Милена Мразовић

Милена Мразовић (нем. Milena Theresia Preindlsberger von Preindlsperg; 28. децембар 1863. — 20. јануар 1927) била је аустроугарска новинарка, писац и композитор. Заслужна је за представљање Босне и Херцеговине, у којој је живела четрдесет година, јавности чији је матерњи језик немачки. Била је прва новинарка у Босни и Херцеговини и ауторка првих класичних композиција, али је и даље најпознатија по путописима које је написала током својих дугих путовања. Док је јахала кроз удаљена планинска села, Мразовићка је бележила босанску усмену традицију и сакупљала традиционалне ношње, правећи вредну колекцију.

Милена Мразовић
Milena Mrazović.png
Милена Мразовић
Датум рођења(1863-12-28)28. децембар 1863.
Место рођењаБјеловар
  Аустријско царство
Датум смрти20. јануар 1927.(1927-01-20) (63 год.)
Место смртиБеч
  Аустрија

Детињство и младостУреди

Рођена је 28. децембра 1863. године у Бјеловару, Аустријско царство.[1][2] Припадала је породици средње класе. Школовала се у Будимпешти.[3] Преселила се са својом породицом, 1878. године, у Бања Луку, где је њен отац проглашен административним службеником, неколико недеља након тога Босна и Херцеговина је окупирана од стране Аустроугарске. Следеће године су се преселили у Сарајево.[3]

МузикаУреди

Као пијаниста и композитор,[3] учествовала је на првом концерту класичне музике у Босни и Херцеговини, који је у Бањалуци одржан у мају 1881. у част рођендана престолонаследнице Стефани од Белгије.[2] Између 1879. и 1882. године Мразовићка је компоновала марш Виртемберг у част војводе Дјука Вилијама оф Виртемберга, тадашњег гувернера Босне и Херцеговине.[2]

НовинарствоУреди

Од 1884. до 1885. године учила је француски језик у манастирској школи у Сарајеву. Истовремено, вежбала је писање.[3] Њен први чланак објављен је у нем. Neue Augsburger Postzeitung. Године 1884. почела је писати новине Босанска штампа на немачком језику.[4][5] Еуген вон Топфер, који је из Беча дошао у Сарајево 1881. године, купио је новине 1886. Убрзо након што су се верили, смртно се разболео. Прогласио ју је његовим јединим наследником, а умро је 1889. године.[6] Убрзо након тога, у септембру 1889, влада Босне и Херцеговине дала јој је дозволу да настави издавање Босанске штампе, као наследница њеног вереника.[2] Постала је, не само прва главна уредница и издавачица у Босни и Херцеговини, већ и прва професионална новинарка у провинцији.[4]

Осим што је била власник новина, постала је и извештач Телеграфа, уредник радио вести и сарадник скоро свих новина на немачком језику. Чланци су јој објављивани под псеудонимом Милан.[2] Међународни медији похвалили су њен успех 1894. године, када су њене новине прославиле десетогодишњицу, наглашавајући да жене у Босни и Херцеговини нису учествовале у јавном животу.[4] Године 1893—94. саградила је стамбени блок са канцеларијама за новине и штампарију.[3] Њена прва књига, збирка романа под називом Селам, инспирисана муслиманима у Босни и Херцеговини, објављена је 1893. године. Књига је врло добро прихваћена од стране критичара, а Мразовић је почела да штампа песме Грге Мартића у својој радњи.[2]

Њене новине биле су важна државна концесија, али она се у својим чланцима одбила приклонити вољи владе.[3] Сарајевски комесар описао ју је као ,,неподношљиву жену која сплеткари, која је под утицајем грозних заблуда и обично је у више или мање хистеричном стању, у вези са вишеструким, понекад пресудним државним питањима".[6]

Живела у стану изнад своје штампарије до 1896. године, када је продала Босанску штампу, као и штампарију, и удала се за сарајевског лекара.[3][4] Наставила је да пише књиге и чланке за европске новине, покривајући важне догађаје попут анексионе кризе, убиства Франца Фердинанда и суђења Гаврила Принципа.[2]

ЕтнографијаУреди

Занимала ју је етнографија. Била је једна од оснивача земаљског музеја Босне и Херцеговине 1888. године и редовни посетилац.[4] Године 1889. постала је прва жена која је примљена у антрополошко друштво у Бечу.[7] Фебруара 1896. године, на позив етнографског друштва, одржала је прво предавање о Босни и Херцеговини у Бечу.[2]

Као путописац, представила је Босну и Херцеговину свету чији је немачки матерњи језик. У пратњи сликара Августа Боцка, на коњу је путовала широм Босне и Херцеговине. Стизала је до врло удаљених места, снимала народне приче, загонетке, обичаје и рецепте. На тим путовањима је сакупљала и класификовала традиционалне ношње. Две њене путописне књиге објављене су у Инзбруку: нем. Bosnisches Skizzenbuch 1900. године, а потом 1905. збирка народних прича под називом нем. Bosnische Ostbahn. Највећи успех постигла је другом књигом, објављујући је у Бечу 1908.[2]

Смрт и наслеђеУреди

Током Првог светског рата, у пратњи супруга одлази у Србију, Црну Гору, Албанију и Италију, помажући му као медицинска сестра. Аустроугарска је поражена и тако је Босна и Херцеговина постала део Краљевине Југославије. Милена и њен супруг депортовани су у прву аустријску републику, коју је сматрала ,,страном земљом". Већ је била тешко болесна кад је одржала своје последње предавање о Босни и Херцеговини, у Бечу, у мају 1926. године. Умрла је 20. јануара 1927.[2]

Након Другог светског рата, један од њених два сина донео је етнографску збирку своје мајке Народ Босне и Херцеговине и поклонио земаљском музеју у Сарајеву, онако како је то она желела. Иако је описана као ,,славни бошњачки писац", Мразовићева и њена дела, готово сва писана на немачком језику, у Босни и Херцеговини остају мало позната.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ „Milena Preindlsberger-Mrazović” (на језику: German). 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Tomašević, Dragana (6 5. 2017). „Milena Mrazović-Preindlsberger – prva novinarka u BiH”. stav.ba (на језику: Serbo-Croatian). 
  3. ^ а б в г д ђ е Sparks, Mary (2014). „The Development of Austro-Hungarian Sarajevo, 1878–1918: An Urban History”. Bloomsbury Publishing. стр. 131, 133, 152. ISBN 9781472531070. 
  4. ^ а б в г д Šarić, Salko (април 2004). „Двије заборављене госпође”. most.ba (на језику: Serbo-Croatian). 
  5. ^ Bethke, Carl. „Draft: Bosnische Post - Newspaper in Sarajevo (1884-1903)” (на језику: енглески). 
  6. ^ а б Sparks, Mary (12. 12. 2013). „The Good Woman of Sarajevo”. History Today. 
  7. ^ Kostić, S.K. „Preindlsberger von Preindlsperg, Milena; geb. Mrazović; Ps. Milan (1863–1927), Schriftstellerin und Journalistin” (на језику: German). Österreichisches Biographisches Lexikon.