Милошево (Обилић)

Милошево (алб. Milloshevë или Millosheva) је насеље у општини Обилић, Косово и Метохија, Република Србија. Налази се поред пута Косовска МитровицаПриштина, а удаљено је око 20 километара од Грачанице и Косовске Митровице.[1]

Милошево
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаОбилић
Географске карактеристике
Координате42°43′30″ СГШ; 21°04′51″ ИГД / 42.725° СГШ; 21.08083° ИГД / 42.725; 21.08083Координате: 42°43′30″ СГШ; 21°04′51″ ИГД / 42.725° СГШ; 21.08083° ИГД / 42.725; 21.08083
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Милошево на мапи Србије
Милошево
Милошево
Милошево на мапи Србије

По предању Милошево је добило назив по познатом српском јунаку Милошу Обилићу, који је недалеко од овог села погубио турског цара Мурата, у Косовском боју, али је тада и сам био погубљен. Некада је читаво Милошево је било настањено Србима, до суседног Лазарева.[1]

У Милошеву сада живи још око 30 Срба, односно 9 породица[1], док их је раније било преко 100. Недавно се иселила још једна породица, када су поред њихове куће, почели да граде нову џамију, мада на пар стотина метара већ постоји једна. Српске куче у овом месту се не обнављају, иако су оштећене. Срби немају превоз, док им лекови, лекар и зубар нису достпуни.[2] Најближа школа је у Бабином Мосту удаљена десет километара од Милошева. За набавку лекова се путује до Грачанице. У селу постоји једна продавница, која је за Србе тешко доступна. Честе су провокације на улици.[3] Срби у овој енклави живе изоловано, у страху, под претњом, не крећу се слободно, имају проблема са транспортом и не усуђују се да обрађују своју земљу.[1]

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века. [4]

Черкези

  • Беснеј (2 к.), од племена Абдзаха. Досељен је са Кавказа из села Пшиз (Екатериноград) 1864.
  • Тауш (1 к.), од племена Абдзаха. Досељен са Кавказа кад и први. Овај се род иселио у М. Азију 1878, али се после шест месеци због лоше климе у новом насељу вратио натраг.
  • Серхуш (1 к.), од племена Шапсо. Прво био насељен у Магури, па ишао у Велику Реку, одакле се преселио за време првог светског рата.

Мухаџири

из Топлице

  • Куршумлија (3 к.), од фиса Сопа, из Куршумлије.
  • Сагоњева (3 к.) и Јешаниц (1 к.), од фиса Гаша, из Сагоњева и Јошанице.
  • Џигољ (1 к.) и Калудра (1 к.), од фиса Климената из Џигоља и Калудре.

Колонисти

из Херцеговине

  • Шутоња (2 к.) 1920, Дутина (4 к.), Вујновићи (2 к.), Бајчетићи (1 к.) и Капор (1 к.) 1921. из Билеће.
  • Вучуровић (1 к.) 1922. од Стоца.
  • Тарана (1 к.) 1923. од Требиња.
  • Ивковић (2 к.) 1924. од Мостара.

из Црне Горе

  • Папићи (2 к.) 1922. из Бањана.
  • Караџићи (2 к.) 1922. из Голије.

из Лике

  • Вукмировић (4 к.), Хркаловић (1 к.) и Пупавац (3 к.) 1922. из Врховина.
  • Бига (1 к.), Делић (2 к.) 1922. и Гулан (1 к.) 1923, из Бабина Потока.
  • Орлић (1 к.) 1924. из Оточца.

из Босне

  • Сајић (1 к.) 1922. из Брчког.

из Славоније

  • Хам (1 к.), Хрват од Осијека.

из Баната

  • Гавриловић (2 к.) 1921, Ристић (2 к.), Толмачевић (1 к.) и Аврамовић (1 к.) из Мокрина.
  • Лисуловић (1 к.) 1925. из Кикинде.

из Србије

  • Стојаковић (2 к.), Миловановић (1 к.), Кљајић (3 к.), Дивљаковић (1 к.), Станковић (1 к.) и Писаревић (1 к.) 1922. из Шапца.
  • Марић (2 к.) 1922. из Жупе Александровачке.
  • Јокановић (1 к.) и Иванчевић (1 к.), досељени 1922. из Топлице, а старином из Црне Горе.

Са Косова је, из Коњуха, као колониста 1922. насељен Стевић (1 к.), а на купљено имање још 1914. из Бабиног Моста је пресељен Мирковић (1 к.),

Роми муслимани

  • Реџеповићи (2 к.). Пресељени 1927. из Г. Становца као наполичари.

ДемографијаУреди

Популација (ист.): Милошево (Обилић)
Година194819531961197119811991
Становништво58361675897613061588
Еволуција становништва

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Новости: Милошево: Остало девет српских породица, 11. 5. 2012., Приступљено 23. 1. 2013.
  2. ^ Блиц: Невоље Срба у енклавама у сенци збивања на северу, 7. 8. 2011., Приступљено 21. 1. 2013.
  3. ^ Правда: Хлеб нам баце као псима, 20. 11. 2011., Приступљено 21. 1. 2013.
  4. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди