Википедија

Мигел Анхел Лопез

Мигел Анхел Лопез Морено (шп. Miguel Ángel López Moreno; Песка, 4. фебруар 1994) колумбијски је професионални бициклиста који тренутно вози за колумбијски UCI континентални тим Меделин—ЕПМ. Двапут је освојио класификацију за најбољег младог возача на Ђиро д’Италији, гдје је завршио једном на трећем мјесту у генералном пласману, док је једном завршио Вуелта а Еспању на трећем мјесту, гдје је такође освојио класификацију за најбољег младог возача и класификацију за најагресивнијег возача. По једном је освојио Тур де Свис, Милано—Торино, Мон Венту денивеле челенџ, Вуелта а Андалузију, Вуелта а Сан Хуан и првенство Колумбије у вожњи на хронометар.

Мигел Анхел Лопез
Лопез на Ђиро д’Италији 2019.
Лични подаци
Пуно имеМигел Анхел Лопез Морено
НадимакСупермен[1]
Датум рођења(1994-02-04)4. фебруар 1994. (30 год.)
Мјесто рођењаПеска, Колумбија
ДржављанствоКолумбија
Висина1,64 m[2]
Маса59 kg[2]
Тимске информације
Тренутни тим
Меделин—ЕПМ
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачабрдаш
Јуниорска каријера
2014Лотерија де Бојака
Професионална каријера
2015—2020Астана[3][4]
2021Мовистар[5][6]
2022Астана Казахстан[7]
2023—Меделин—ЕПМ
Успјеси
Ђиро д’Италија
Најбољи млади возач2 (2018, 2019)
Вуелта а Еспања
Најбољи млади возач1 (2017)
Најагресивнији возач1 (2019)
Главне етапне трке
Вуелта а Каталуња1 (2019)
Тур де Свис1 (2016)
Првенства
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 1 (2023)
Друге трке
Милано—Торино 1 (2016)
Вуелта а Андалузија 1 (2021)
Мон Венту денивеле челенџ 1 (2021)
Вуелта а Сан Хуан 1 (2023)
Ажурирано: 23. јун 2023.

Каријера уреди

Јуниорску каријеру је почео 2014. док је професионалну каријеру почео 2015. у Астани, када је Вуелта а Бургос трку завршио на четвртом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. Године 2016. освојио је Тур де Свис и Милано—Торино, након чега је возио прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању, али је није завршио. Године 2017. завршио је Тур оф Аустрију на другом мјесту, уз једну етапну побједу, док је у финишу сезоне завршио Вуелта а Еспању на осмом мјесту. Године 2018. завршио је Тур оф Оман на другом мјесту, уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима, након чега је по први пут возио Ђиро д’Италију и завршио је на трећем мјесту, иза Криса Фрума и Тома Димулена, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. У финишу сезоне, завршио је Вуелта а Бургос на другом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача, након чега је возио Вуелта а Еспању и завршио је на трећем мјесту, иза Сајмона Јејтса и Енрика Маса, што му је био други подијум на гранд тур тркама, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.

Године 2019. освојио је Тур оф Колумбија трку, након чега је освојио Вуелта а Каталуњу, уз једну етапну побједу и класификацију за најбољег младог возача. Ђуро д’Итакију је завршио на седмом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. На Вуелта а Еспањи, био је лидер на три етапе, док је завршио на петом мјесту, уз освојену класификацију за најагресивнијег возача. Био је и лидер класификације за најбољег младог возача на првих 12 етапа, али је завршио иза Тадеја Погачара. Године 2020. завршио је Волта ао Алгарве трку на трећем мјесту, уз једну етапну побједу, док је Критеријум ди Дофине завршио на петом мјесту. Возио је Ђиро д’Италију, али је морао да је напусти због пада, након чега је Тур де Франс завршио на петом мјесту. Године 2021. након шест година у Астани, прешао је у Мовистар. Освојио је Вуелта а Андалузију уз једну етапну побједу и Мон Венту денивеле челенџ, док је Критеријум ди Дофине завршио на шестом мјесту. Тур де Франс је напустио прије почетка етапе 19, како би се спремио за Олимпијске игре, али није изабран у састав тима за игре. На Вуелта а Еспањи, био је лидер тима, заједно са Масом. Остварио је једну етапну побједу, а током претпоследње, етапе 20, након што је отпао од Маса и Приможа Роглича, одлучио је да напусти трку, док је био на трећем мјесту у генералном пласману. Мовистар је због тога одлучио да раскине уговор са њим.

Године 2022. Вратио се у Астану. Завршио је Вуелта а Андалузију на трећем мјесту, након чега је био лидер тима на Ђиро д’Италији, заједно са Винченцом Нибалијем, али је морао да је напусти због повреде. У финишу сезоне, био је лидер тима на Вуелта а Еспањи, коју је завршио на четвртом мјесту. На крају године, отпуштен је из тима. Године 2023. потписао је уговор са колумбијским тимом Мебелин—ЕПМ, а прве сезоне у тиму освојио је Вуелта а Сан Хуан трку, првенство Колумбије у вожњи на хронометар и Вуелта ал Толима трку у Колумбији, гдје је одговорио двије етапне побједе и освојио је брдску и класификацију по поенима.

Референце уреди

  1. ^ „‘Superman’ López living up to nickname”. velonews.com. Приступљено 8. 9. 2022. 
  2. ^ а б „Astana - Pro Team”. astanaproteam.kz. Архивирано из оригинала 22. 08. 2020. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  3. ^ „Astana Pro Team presented renewed roster for 2019”. astanaproteam.kz. Apgrade. 16. 12. 2018. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  4. ^ „Astana Pro Team”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  5. ^ „Movistar Team”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  6. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 11. 2020). „Miguel Ángel López signs for Movistar for 2021 season”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 8. 9. 2022. 
  7. ^ Fletcher, Patrick (15. 10. 2021). „Astana confirm return of Miguel Angel López”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 9. 2022. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мигел_Анхел_Лопез&oldid=27506277”