Википедија

Мирољуб Недовић Рики

Мирољуб Недовић Рики (Ниш, 23. март 1961) српски је позоришни глумац, редитељ и драмски писац.

Мирољуб Недовић Рики
Лични подаци
Пуно имеМирољуб Недовић
Друга именаРики
Датум рођења(1961-03-23)23. март 1961. (63 год.)
Место рођењаНиш, ФНРЈ
Занимањепозоришни глумац, редитељ, драмски писац
Породица
СупружникИвана Недовић
Ивана и Мирољуб Недовић, крајем 90-их

Биографија

уреди

Мирољуб Недовић је рођен у Нишу, 1961. године. Почео је да глуми 1979. године у Омладинском позоришту „Трећа половина“. Позориште је водио Десимир Станојевић, а кад је прешао у Београд, 1990. године, Мирољуб је са супругом Иваном преузео позориште. Данас је уметнички руководилац Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша. Такође је глумац нишког Народног позоришта[1] од 1983. године. Одиграо је више од осамдесет улога. Као драмски писац написао је двадесетак комада, од којих је већина награђена на фестивалима и конкурсима.[2] Као редитељ режирао је углавном комаде које је сам написао.[3] Члан је „Удружења драмских уметника Србије“[4][а], „Удружења драмских писаца Србије“[5][б], „Савеза риболоваца“ и „Савеза извиђача“.[7] Није члан ниједне странке. Учесник је рата 1999. године. У децембру 2013. године Недовић је обележио 30 година каријере представом „Маде ин Ниш“, премијерно изведеном у нишком Народном позоришту. Представа је комбинација риалитија, стендап комедије и кабареа, а Недовић је написао текст и режирао представу.[2][8] Ожењен је глумицом Иваном Недовић, са којом има две кћери. Живи и ради у Нишу.[9][10][11]

Улоге

уреди

Мирољуб Недовић је играо у комадима: Молијера, Шекспира, Кољаде, Фејдоа, Нушића, Поповића, Селинића, Ковачевића, Сремца, Станковића... Глумио је у следећим позоришним представама:

  • Љубавни зов Марка Мрче,
  • Рибарење на асфалту,
  • Хотел слободан промет,
  • Ружење народа,
  • Дама из Максима,
  • Дундо Мароје, улога: Стефано (пијани подрумар), премијера 28. новембар 2007, Народно позориште Ниш,
  • Бура, улога: Бокчило, премијера 11. март 2009, Народно позориште Ниш[12],
  • Виолиниста на крову, улога: наредник, премијера 11. март 2010, Народно позориште Ниш,
  • Ожалошћена породица, улога: Трифун, премијера 9. април 2011, Народно позориште Ниш[13],
  • Мачоизам, премијера 24. децембар 2011, Народно позориште Ниш[14][15],
  • Гангстербајтери, улога: Црни (Нишлија),
  • Европејци[10],
  • Сексуално васпитање за неупућене,
  • Маде ин Ниш[16],
  • Константин: Знамење анђела, улога: Константинов писар, премијера 27. фебруар 2013, Народно позориште Ниш[17],
  • Азиланти[18],
  • Нишка кабаришка[19],
  • Велики маневри у тијесним улицама, улога: Вице Пребанда, премијера 2. априла 2013, Народно позориште Ниш.[20]

Текстови

уреди

Као драмски писац Недовић је написао тридесетак комада од којих су готово сви играни. Његове драме извођене су у позориштима у Нишу, Београду, Врању, Лесковцу, Параћину, Зајечару, Вршцу, Бањој Луци, Приједору и Торонту.

Драме

уреди

Монодраме

уреди
  • Ајд' кажи, ал' по души
  • Пробуди се...

Комедије

уреди
  • Соко зове Орла
  • Блуз осмех
  • Ђавоља посла[3]
  • Било једном у позоришту
  • Нишка кабаришка
  • Јуриш у будућност
  • Крађа, свађа... итд.
  • Млаћеници и плаћеници[в]
  • Европејци
  • Мачоизам[14]
  • Гангстербајтери (1, 2, 3 и 4)
  • Сексуално васпитање за неупућене
  • Рок агеин
  • Шмизле
  • Азиланти
  • Маде ин Ниш[16]

Комади за децу

уреди
  • Краљевић Марко и Муса Кесеџија (историјско еколошка комедија за децу), музику за представу је компоновао Ненад Милосављевић, фронтмен групе Галија.[10]
  • Сама у кући (водвиљ за децу)
  • Велики принц (сетна бајка)[3][16]
  • Прича из прашуме
  • Константинов мач (кад је велики Константин био мали)

Драматизације

уреди
  • Како убити супругу[22]
  • Деца са станице Зоо
  • Женски кабаре
  • Војвода Мишић
  • Хајдуци
  • Дечји кабаре
  • На Дрини ћуприја

Режија

уреди

Режирао је четрдесетак представа, углавном за текстове које је сам написао. Највећи успех код публике имале су његове режије кабареа: Нишка кабаришка, Виц кабаре, Дечји рок енд рол кабаре и Женски шовинистички кабаре.[6]

Режирао је у нишком Народном позоришту, позоришту „Зоран Радмиловић“ у Зајечару и позоришту младих „Трећа половина“.

Издања

уреди

Књиге

уреди
  • Семе (драмски текстови), Просвета, Ниш, 1998. године.[23]
  • Неколико лаких комада (комедије)
  • Ниш, Нишлије, нишки (старонишки речник)[9]

Антологије

уреди
  • Писци националног театра (Музеј позоришне уметности)
  • Савремена српска драма (Удружење драмских писаца Србије)
  • Нишки драмски писци (Просвета, Ниш)
  • Савремени нишки писци (Градина, Ниш)

Његова драма Тамни вилајет налази се у првом тому штампане едиције „Савремена српска драма“ из 1998. године, којег издаје „Удружења драмских писаца Србије“.[24]

Превод

уреди

Награде

уреди
  • Награда „11. јануар”, највеће признање града Ниша, уручено 11. јануара 2020. године у Светосавском дому.[25]

Награде за глуму

уреди
  • Награда за младог глумца на фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, 1985. године, у представи Хотел слободан промет - Ж. Фејдо.
  • Награда УДУ за младог глумца на фестивалу „Јоаким Вујић“ у Нишу, 1989. године, у представи Ружење народа - С. Селинић.
  • Награда за младог глумца на фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, 1990. године, у представи Дама из Максима - Ж. Фејдо.[7]

Награде за драме

уреди
  • Награда за најбољи драмски текст на конкурсу „Бен Акиба“, Удружења драмских писаца Србије, за текст Семе.
  • Награда за најбољи драмски текст на фестивалу „Јоаким Вујић“ за текст Семе у извођењу позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара.
  • Награда за најбољи текст на фестивалу еколошких представа у Бачкој Паланци за текст Краљевић Марко и Муса Кесеџија у извођењу Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша.
  • Награда за најбољи текст на фестивалу у Книну за текст Семе у извођењу бањалучког Народног позоришта.
  • Награда за најбољи текст на фестивалу дечјих позоришта „Фестић“ у Београду за текст Краљевић Марко и Муса Кесеџија у извођењу позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара.
  • Награда за најбољи текст на конкурсу „Пројекат Растко“ на Интернету.[7]

Награде зе режију

уреди
  • Награда за режију на фестивалу дечјих позоришта „Фестић“ у Београду, за представу Сама у кући у извођењу Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша.[7]

Критике

уреди

У зборнику „Савремена српска драма“ о драми Тамни вилајет, позоришни и књижевни критичар Радомир Путник пише:

Недовић пише економично, његови дијалози су кратки и спонтани, одражавају нервозу ликова драме. До суштине сваке приче долази се најкраћим путем у коме реплике делују синхроно с акцијом.[26]

Напомене

уреди
  1. ^ Члан је од 1. септембра 1988. године.
  2. ^ Члан је од 1991. године[6].
  3. ^ Коаутор је Тимошенко Милосављевић.

Извори

уреди
  1. ^ Народно позориште у Нишу. „Ансамбл”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  2. ^ а б Јужне вести. „Представа „Маде ин Ниш“”. Приступљено 10. 1. 2015. 
  3. ^ а б в Canadian Serbian Theatre. „Мирољуб Недовић”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2015. 
  4. ^ Удружење драмских уметника Србије. „Чланови удружења”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  5. ^ Удружење драмских писаца Србије. „Чланови удружења”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 11. 1. 2015. 
  6. ^ а б Комуникација. „Тамни вилајет”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 
  7. ^ а б в г NisCafe. „Мирољуб Недовић”. Приступљено 10. 1. 2015. 
  8. ^ Нишка телевизија. „Недовић обележава 30 година рада”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015. 
  9. ^ а б Нишке вести. „Најдраже ми је кад радим као глумац”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 
  10. ^ а б в Глас јавности. „Прича о нашим европејцима”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 
  11. ^ Вечерње новости. „Аматерска одскочна даска”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  12. ^ Стеријино позорје. „Бура - Вилијам Шекспир”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 11. 1. 2015. 
  13. ^ Политика. „Нушићев Агатон од вечерас у Нишу”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  14. ^ а б Народно позориште Ниш. „Мачоизам”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  15. ^ Јужне вести. „Представа „Мачоизам“”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  16. ^ а б в Порт. „Мирољуб Недовић”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 11. 1. 2015. 
  17. ^ Народно позориште у Београду. „Премијера драме "Константин: Знамење анђела"”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 11. 1. 2015. 
  18. ^ Јужне вести. „„Азиланти“ у Народном позоришту”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  19. ^ Вести online. „Кабаре уз смех до суза”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 
  20. ^ Данас. „Велики маневри у тијесним улицама”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  21. ^ Вождов летопис. „Колубарска битка”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  22. ^ За медиа. „Дани Зорана Радмиловића”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 
  23. ^ Гугл књиге. „Семе: драме”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  24. ^ Удружење драмских писаца Србије. „Савремена српска драма број 1/1998”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 
  25. ^ „Уручена признања „11. јануар””. Јужне вести. Приступљено 28. 1. 2020. 
  26. ^ Радомир Путник. „Поговор” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирољуб_Недовић_Рики&oldid=28429877”