Отворите главни мени

Милутин Радовановић (Табановић, 15. март 1900.—Виндхук[a], 20. април 1968.)[2] је био српски природњак, зоолог,[1] херпетолог,[3] академик, универзитетски професор,[4] аутор више књига, универзитетских уџбеника и приручника, као и популаризатор науке.[1]

Милутин Радовановић
Милутин Радовановић.jpg
Милутин Радовановић
Датум рођења(1900-03-15)15. март 1900.
Место рођењаТабановић
 Краљевина Србија
Датум смрти20. април 1968.(1968-04-20) (68 год.)
Место смртиВиндхук
 Јужноафричка република (сада  Намибија
Пољебиолог
ИнституцијаУниверзитет у Београду
АкадемијаСАНУ
МенториТирингијски државни Универзитет у Јени, Универзитет у Инзбруку
Познат позоологија

БиографијаУреди

Рођен је 15. марта 1900. у селу Табановићу код Шапца, где је завршио основну школу, а гимназију у Шапцу. Студирао је на Тирингијском државном Универзитету у Јени (Немачка) и на Филозофском факлултету Универзитета у Инзбруку (Аустрија). Докторирао је 1929. године у Јени. По завршеним студијама, најпре је радио као гимназијски професор у Србији и Црној Гори. Затим је радио на Зоолошком институту Филозофског факултета Универзитета Краља Александра I у Љубљани, Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву. На инсистирање Боривоја Дробњаковића,[5] постављен је на место руководиоца Зоолошког одељења Музеја српске земље у Београду 1938, а 1941. године је постао ванредни професор на Пољопривредно-шумарском факултету Београдског универзитета у Сарајеву. Две године касније постао је доцент на Катедри зоологије Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1]

После Другог светског рата, постао је ванредни професор на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду. Године 1947. изабран је за ванредног професора на Катедри зоологије Филозофског факултета. Почасни члана Академије за зоологију у Агри у Индији постао је 1954. године.[1] Од 1956. је био редовни професор у Зоолошком заводу Природно-математичког факултета у Београду[4] На предлог Природно-математичког одељења, за дописног члана изабран је 1958, а десет година касније (1968) и за редовног члана САНУ,[6] на одељењу за природно-математичке науке.[4]

У недостатку наставника држао је наставу и на више других факултета и универзитета у Југославији (Пољопривредни факултет у Београду, Филозофски факултет у Скопљу, Природно-математички факултет у Приштини, Природно-математичком факултету у Новом Саду). По позиву, као гостујући професор је радио на многим универзитетима у СР Немачкој и активно сарађивао са више научних и стручних институција у земљи и свету, а као истраживач природе, учествовао је у истраживачким експедицијама широм света. Био је председник и члана Управе Српског биолошког друштва, а такође и један од оснивача и почасни члан Друштва за заштиту биља НР Србије (1958).[1]

Погинуо је у авионској несрећи 20. априла 1968. године у Намибији, заједно са члановима немачког зоолошког друштва[3], током научно-истраживачке експедиције.[6] Његови посмртни остаци сахрањени су три месеца касније на Новом гробљу у Београду.[1]

ДостигнућаУреди

Био је светски реномирани стручњак у области еволуционе биологије, филогеније, систематике, зоогеографије, фаунистике и упоредне морфологије водоземаца, гмизаваца и водених мољаца. Описао је десетине таксона, од којих су неки названи по њему (лат. Podarcis siculus radovanovici )[1][7]

Милутин Радовановић је посебну пажњу посветио херпетофауни Балкана, феноменима живог света као што су неотенија, острвске специјације, еволуција отровног апарата и скелет главе змија. Његова дела и данас су присутна у савременој научној литератури. Американац Крејг Адлер га је уврстио у историју светске херпетологије.[3]

Српско херпетолошко друштво „Милутин Радовановић“ основано је 2007. године.[8]

Једна улица у Шапцу носи име „Академика Радовановића“.[9]

Објављена делаУреди

Објавио је 47 стручних и научних радова, од којих је 27 штампано у инсостранству (Немачка, Аустрија, Енглеска и Францускоа), 6 књига, 2 брошуре и велики број популарно-научних чланака.[6] Његови научни радови, као и докторска дисертација и данас се често цитирају од стране многих научника у свету.[1]

  • Дарвин и дарвинизам (1934)[6]
  • Историја развитка животињског света и човека (1941)[6]
  • Предавања из зоологије, уџбеник намењен првој послератној генерацији студената Пољопривредног факултета 1945—1946 године, које у другом издању носи наслов Основи зоологије (1948)[10]
  • Змије Балканског полуострва (заједно са Кирилом Мартином, 1950)[6]
  • Водоземци и гмизавци наше земље (1951)[6]
  • Зоологија са основама еволуционизма (1955)[6]
  • Природа и човек (1957)[6]
  • Зоологија (две књиге, 1965)[6]

НапоменеУреди

  1. ^ по неким изворима за место смрти се наводи Ондакаремб[1]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Савић, Иво Р. (2013). Славиша Станковић, ур. 160 година биологије ... (пдф). Београд: Биолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 30. ISBN 978-86-7078-102-3. Приступљено 14. 10. 2013. 
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Годишњак за 2012. Београд: Српска академија наука и уметности. CXIX: 44. 2013. ISSN 0351-0336. Архивирано из оригинала (пдф) на датум 20. 10. 2013. Приступљено 20. 10. 2013. »Радовановић Милутин (Табановић, код Шапца, 15. марта 1900 – Винтхук, Африка, 21. априла 1968). – Дописни члан Академије од 30. јануара 1958; редовни од 7. марта 1968. (Бгр., ббл.: Годишњак LXVIII).«  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  3. 3,0 3,1 3,2 Рајковић, Мирослав (2008). „Балкан колевка живог света Европе”. Планета. V. Београд: Белмедија. 27. ISSN 1451-7221. Приступљено 14. 10. 2013.  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  4. 4,0 4,1 4,2 „Милутин Радовановић”. sanu.ac.rs. Српска академија наука и уметности. Приступљено 15. 10. 2013. 
  5. ^ Инђић, Триво (2009). „Кирајџије из Џеханине куће: Случај природњачког музеја или о националном нехату” (PDF). Братствоо. Друштво „Свети Сава“. XII: 115. ISSN 1451-2386. Архивирано из оригинала (пдф) на датум 24. 9. 2015. Приступљено 19. 10. 2013.  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 6,8 6,9 „Знаменити Шапчани”. sabac.org. Град Шабац. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2011. Приступљено 14. 10. 2013. 
  7. ^ Hallermann, Jakob. „Podarcis siculus (Rafinesque-Schmaltz, 1810)” (на језику: (на језику: енглески)). Zoological Museum Hamburg. Приступљено 19. 10. 2013.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  8. ^ „Друштво”. shdmr.org. Српско херпетолошко друштво Милутин Радовановић. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2013. Приступљено 14. 10. 2013. 
  9. ^ „Списак улица”. sabac.org. Званична интернет презентација града Шапца. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2013. Приступљено 20. 10. 2013. 
  10. ^ Радовановић, Милутин (1959). „VI Класа Mamalia - сисари”. Ур.: Боривој Јовановић. Зоологија са основама еволуције (друго допуњено изд.). Београд: Научна књига. стр. 433. 

ЛитератураУреди

  • Савић, Иво Р. (2013). Славиша Станковић, ур. 160 година биологије ... (пдф). Београд: Биолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 30. ISBN 978-86-7078-102-3. Приступљено 14. 10. 2013. 
  • Радовановић, Милутин (1959). „VI Класа Mamalia - сисари”. Ур.: Боривој Јовановић. Зоологија са основама еволуције (друго допуњено изд.). Београд: Научна књига. стр. 433. 

Спољашње везеУреди