Кољски рејон

Административна јединица Мурманске области Русије

Кољски рејон (рус. Кольский район) општинска је административно-територијална јединица другог нивоа на северу и западу Мурманске области, на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.

Кољски рејон
Кольский район
Грб
Грб
Положај
Kolsky District, Murmansk Oblast, Russia - panoramio.jpg
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектМурманска област
Админ. центарКола
Координате68°53′00″N 33°03′00″E / 68.88333° СГШ; 33.05000° ИГД / 68.88333; 33.05000
Статусопштински рејон
Оснивање1. август 1927.
Површина28.320 km2
Становништво2016.
 — број ст.41.608
 — густина ст.1,47 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице51
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је град Кола.

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона живело је 41.608 становника, или у просеку око 1,8 ст/км², а по броју становника 7. је најнасељеније подручје у области.

ГеографијаУреди

Кољски рејон смештен је у северном и западном делу Мурманске области. Обухвата територију површине 28.320 км² и по том параметру налази се на 2. месту међу административним јединицама у области (површином је већи само Ловозерски рејон). Граничи се са територијом Ловозерског рејона на североистоку, односно Печеншког рејона на северозападу. На југу су Оленегорски и Мончегорски округ, те Ковдорски рејон, на западна граница је део међународне границе са Финском, док се на северу граничи са градским окрузима Мурманска, Североморска, Заозјорска, Александровска и Видјајева. На северу територија Кољског рејона излази на обале Баренцовог мора, односно на део његове Мурманске обале. У границама рејона налази се и острво Киљдин, највеће острво у целој Мурманској области.

Надморска висина рејона опада идући од југа ка северу према баренцовој обали. У јужном делу рејонске територије налазе се брдско-планинска подручја Саљније тундри (максималне висине до 997 метара) и Туадаш тундра (907 метара). Централним делом рејона доминира долина реке Туломе чијим преграђивањем су формирана два велика вештачка језера − Горњотуломско, површине 745 км², и Доњотуломско површине 38 км². У Горњотуломско језеро се уливају реке Лота (дужине 235 км) и Нота (120 км). Река Тулома се улива у дугачки и уски Кољски залив, а у исти залив улива се и друга по важности река у рејону, Кола. Важније реке које теку ка Баренцовом мору на овом подручју су још и Вороња, Ура, Титовка, Западна Лица, Териберка и друге.

Подручје се налази у прелазној зони између северне тајге и тундре.

ИсторијаУреди

Кољско-Лопарски рејон званично је успостављен 1. августа 1927. године као трећестепена општинска јединица тада у саставу Мурманске губерније Лењинградске области. У фебруару 1935. рејон добија садашњи назив.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 44.670 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 41.608 становника, или у просеку око 1,8 ст/км².[2] По броју становника Кољски рејон се налази на 7. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
--- --- --- 73.555 51.125[3] 44.670[1] 41.608*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

У границама округа налазе се 34 насељена места међусобно подељена у 11 трећестепених општина (6 урбаних и 5 руралних). Једино насељено место са званичним статусом града је град Кола који је уједно и административни центар рејона, а у ком живи око четвртина од укупне рејонске популације. У полуурбана насеља убрајају се варошице Мурмаши (највеће насеље у рејону), Верхњетуломски, Киљдинстрој, Молочни и Тумани.

Према статистичким подацима са пописа 2010. основу популације у округу чинили су етнички Руси са око 90 %, а најбројније мањинске заједнице су били Украјинци (4,1 %) и Белоруси (1,7 %).

Привреда и саобраћајУреди

Подручје Кољског рејона одликује се великим природним богатствима, међу којима се по значају издвајају значајна лежишта руда бакра, никла и титанијума. Захваљујући великом хидроенергетском потенцијалу реке Туломе, преграђивањем њеног корита формирана су два вештачка језера чије воде покрећу турбине Горњотуломске и Доњотуломске хидроелектране које производе укупно 325,2 MW електричне енергије. На северу рејона налази се Кислогубска плимска електрана капацитета 1,7 МW чије турбине покреће снага плиме и осеке. Кислогубска електрана је једини хидроенергетски објекат тог типа у Русији и 6. у свету по капацитету.

Источним делом рејона пролази аутопут и железница који Мурманск повезују са Санкт Петербургом.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди