Модерни петобој на Летњим олимпијским играма

Modern pentathlon pictogram.svg

Модерни петобој је такмичење појединаца креирано посебно за Летње олимпијске игре од оснивача модерних игара, барона Пјера де Кубертена, а први пут је уведено у програм Олимпијских игара 1912. одржаним у Стокхолму и од тада је континуирано на Олимпијском програму. Први шампион овог спорта на ОИ био је шведски атлетичар Госта Лилиехоок. Тимско такмичење јавља се на Олимпијским играма 1952. да би 1992. године било уклоњено са Игара. Након много лобирања председника Немачке модерне федерације петобоја проф. Вилхелма Хензеа, жене су биле први пут примљене на Светском првенству 1977. године. На Олимпијским играма жене се у модерном петобоју такмиче од 2000. године. Спортисти се могу такмичити у мушкој и женској појединачној категорији али и у категорији тимова.  Од 2010. такмиче се и мешовити парови.[1]

Састав савремеог петобоја базира се на причи о идеалном војнику из коњичке јединице који се нађе иза непријатељских линија и мора јахати по непознатом терену, борити се мачем и пиштољем, трчати и пливати. Модерни петобој обухвата пет спортских дисциплина:

Правила модерног петобојаУреди

Спортисти добијају бодове за свој наступ у сваком од пет спортова и резултати се комбинују да би се добио укупан резултат. Међутим, у савременом петобоју, такмичари добијају стартне позиције за последње такмичење (крос кантри трчање пре 2009; комбиновано пуцање из ласерског пиштоља и крос кантри трчање од 2009),  према резултатима у претходне четири дисциплине, и то на начин да најбоље пласирани креће први, а најслабије пласирани последњи. Ко први прође циљ трке је уједно и победник модерног петобоја.

  • У дисциплини мачевања такмичење је кружно, што значи да ће се сваки такмичар суочити са свим осталим такмичарима једном. Сваки меч траје до једног минута; први мачевалац који оствари погодак побеђује. Дупли погодак се не броји. Ако ни један не постигне погодак у року од једног минута, обојица губе меч.
  • Дисциплина јахања укључује крос кантри трку на стази 350-450m са 12 до 15 препрека. Такмичарима се на жребу непосредно пре такмичења додељује коњ.
  • Дисциплина трчања (стрељаштва) укључивала је трку од 3 km до 2009.  када је дошло до комбиновања са стрељаштвом. Од почетка сезоне 2013. трка је поново промењена да би се састојала од четири круга од 800m, док сваком кругу претходи пуцање пет хитаца. Ова промена има за циљ да поврати део важности стрељачке вештине која се осећала као изгубљена у комбиновању 2009. године. До Олимпијских игара 2000. удаљеност је била 4km. Након успешне пробе на Олимпијским играма младих 2010. године пиштољи су замењени ласерским. Употреба ласерских пиштоља је смањила трошкове гађања за приближно две трећине и омогућила одржавање такмичења на новим борилиштима јер је њиховом употребом повећан ниво безбедности.[2]

Промене у правилимаУреди

1984. - Олимпијски петобој је збијен у четири дана, а стрељаштво је планирано пет сати пре завршне трке. Такође, почетне позиције у трци се одређују према резултатима у прве четири дисциплине. По први пут, такмичар који први пређе циљ је победник.

1992. - На Олимпијским играма у Барселони мења се формат како би се такмичење окончало јахањем, редом који није виђен на Играма од 1928. Резултат је драматичан, јер је Рус Едуард Зеновка изгубио вођство од Пољака Аркадиуша Скрзипажека након што је пао два пута. Експеримент није био успешан па се на наредним Олимпијским играма такмичење одржало у старом формату.

1994. - Стрељаштво пролази кроз велику промену на светском првенству у Шефилду где долази до промене оружја и мета. Покретне мете удаљене 25m мењају се стационираним метама удаљеним 10m.

1996. - Једнодневни формат представљен је на Олимпијским играма у Атланти и показао се веома успешним. Исте године укинуто је и тимско такмичење.

2000. - По први пут на Олимпијским играма учествују жене. Пливање слободним стилом постављено је на 200m, док је код трчања траса смањена са 4000 на 3000m.

2009. - У последњој дисциплини долази до комбиновања стрељаштва и трчања, где пре сваких 1000m такмичар 5 пута гађа у мету.

2010. - Пуцање из ласерских пиштоља тестирано је на 1. Олимпијским играма младих у Сингапуру.

2011. - Светско првенство УИПМ-а постало је прво сениорско међународно такмичење на коме су се користили ласерски пиштољи.

2013. - УИПМ предлаже нови револуционарни концепт којим ће се свих пет дисциплина одиграти на истом стадиону.11. фебруара, у Лозани, МОК објављује да је модерни петобој задржао своје место као један од 25 основних спортова олимпијског програма до 2020. године. Нови, комбиновани формат доноси 4 круга, сваки дужине 800m и сваком од кругова претходи 5 хитаца испаљених у максималном времену од 50 секунди.

2014. - Бонус рунда за мачевање одобрена је на конгресу УИПМ-а. Нови формат нуди свим спортистима шансу да освоје бонус бодове да побољшају свој резултат.[3]

Југословенски спортисти учесници Олимпијских игара у модерном петобојуУреди

ДисциплинеУреди

Дисциплина 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 12 Година
Мушкарци појединачно 23
Мушкарци екипно 11
Жене појединачно 4
Укупно дисциплина 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 38

Биланс медаља 1912 — 2012Уреди

 Ранг  Држава   Злато   Сребро   Бронза Укупно
1   Мађарска 9 8 5 22
2   Шведска 9 7 5 21
3   Совјетски Савез 5 5 5 15
4   Русија 3 1 0 4
5   Пољска 3 0 0 3
16   Италија 2 2 3 7
  Уједињено Краљевство 2 2 3 7
8   Немачка 2 0 1 3
9   Литванија 1 2 1 4
10   Чехословачка 1 0 1 2
11   Казахстан 1 0 0 1
12   САД 0 6 3 9
13   Финска 0 1 4 5
14   ЗНД 0 1 1 2
15   Летонија 0 1 0 1
16   Француска 0 0 2 2
17   Белорусија 0 0 1 1
  Бразил 0 0 1 1
  Украјина 0 0 1 1
Укупно (19) 38 38 38 114

Учешће на олимпијским играмаУреди

Модерни петобој је до данас био 22 пута на програму Олимпијских игара. Учествовали су представиници 57 земаља из; Европе 34, Африке 4, Северне Америке 5, Јужне Америке 6 и Азије 8, Аустралије 2, од којих је 19 освајало медаље. На свим досадашњим играма учествовали су само представници Уједињеног Краљевства, а са једним учешћем мање су Француска, Италија, Шведска и САД.

У следећој табели дат је преглед учествовања свих земаља учесница, по годинама учешћа и бројем учесника.

Земља 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 12 Год.
  Аргентина 3 3 1 3 4
  Аустралија 1 3 3 3 3 2 2 1 3 1 3 1 2 2 1 15
  Аустрија 1 2 3 3 3 3 2 3 1 9
  Бахреин 3 3 2
  Белорусија 2 3 4 3
  Белгија 4 3 3 3 1 1 6
  Бразил 3 3 3 3 3 1 2 1 8
  Бугарска 3 3 3 3 2 1 6
  Канада 3 3 3 2 2 3 6
  Чиле 2 3 3 1 3 1 6
  Кина 1 1 2 3 4 5
  Кинески Тајпеј 1 2 2
  Куба 1 1
 Чешка Република 3 3 2
  Чехословачка 2 3 2 1 1 3 3 3 3 9
  Данска 4 4 3 2 1 1 3 2 1 1 10
  Источна Немачка 3 1
  Египат 3 3 3 1 2 3 6
  Естонија 1 1 1 3
  Финска 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 13
  Француска 2 4 4 3 1 3 3 3 1 3 3 3 3 3 3 3 3 2 3 4 3 21
  Грузија 1 1
  ЕУА 3 3 2
  Немачка 1 3 3 3 3 3 2 3 4 10
  Уједињено Краљевство 3 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 1 2 2 4 22
  Грчка 1 1 1 2 4
  Гватемала 1 1 1 3
  Мађарска 1 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 18
  Ирска 3 1
  Италија 1 4 3 3 3 3 3 1 3 1 3 3 3 1 3 3 3 3 3 4 4 21
  Јапан 2 3 3 3 3 3 3 1 1 9
  Казахстан 2 2 2 3
  Киргистан 1 2 1
  Летонија 3 1 2 2 2 5
  Литванија 3 1 1 2 4 5
  Мароко 2 1
  Мексико 2 2 2 3 3 3 3 3 3 2 3 3 3 2 2 2 2 17
  Холандија 1 4 3 1 3 3 6
  Нови Зеланд 1 1
  Норвешка 2 2 2 3
  Перу 1 1 2
  Пољска 3 3 3 3 3 3 3 2 3 4 4 11
  Португал 1 1 3 3 1 1 1 7
  Румунија 3 3 3 1 1 1 6
  Русија 5 3 3 4 4 5
  Јужна Африка 1 3 1 1 1 1 6
  Јужна Кореја 1 3 3 3 1 2 3 7
  СССР 3 3 3 3 3 3 3 3 3 9
  Шпанија 3 2 3 3 3 3 1 7
  Шведска 12 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 1 2 1 21
  Швајцарска 3 3 3 3 1 3 1 3 3 1 1 1 1 1 14
  Тунис 3 1
  Украјина 1 3 1 3 4
  ЗНД 3 1
  САД 1 2 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 1 4 4 4 21
  Уругвај 1 1 1 1 4
  Западна Немачка 3 3 3 3 3 5
Земље 10 7 11 14 10 16 16 19 16 23 15 18 20 17 17 18 26 30 22 24 26 27
Учесника 32 23 38 37 24 42 45 51 40 60 37 48 59 47 43 52 65 66 32 48 64 72
Земља 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 12 Год.
  1. ^ „Moderni petoboj”. 
  2. ^ „Pravila modernog pentatlona”. 
  3. ^ https://www.uipmworld.org/history.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ http://www.oks.org.rs/takmicenja/olimpijske-igre/letnje-olimpijske-igre/viii-igre-pariz-1924/jugoslavija-1924/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ http://www.oks.org.rs/takmicenja/olimpijske-igre/letnje-olimpijske-igre/xviii-igre-tokio-1964/jugoslavija-1964/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ http://www.oks.org.rs/takmicenja/olimpijske-igre/letnje-olimpijske-igre/xix-igre-meksiko-siti-1968/jugoslavija-1968/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ http://www.oks.org.rs/takmicenja/olimpijske-igre/letnje-olimpijske-igre/xix-igre-meksiko-siti-1968/jugoslavija-1968/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ http://www.oks.org.rs/takmicenja/olimpijske-igre/letnje-olimpijske-igre/xx-igre-minhen-1972/jugoslavija-1972/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ http://www.oks.org.rs/takmicenja/olimpijske-igre/letnje-olimpijske-igre/xxi-igre-montreal-1976/jugoslavija-1976/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)