Кристина Раденковић
Кристина Раденковић (Нови Сад, 5. децембар 1980) српска је глумица и ТВ водитељка.
Кристина Раденковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 5. децембар 1980. |
Место рођења | Нови Сад, СР Србија, СФР Југославија |
Образовање | |
Универзитет | Универзитет у Новом Саду |
Занимање |
|
Породица | |
Супружник | Никола Радојевић |
Деца | 2 |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиКристина Раденковић је рођена у Новом Саду где је одрасла и живела све до окончања студија. Током детињства, на наговор родитеља кратко је тренирала тенис, а бавила се и џез балетом до своје 16. године. Након тога је уписала гимназију, а затим постала члан француске драмске секције, где је кренула на радионицу глуме код Милана Плетела Пленџе. Похађање ове секције значајно је утицало на њену одлуку да се и касније бави глумом.[1] На наговор своје мајке уписала је туризмологију на Природно-математичком факултету у родном граду, док се након завршене прве године предомислила и прешла на Академију уметности у истом месту.[2] Дипломирала је на класи Бора Драшковића с просечном оценом 9,2.[3] Од 2006. до 2009. била је стална чланица Народног позоришта у Сомбору.[4][5][6] Ту је најпре као гостујућа глумица добила улогу у представи Важно је звати се Ернест,[7] док је од следеће сезоне заиграла и у комаду Последња смрт Френкија Сузице.[8]
Пошто се нашла међу четири изабрана кандидата на конкурсу Европско лице, била је један од извештача са Песме Евровизије 2008. године. Касније је водила још неколико емисија на Радио-телевизији Србије, укључујући и избор за Дечју песму Евровизије. На месту водитељке ТВ Слагалице је од 2012. године и Јутарњег програма РТС-а од 2012. до 2016. године,[9] а од марта 2020. води квиз Стигни ме ако знаш, а од краја октобра води емисију Луда ноћ.[10]Водила је и Јутарњи програм РТС-а и 2022. године када је мењала своју колегиницу Бојану Марковић, а од маја 2023. води емисију Један добар дан.
Прву запажену телевизијску улогу остварила је у серији Оно као љубав, у којој је глумила Сашку.[5] Такође, у серији Приђи ближе глумила је професорку Миљану Цветић.[11] Неколико година касније, прихватила је мању улогу у пројекту Немањићи — рађање краљевине.[12] После вишегодишње позоришне паузе, са својом продукцијом је направила представу Управниковање која је премијерно изведена 2015.[13] Потписала је и драматизацију представе од Од А до Да, у режији Исидоре Гонцић, са Маријаном Мићић и Бојан Перић у главним улогама.[14] Заједно са колегиницом Маријом Вељковић, односно Ђорђем Давидом и Николом Ивачковим, заиграла је у представи Sex bomb Радета Вукотића 2018. године.[15][16]
У вези је са правником Николом Радојевићем, с којим има ћерку Тару, рођену марта 2016. године и сина Рогана, рођеног новембра 2019. године.[17][18]
Улоге
уредиПозоришне представе
уредиНаслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Буђење пролећа | Госпођа Бергма, Илза Шпилер, Професор Костолом | Јелена Антонијевић | Српско народно позориште | 26. мај 2002.[19] |
У кулисама душе | Певачица | Борис Лијешевић | Позориште Промена | 2003.[20][3] |
Физичари | Матилда фон Цанд | Милош Пушић | 2003.[21][4] | |
Картотека | Мајка, буто плесачица | Боро Драшковић | позоришта, фестивали | 2003.[22] |
Повест о Соњечки | монодрама | 2003.[23][24] | ||
Дон Жуан | Елвира | Боро Драшковић | Град театар | 13. јул 2004.[25] |
Текелија | Друга девојка | Душан Петровић | Српско народно позориште | 2. октобар 2004.[26][27] |
Поручник са Инишмора | Мејред | Жанко Томић | 30. октобар 2004.[28][29] | |
Суба у нама | Пријатељица, дете, жена | Александра Кетиг | Позориште младих | 2. новембар 2004.[30][3] |
Претерано наследство | Нина | Филип Марковиновић | Српско народно позориште | 18. мај 2005.[31][32] |
Важно је звати се Ернест | Гвендолин Ферфакс | Оља Ђорђевић | Народно позориште Сомбор | 22. септембар 2006.[33][34] |
Последња смрт Френкија Сузице | Сања | Кокан Младеновић | 25. новембар 2006.[35][36] | |
Маска | Глумица | Горчин Стојановић | 15. март 2007.[37][36] | |
Моногамија | Елза | Ана Томовић | 25. мај 2007.[38][39] | |
Кадмо краљ | Хармонија | Нела Антоновић | 19. јул 2007.[40][41] | |
Мирандолина | Дејанира | Филип Гринвалд | 2. новембар 2007.[42][43] | |
Виа Балкан (Нигде другде) | Она | Лари Запија | 25. новембар 2007.[44][45] | |
Оговарање | Љубиша Ристић | 10. октобар 2008.[46][47] | ||
Управниковање | Петар Јовановић | Театар Вук | 14. март 2015.[48][49] | |
Sex bomb | Раде Вукотић | Позориште Славија | 3. март 2018.[50][51] |
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога |
---|---|---|
2006. | Оптимисти | |
2007. | Заборављени умови Србије (серија) | |
2009. | Оно као љубав (серија) | Сашка |
2010. | Приђи ближе (серија) | Миљана Цветић |
2018. | Немањићи — рађање краљевине (серија) | млада жена |
Референце
уреди- ^ Bošnjak-Draganović, Biljana (20. 12. 2012). „Kristina Radenković, glumica i voditeljka - Fudbal je trauma iz mog detinjstva!”. Mozzart sport. ekapija.com. Приступљено 3. 11. 2017.
- ^ „Pre nego što je postala glumica i voditeljka, Kristina je upisala ovaj fakultet!”. Ало!. 19. 5. 2018. Приступљено 3. 5. 2022.
- ^ а б в „Radim ono što volim” (PDF). Лудус, број 144. април 2007. стр. 12. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ а б „Kristina Radenković”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 21. 5. 2010. г. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ а б Грбић, Ј. (13. 11. 2012). „Шта возе познати: Кристина Раденковић”. Вечерње новости. Приступљено 3. 11. 2017.
- ^ Јовић 2016, стр. 165—157.
- ^ Radu, Maja (27. 4. 2006). „Važno je zvati se Ernest”. Радио Сомбор. soinfo.org. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Majstorov, Sava (23. 10. 2006). „Premijera # 469”. soinfo.org. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Дедић, М. (3. 3. 2012). „Кристина Раденковић - нова водитељка "Слагалице"”. Вечерње новости. Приступљено 3. 11. 2017.
- ^ „"Kristina više neće voditi Slagalicu!" O njenom potezu 3 meseca nakon porođaja bruji Srbija!”. Srbija danas. 28. 2. 2020. Приступљено 28. 3. 2020.
- ^ „Приђи ближе”. Радио-телевизија Србије. 11. 2. 2010. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Мирковић, Т. (9. 7. 2018). „Кристина Раденковић: Не враћам се глуми”. Вечерње новости. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Kristina Radenković - Predstava "Upravnikovanje" - Za Beograd (Aleksandra Simić)”. Наша ТВ. Јутјуб. 28. 5. 2015. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 76.
- ^ „Marija Veljković i Kristina Radenković: Mi ne igramo seks-bombe, samo se tako zove predstava”. Helloǃ. 30. 6. 2018. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Stefanović, Sonja (23. 9. 2018). „Marija Veljković i Kristina Radenković: Koliko god da volimo pozorište, nekako nam je televizija bliža”. Studentski dnevni list. Архивирано из оригинала 01. 09. 2022. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Đukić, Deana (6. 9. 2014). „Kristina Radenković: Konačno sam shvatila šta mi je zaista potrebno u vezi”. hellomagazin.rs. Приступљено 3. 11. 2017.
- ^ „Pre četiri godine doživela je veliku tragediju: Kristina Radenković iskreno o gubitku bliske osobe!”. Курир. 25. 9. 2017. Приступљено 3. 11. 2017.
- ^ M, S. (26. 5. 2002). „Premijera u SNP-u „Buđenje proleća"”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 01. 09. 2022. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ J, M. (29. 3. 2003). „Dve predstave”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 01. 09. 2022. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Repertoar”. Српско народно позориште. 2. 2. 2004. Архивирано из оригинала 26. 2. 2004. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Коларић 2016, стр. 483.
- ^ „Repertoar”. Српско народно позориште. 22. 12. 2003. Архивирано из оригинала 24. 12. 2003. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Putokazi”. Хрватска ријеч (на језику: хрватски). април 2004. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ T, Gr. (29. 3. 2003). „Poezija Radmile Lazić”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 01. 09. 2022. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Tekelija”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 16. 3. 2005. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Lalić, Ana; Stefanović, Sava (24. 10. 2007). „Predstave u bunkeru”. Блиц. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Poručnik sa Inišmora”. Позоришна трупа Јорик. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Repertoar”. Српско народно позориште. 29. 10. 2004. Архивирано из оригинала 27. 10. 2004. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Suba u nama”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 14. 12. 2004. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Претерано наследство”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 4. 7. 2007. г. Приступљено 1. 10. 2022.
- ^ „Preterano nasledstvo”. filipmarkovinovic@wordpress.com. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ „Važno je zvati se Ernest”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 1. 10. 2006. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Годишњак 29 2007, стр. 129—130.
- ^ „Poslednja smrt Frenkija Suzice”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ а б Годишњак 29 2007, стр. 130.
- ^ „Maska”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ „Monogamija”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Годишњак 29 2007, стр. 130—131.
- ^ „Kadmo kralj”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 15. 10. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Годишњак 29 2007, стр. 131.
- ^ „Mirandolina”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 13. 11. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Годишњак 30 2009, стр. 132—133.
- ^ „Via Balkan”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 20. 5. 2009. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Годишњак 30 2009, стр. 133.
- ^ „Ogovaranje”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 5. 6. 2009. г. Приступљено 31. 8. 2022.
- ^ Годишњак 30 2009, стр. 143.
- ^ „Управниковање”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 16. 5. 2015. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 86.
- ^ „Sex bomb”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 28. 1. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Stanković, Jovana (28. 2. 2018). „Premijera predstave „Sex bomb“ u Pozorištu „Slavija“”. hocupozoriste.rs. Приступљено 1. 9. 2022.
Литература
уреди- Коларић, Александра (2016). 60 година Стеријиног позорја (PDF). Стеријино позорје. ISBN 978-86-85145-43-8. COBISS.SR 302423047
- Јовић, Душан (2016). 70 godina profesionalnog pozorišta. Народно позориште Сомбор. ISBN 978-86-80076-05-8. COBISS.SR 309895687
- Levakov, Biljana [ur.] (2008). Godišnjak pozorišta Srbije 2006/2007. (PDF). 29. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna [ur.] (2009). Godišnjak pozorišta Srbije 2007/2008. (PDF). 30. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna [ur.] (2010). Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009. (PDF). 31. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2016). Годишњак позоришта Србије 2014/2015. (PDF). 37. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе
уреди- Кристина Раденковић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Кристина Раденковић на сајту Народног позоришта Сомбор
- Кристина Раденковић на сајту Позоришне трупе Јорик
- Кристина Раденковић на сајту Стеријиног позорја
- Кристина Раденковић на сајту Tickets.rs
- Кристина Раденковић на сајту Pozorista.com