким подацима са пописа 2010. основу популације у округу чинили су етнички Руси са око 90%, а најбројније мањинске заједнице су били Украјинци (4,1%) и Белоруси (1,7%).
Привреда и саобраћајУреди
Подручје Кољског рејона одликује се великим природним богатствима, међу којима се по значају издвајају значајна лежишта руда бакра, никла и титанијума. Захваљујући великом хидроенергетском потенцијалу реке Туломе, преграђивањем њеног корита формирана су два вештачка језера чије воде покрећу турбине Горњотуломске и Доњотуломске хидроелектране које производе укупно 325,2 MW електричне енергије. На северу рејона налази се Кислогубска плимска електрана капацитета 1,7 МW чије турбине покреће снага плиме и осеке. Кислогубска електрана је једини хидроенергетски објекат тог типа у Русији и 6. у свету по капацитету.
Источним делом рејона пролази аутопут и железница који Мурманск повезују са Санкт Петербургом.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2019. Приступљено 13. 11. 2016.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
